M’Cheyne Bible Reading Plan

Златно теле

(5. Мојс 9,6-29)

32 Када је народ видео да Мојсије дуго не силази са горе, окупи се око Аарона, па му рече: »Хајде да нам направиш богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.«

² Аарон им рече: »Поскидајте златне минђуше са ушију својих жена, синова и кћери, и донесите ми их.«

³ И сав народ поскида златне минђуше са ушију и донесе их Аарону. ⁴ Он их узе од народа и направи ливено теле, обликовавши га резбарском алатком.

Тада рекоше: »Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.«

⁵ Када је Аарон то видео, подиже жртвеник испред телета, па најави: »Сутра је ГОСПОДЊА светковина!«

⁶ Сутрадан народ устаде рано, па принесе жртве паљенице и донесе жртве за заједништво. Онда народ седе да једе и пије, па устаде да игра.

⁷ ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. ⁸ Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘«

⁹ »Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав. ¹⁰ А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.«

¹¹ Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта? ¹² Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу. ¹³ Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘«

¹⁴ И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио.

¹⁵ Мојсије се окрену и сиђе са горе са две плоче Сведочанства у рукама, исписане с обе стране – и с лица и с полеђине. ¹⁶ Плоче су биле Божије дело. Писмо је било Божије писмо, урезано у плоче.

¹⁷ Када је Исус Навин чуо грају народа који је викао, рече Мојсију: »Звук рата у табору!«

¹⁸ А Мојсије рече:

¹⁹ Када се Мојсије приближио табору и угледао теле и људе како играју, плану гневом, баци плоче из руку и разби их у подножју горе. ²⁰ Онда узе теле које су направили и спали га. Потом га смрви у прах и развеја по води, па натера Израелце да је пију.

²¹ »Шта ти је овај народ учинио«, упита он Аарона, »да си га навео на оволики грех?«

²² »Не љути се, господару«, рече Аарон. »И сâм знаш колико је овај народ склон злу. ²³ Рекли су ми: ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.‘ ²⁴ Ја им рекох: ‚Ко год има злата, нека га скине са себе.‘ Они ми га дадоше, а ја га бацих у ватру и из ње изађе ово теле.«

²⁵ Мојсије виде да се народ разуздао јер му је Аарон допустио да се разузда и осрамоти пред својим непријатељима, ²⁶ па стаде на улаз у табор и рече. »Ко је за ГОСПОДА, нека ми приђе!«

И сви Левити се окупише око њега.

²⁷ Он им тада рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Нека сваки човек припаше мач уз бок и нека иде од једног краја табора до другог и нека убије брата и пријатеља и суседа.‘«

²⁸ И Левити учинише као што им је Мојсије заповедио. Тога дана око три хиљаде људи паде од мача.

²⁹ Тада Мојсије рече: »Данас сте се освештали за службу ГОСПОДУ супротставивши се својим синовима и браћи, па вам он данас даје благослов.«

³⁰ Сутрадан Мојсије рече народу: »Починили сте велик грех. Али ја ћу се сада ипак попети до ГОСПОДА. Можда ћу добити опроштење за ваш грех.«

³¹ Тако се Мојсије врати ГОСПОДУ и рече му: »О, какав је велик грех починио овај народ! Направили су себи богове од злата. ³² Ипак те молим да им опростиш тај грех. А ако нећеш, онда ме избриши из књиге коју си написао.«

³³ »Ко год је згрешио против мене, тога ћу избрисати из своје књиге«, одврати ГОСПОД Мојсију. ³⁴ »А сад иди и поведи народ на место о коме сам ти говорио, а мој анђео ће ићи пред тобом. Али, када дође време да кажњавам, казнићу их за њихов грех.«

³⁵ И ГОСПОД посла помор на народ због онога што су радили с телетом које је Аарон направио.

