M’Cheyne Bible Reading Plan
22 Узмите струк исопа, умочите га у крв која је у чинији, па крвљу из чиније премажите надвратак и оба довратка. Нека нико не излази на врата своје куће до јутра. 23 Када ГОСПОД буде пролазио да побије Египћане, видеће крв на надвратку и оба довратка, па ће проћи изнад тих врата и неће дати Затирачу да уђе у ваше куће и побије вас.
24 »Држите се ових налога као трајне уредбе за вас и ваше потомке. 25 Када уђете у земљу коју ће вам ГОСПОД дати као што је обећао, вршите овај обред. 26 А када вас деца упитају: ‚Шта вам значи овај обред?‘, 27 ви им одговорите: ‚То је пасхална жртва ГОСПОДУ, који је прошао изнад кућа Израелаца у Египту и поштедео наше укућане када је убијао Египћане.‘«
Народ се тада дубоко поклони Богу.
28 И Израелци учинише онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.
Десета пошаст: смрт египатских првенаца
29 У поноћ ГОСПОД поби све првенце у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина сужња у тамници, као и све првине стоке. 30 Те ноћи устадоше фараон, сви његови службеници и сви Египћани, и Египтом се разлеже силан лелек, јер није било куће у којој није било мртваца.
Фараон пушта Израелце да оду из Египта
31 Те исте ноћи фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Спремите се! Одлазите од мог народа, и ви и Израелци! Идите и служите ГОСПОДУ као што сте тражили. 32 Узмите своју ситну и крупну стоку као што сте тражили, и идите. А и мене благословите.«
33 Египћани почеше да наговарају Израелце да што пре оду из земље.
»Јер«, говорили су, »иначе ћемо сви изгинути.«
34 Народ узе своје тесто пре него што је квасац био додат и понесе га на плећима у наћвама умотаним у одећу. 35 Израелци учинише као што им је Мојсије био рекао и затражише од Египћана предмете од злата и сребра и одећу. 36 А ГОСПОД је учинио да народ нађе милост у очима Египћана, па им ови дадоше оно што су тражили. Тако опљачкаше Египћане.
Израелци одлазе из Египта
37 Израелци кренуше на пут из Рамзеса ка Сукоту. Било их је око шест стотина хиљада који су ишли пешице, не рачунајући жене и нејач. 38 А с њима пође и мноштво људи мешаног порекла, као и огромна стада ситне и крупне стоке.
39 Од теста које су понели из Египта пекли су бесквасне лепиње. Тесто је било без квасца, јер су били истерани из Египта, па нису имали времена да себи припреме јело за пут.
40 Израелци су у Египту живели четири стотине тридесет година. 41 Када се навршило четири стотине тридесет година, баш тог дана, све ГОСПОДЊЕ чете изађоше из Египта. 42 Пошто је ГОСПОД ту ноћ пробдео да их изведе из Египта, та ноћ је за све Израелце ноћ ГОСПОДЊЕГ бдења из поколења у поколење.
Прописи о Пасхи
43 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Ово су прописи о Пасхи: Нека је не једе ниједан туђинац, 44 а роб купљен новцем може је јести пошто га обрежете. 45 Нека је не једе ни странац, ни најамник.
46 »Једите је у једној кући – ништа од меса не износите из куће и ниједну кост немојте да јој поломите. 47 Нека је слави сва Израелска заједница.
48 »Ако дошљак који борави међу вама хоће да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека се прво обрежу сви његови мушки укућани, па тек онда може да је слави, јер ће тада бити раван онима који су рођени међу вама. Али нека од ње не једе ниједан необрезани. 49 Нека исти закон важи за рођенога међу вама и за дошљака који борави међу вама.«
50 И сви Израелци учинише баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.
51 Управо тог дана ГОСПОД је из Египта извео Израелце по њиховим четама.
Прича о изгубљеној овци
(Мт 18,12-14)
15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, 2 па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3 Тада им Исус исприча ову причу: 4 »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 А кад је нађе, радосно је стави на рамена, 6 па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ 7 Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
Прича о изгубљеној драхми
8 »Или, која жена, када има десет драхми[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? 9 А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ 10 Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«
Прича о изгубљеном сину
11 Онда рече: »Један човек имао два сина. 12 Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.
13 »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. 14 Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. 15 Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. 16 Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17 »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! 18 Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. 19 Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20 »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21 »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22 »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. 23 Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. 24 Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25 »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, 26 па позва једног слугу и упита га шта се дешава.
27 »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘
28 »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. 29 Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! 30 А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘
31 »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. 32 Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«
30 А сад ми се ругају људи млађи од мене,
чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.
