M’Cheyne Bible Reading Plan
Подизање светилишта
40 Тада ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Првог дана првог месеца подигни Боравиште – Шатор састанка. 3 У њега стави Ковчег сведочанства, па Ковчег заклони завесом. 4 Унеси сто и размести оно што треба да стоји на њему. Онда унеси свећњак и намести његове светиљке. 5 Испред Ковчега сведочанства постави златни кадиони жртвеник, а на улаз у Боравиште стави завесу. 6 Испред улаза у Боравиште – Шатор састанка – постави жртвеник за паљенице.
7 »Између Шатора састанка и жртвеника постави умиваоник и у њега сипај воду. 8 Око Шатора подигни двориште и на улазу у двориште постави завесу.
9 »Узми уља за помазање, па помажи Боравиште и све у њему. Освештај и њега и сву његову опрему, и биће свети. 10 Затим помажи жртвеник за паљенице и сав његов прибор. Освештај жртвеник, и биће пресвет. 11 Помажи умиваоник и његово постоље и освештај их.
12 »Доведи Аарона и његове синове до улаза у Шатор састанка и опери их водом. 13 Затим обуци Аарона у свету одећу, помажи га и освештај, да може да ми служи као свештеник. 14 Доведи и његове синове и обуци им кошуље. 15 Помажи их баш као што си помазао и њиховог оца, да могу да ми служе као свештеници. Њихово помазање биће за свештеништво које ће трајати из поколења у поколење.«
16 И Мојсије учини све како му је ГОСПОД заповедио.
17 Боравиште би подигнуто првог дана првог месеца друге године. 18 Када је подигао Боравиште, Мојсије намести постоља, усправи диреке, углави пречаге и постави стубове. 19 Затим изнад Боравишта рашири шатор, а преко шатора стави прекривач, као што му је ГОСПОД заповедио.
20 Узе Сведочанство и стави га у Ковчег. На Ковчег намести мотке, а на њега стави Помирилиште. 21 Затим унесе Ковчег у Боравиште, па окачи заштитну завесу и заклони Ковчег сведочанства, као што му је ГОСПОД заповедио.
22 Мојсије стави сто у Шатор састанка, на северној страни Боравишта, испред завесе, 23 и на њега пред ГОСПОДА стави хлеб, као што му је ГОСПОД заповедио.
24 Свећњак стави у Шатор састанка, на јужној страни Боравишта, наспрам стола, 25 и пред ГОСПОДОМ намести светиљке, као што му је ГОСПОД заповедио.
26 Златни жртвеник стави у Шатор састанка, испред завесе, 27 па на њему запали мирисни кâд, као што му је ГОСПОД заповедио.
28 Затим постави завесу на улаз у Боравиште.
29 Близу улаза у Боравиште – Шатор састанка – постави жртвеник за паљенице и на њему принесе жртву паљеницу и житну жртву, као што му је ГОСПОД заповедио.
30 Између жртвеника и Шатора састанка постави умиваоник и у њега усу воду за прање. 31 Мојсије, Аарон и његови синови користили су га за прање руку и ногу. 32 Кад год су улазили у Шатор састанка или прилазили жртвенику, прали су се, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.
33 Мојсије онда подиже и двориште око Боравишта и жртвеника и постави завесу на улаз у двориште. Тако Мојсије заврши посао.
Облак над Шатором састанка
(4. Мојс 9,15-23)
34 Тада облак прекри Шатор састанка и Слава ГОСПОДЊА испуни Боравиште.
35 Мојсије није могао да уђе у Шатор састанка, јер се на Шатор спустио облак, а Боравиште испунила Слава ГОСПОДЊА.
36 На свим њиховим путовањима, кад год се облак подизао са Боравишта, Израелци су кретали на пут. 37 Али, ако се облак није подизао, нису кретали на пут све док се не би подигао. 38 Јер, ГОСПОДЊИ облак био је над Боравиштем дању, а ноћу је у облаку био огањ, видљив целом израелском народу током свих његових путовања.
19 Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. 2 Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. 3 Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.
4 Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«
5 Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«
6 Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«
»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«
7 А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«
8 Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, 9 па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«
Али Исус му не одговори.
10 Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«
11 »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба[a]. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«
12 Отада је Пилат настојао да га ослободи.
Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«
13 Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. 14 А био је Дан припреме за Пасху, око поднева[b].
Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«
15 А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«
»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.
А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«
16 Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.
Распеће
(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)
17 Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – 18 где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.
19 Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. 20 Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.
21 Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«
22 А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«
23 Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.
24 Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:
»Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.«(A)
И војници тако и учинише.
25 А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.