Лазарова смрт

11 Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. ² (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)

³ Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«

⁴ Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«

⁵ А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. ⁶ Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, ⁷ па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«

⁸ »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«

⁹ »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. ¹⁰ Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«

¹¹ То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«

¹² »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«

¹³ Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.

¹⁴ Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, ¹⁵ и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«

¹⁶ Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«

Ја сам васкрсење и живот

¹⁷ Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. ¹⁸ А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија^[a], ¹⁹ па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. ²⁰ Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.

²¹ »Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. ²² Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«

²³ »Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.

²⁴ А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«

²⁵ »Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, ²⁶ и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«

²⁷ А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«

Исус плаче

²⁸ Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«

²⁹ А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. ³⁰ Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. ³¹ Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.

³² Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«

³³ Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, ³⁴ па упита: »Где сте га положили?«

»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«

³⁵ А Исус заплака.

³⁶ Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«

³⁷ Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«

Исус васкрсава Лазара

³⁸ Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.

³⁹ Исус рече: »Одмакните камен.«

»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«

⁴⁰ »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.

⁴¹ Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. ⁴² Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«

⁴³ Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«

⁴⁴ И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.

А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5; Мк 14,1-2; Лк 22,1-2)

⁴⁵ Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. ⁴⁶ Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.

⁴⁷ Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења. ⁴⁸ Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место^[b] и народ.«

⁴⁹ А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате ⁵⁰ и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«

⁵¹ Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ. ⁵² И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.

⁵³ Тако тога дана одлучише да га убију.

⁵⁴ Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.

⁵⁵ Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. ⁵⁶ Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«

⁵⁷ А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.

Хвалоспев мудрости

1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса,

светима који су у Ефесу^[a], вернима у Христу Исусу:

² милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

Духовни благослови у Христу

³ Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, који нас је на небесима благословио сваким духовним благословом у Христу.

⁴ У њему нас је изабрао пре постанка света, да пред њим будемо свети и без мане. У љубави ⁵ нас је предодредио, да нас својом благонаклоношћу и вољом кроз Исуса Христа усвоји као синове, ⁶ на хвалу његове славне милости, коју нам је даровао у Вољеноме. ⁷ У њему имамо откупљење његовом крвљу, опроштење преступâ по богатству његове милости, ⁸ коју је на нас обилно излио са свом мудрошћу и умношћу. ⁹ Својом благонаклоношћу нам је обзнанио тајну своје воље, коју је унапред одредио у Христу, ¹⁰ да је спроведе када дође пуноћа времена: да све на небесима и на земљи састави под једном главом – Христом.

¹¹ У њему смо и изабрани^[b], предодређени по науму Онога који све чини у складу с одлуком своје воље, ¹² да ми, који смо своју наду унапред положили у Христа, будемо на хвалу његове славе. ¹³ У њему сте и ви откад сте чули Реч истине – радосну вест о свом спасењу. У њему сте, када сте поверовали, и обележени печатом – обећаним Светим Духом, ¹⁴ који је залог нашег наследства до откупљења оних који су Божија својина, на хвалу његове славе.

Захваљивање и молитва

¹⁵ Зато и ја, откад сам чуо за вашу веру у Господу Исусу и за вашу љубав према свима светима, ¹⁶ не престајем да захваљујем за вас и да вас помињем у својим молитвама. ¹⁷ Молим се да вам Бог нашега Господа Исуса Христа, Отац славе, дâ Духа мудрости и откривења, да га упознате, ¹⁸ да вам просветли очи срца, да сазнате каква је нада на коју вас је позвао, колико је богатство његовог славног наследства међу светима ¹⁹ и колика је његова неупоредиво велика сила за нас који верујемо. Та сила је сразмерна деловању његове силне снаге, ²⁰ коју је на делу показао на Христу када га је васкрсао из мртвих и посадио себи здесна на небесима, ²¹ изнад сваког поглаварства и власти, силе и господства и изнад сваког имена које се може дати, не само на овом свету него и у будућем. ²² И све је потчинио под његове ноге и поставио га над свиме да буде Глава Цркви, ²³ која је његово Тело, пуноћа Онога који испуњава све у свему.