2 Шта ми користи снага руку њихових
кад им је крепкост ишчилела?
3 Изнурени оскудицом и глађу,
ноћу су сасушену земљу глодали
по пустолинама самотним.
4 У шипражју су брали слану лободу
и жукиним кореном се хранили.
5 Из људског друштва су изопштени,
за њима су викали као за крадљивцима.
6 По сувим коритима потока су спавали,
по рупама у земљи и међу стењем.
7 У грмљу су испуштали урлике
и један уз другог се стискали у шикари.
8 Сој презира вредан и без имена –
бичем су истерани из земље.
9 »А сад сам ја њима песма ругалица;
међу њима сам погрдна узречица постао.
10 Одвратан сам им и клоне ме се,
не устежу се да ми пљуну у лице.
11 Сад кад је Бог тетиву мог лука олабавио
и невољом ме ударио,
они се преда мном више не устежу.
12 Здесна руља на мене устаје;
клипове ми подмећу под ноге
и пут у пропаст за мене граде.
13 Моју стазу су разорили
и успели да ме упропасте,
а никог да ми помогне.
14 Надиру као кроз широк процеп,
преко развалина наваљују.
15 Ужаси ме преплављују.
Мој углед нестаде као ветар,
спокој ми се расплину као облак.
16 Сад се моја душа у мени растаче,
дани невоље ме зграбише.
17 Ноћ ми кости пробада,
бол изједајући не одлази на починак.
18 Великом силом одећу ми гужва,
као оковратник кошуље ме стеже.
19 У блато ме баца
и као прах и пепео постајем.
20 К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш,
устајем, а ти ме не гледаш.
21 Окрутан си према мени постао,
силином своје руке на мене се обараш.
22 У ветар ме дижеш и на њему носиш,
олујним ветром ме ковитлаш.
23 Знам да ћеш ме у смрт одвести,
на место одређено свим живима.
24 Нико не диже руку на сломљенога
кад у својој муци вапије.
25 Зар нисам плакао над невољницима?
Зар ме није душа болела због убогога?
26 Кад сам се надао добру, дође зло,
кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27 Утроба ми кључа без престанка,
дани патње ме сусрећу.
28 Ходам црн, али не од сунца,
устајем на скупу и вапијем.
29 Шакалима сам постао брат,
нојевима друг.
30 Кожа ми је сва поцрнела,
тело ми врућица сажиже.
31 Лира ми је подешена за жалопојку,
а свирала за нарицање.
Сакупљање прилога
16 Што се тиче сакупљања помоћи за свете, као што сам наредио галатијским црквама, тако и ви чините. 2 Сваког првог дана у седмици нека свако од вас остави на страну колико може, да не буде сакупљања тек кад ја дођем. 3 А када дођем, послаћу с писмима оне које одаберете да у Јерусалим однесу ваш дар. 4 Ако буде потребно да и ја путујем, путоваће са мном.
Завршне поруке и поздрави
5 А к вама ћу доћи када прођем кроз Македонију. Јер, кроз Македонију само пролазим, 6 а код вас ћу се можда задржати или чак и презимити, да бисте ме ви испратили онамо куда будем путовао. 7 Не желим, наиме, да вас овога пута видим само у пролазу, јер се надам да ћу код вас, ако Господ дâ, остати неко време. 8 У Ефесу ћу остати до Педесетнице, 9 јер су ми се отворила велика и за рад повољна врата, а противника је много.
10 Ако Тимотеј дође, постарајте се да код вас борави без страха, јер он обавља Господње дело као и ја. 11 Нека га, дакле, нико не потцењује. У миру га испратите да дође к мени, јер га ишчекујем са браћом.
12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га наговарао да дође к вама са браћом, али он никако није био вољан да сада иде. Али, доћи ће када се укаже повољна прилика.
13 Будно пазите, чврсто стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 14 Све чините у љубави!
15 Заклињем вас, браћо – ви знате да су Стефанини укућани првина Ахаје и да су се посветили служењу светима – 16 да се и ви потчињавате таквима и сваком ко сарађује и труди се. 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом доласку, јер су надокнадили ваше одсуство. 18 Наиме, умирили су мој дух, и ваш. Таквима, дакле, одајте признање.
19 Поздрављају вас азијске цркве. Много вас у Господу поздрављају Приска и Акила са црквом у свом дому. 20 Поздрављају вас сва браћа. Један другога поздравите светим пољупцем.
21 Поздрав мојом руком, Павловом.
22 Ако неко не воли Господа, нека је проклет! Марана та![a]
23 Милост Господа Исуса с вама.
24 Моја љубав са свима вама у Христу Исусу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International