26 Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«
27 Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«
И од тога часа ученик је узе к себи.
Исусова смрт
(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Лк 23,44-49)
28 После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«
29 А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.
30 Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.
31 Пошто је био Дан припреме[c], Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан[d] – да им се поломе ноге, а тела скину. 32 И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. 33 А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, 34 него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.
35 За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – 36 то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«(B)
37 А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«(C)
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)
38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. 39 А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри[e] мешавине смирне и алоја. 40 Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. 41 А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. 42 Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.
16 Човеку припадају науми срца,
а од ГОСПОДА долази шта ће језик одговорити.
2 Човеку се сви његови поступци чине чисти,
али ГОСПОД одмерава побуде.
3 ГОСПОДУ препусти све што радиш,
па ће ти науми успети.
4 ГОСПОД има одговор за све,
чак и за опакога – дан несреће.
5 ГОСПОДУ су одвратни сви који су охолог срца;
ово је извесно: неће проћи некажњено.
6 Лубављу и истином окајава се грех,
а страхом од ГОСПОДА избегава се зло.
7 Када је човеков пут мио ГОСПОДУ,
чак и непријатељи живе с њим у миру.
8 Боље је мало с праведношћу
него велика добит стечена неправдом.
9 Човеково срце смишља његов пут,
али ГОСПОД управља његовим корацима.
10 Када је одлука на царевим уснама,
уста му не изневеравају правду.
11 Од ГОСПОДА су тачан кантар и теразије,
сви тегови у џаку његово су дело.
12 Неправда је одвратна царевима,
јер се престо учвршћује праведношћу.
13 Царевима су миле праведне усне
и они воле оног ко говори право.
14 Царева јарост весник је смрти,
али мудар човек уме да је стиша.
15 Кад се царево лице озари, то значи живот,
а наклоност му је као облак кише пролећне.
16 Колико је боље стећи мудрост него злато
и пожељније стећи умност него сребро!
17 Друм честитога заобилази зло
и ко пази на свој пут, чува свој живот.
18 Бахатост претходи пропасти,
а надменост паду.
19 Боље је бити понизан међу убогима
него делити плен с охолима.
20 Ко слуша поуку, биће му добро,
и благословен је ко се узда у ГОСПОДА.
21 Ко је мудар у срцу, зову га умним,
а милозвучне речи поткрепљују поуку.
22 Разборитост је врело живота оном ко је има,
а глупост је казна глупанима.
23 Срце мудрога управља његовим устима,
а његове речи поткрепљују поуку.
24 Милозвучне речи су саће,
слатке души и мелем костима.
25 Има пут који човеку изгледа прав,
а на крају води у смрт.
26 Јешност радникова ради за њега,
јер га глад тера.
27 Поган човек смишља зло,
а речи су му пламтећи огањ.
28 Изопачен човек изазива кавгу,
а оговарач раставља најбоље пријатеље.
29 Насилник мами ближњега
и одводи га путем који не ваља.
30 Ко намигује, нешто изопачено смишља,
а ко стеже усне, спрема зло.
31 Седа коса је круна славе;
она се стиче на путу праведности.
32 Ко је стрпљив, бољи је од ратника,
и ко се суздржава, од освајача града.
33 Коцка се баца у крило,
али од ГОСПОДА је свака њена одлука.
Истинска праведност
3 На крају, браћо моја, радујте се у Господу! Није ми тешко да вам пишем једно те исто, а за вас је сигурније.
2 Чувајте се оних паса, чувајте се оних радника зла, чувајте се сакаћења тела. 3 Јер, ми смо обрезање, ми који служимо Божијим Духом и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело 4 – иако бих ја и у тело могао да се поуздам.
Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: 5 обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, 6 по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.
7 Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. 8 Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа 9 и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. 10 Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, 11 не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.
Хитање ка циљу
12 Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене. 13 Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном, 14 хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.
15 Сви, дакле, који смо зрели, овако размишљајмо. Ако о нечему и мислите другачије, Бог ће вам и то јасно открити. 16 Само, што смо постигли, тога се држимо.
17 Придружите се онима који се угледају на мене, браћо, и посматрајте оне који живе по примеру који смо вам дали. 18 Јер, многи – о којима сам вам често говорио, а сада и плачући говорим – живе као непријатељи Христовог крста. 19 Њихов крај је пропаст, њихов бог је трбух, њихова слава је у њиховој срамоти, они мисле само на земаљско. 20 А наша отаџбина је на небесима, одакле и ишчекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. 21 Он ће својом силом – којом може све да потчини себи – преобразити наше бедно тело и саобразити га свом славном телу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International