M’Cheyne Bible Reading Plan
Десет заповести
(5. Мојс 5,1-21)
20 Онда Бог изговори све ове речи:
2 »Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.
3 »Немој да имаш других богова осим мене. 4 Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води. 5 Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грех родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе, 6 а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.
7 »Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.
8 »Сети се да суботу држиш светом. 9 Шест дана ради и обављај своје послове, 10 али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твоја стока, ни дошљак који живи међу вама. 11 Јер, ГОСПОД је за шест дана начинио небо и земљу и море и све што је у њима, а седмог дана се одмарао. Зато је ГОСПОД благословио суботу и учинио је светом.
12 »Поштуј свога оца и своју мајку, да поживиш дуго у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.
13 »Не убиј.
14 »Не учини прељубу.
15 »Не укради.
16 »Не сведочи лажно против свога ближњега.
17 »Не пожели кућу свога ближњега. Не пожели жену свога ближњега, ни његовог роба ни робињу, ни његовог вола ни магарца, ни било шта друго што припада твоме ближњему.«
Народ у страху
(5. Мојс 5,22-33)
18 Када је сав народ видео громове и муње, чуо звук рога и видео гору обавијену димом, задрхта од страха и стаде подаље.
19 Народ рече Мојсију: »Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Али немој да нам говори Бог, да не погинемо.«
20 А Мојсије рече народу: »Не бојте се, јер Бог је дошао да вас искуша, да страх од Бога буде у вама и не дâ вам да згрешите.«
21 Народ остаде подаље, а Мојсије приђе густој тмини у којој је био Бог.
Жртвеник
22 ГОСПОД рече Мојсију: »Овако реци Израелцима: ‚Сами сте видели да сам вам говорио са неба. 23 Не правите уз мене богове од сребра ни богове од злата.‘
24 »Подигни ми жртвеник од земље и на њему ми приноси своје жртве паљенице и жртве за заједништво, своју ситну и крупну стоку. Доћи ћу и благословити те на сваком месту на ком одредим да се помиње моје Име. 25 Ако ми подигнеш жртвеник од камена, не прави га од клесаног камена, јер ћеш га оскврнавити ако га дотакнеш алатком. 26 Не пењи се до мог жртвеника уза степенице, да се на њему не покаже твоја голотиња.
Исус пред Пилатом
(Мт 27,1-2, 11-14; Мк 15,1-5; Јн 18,28-38)
23 Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату, 2 па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.«
3 Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«
А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.«
4 Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.«
5 Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.«
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац. 7 Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. 8 Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење. 9 Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао. 10 А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали. 11 Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату. 12 Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише – пре тога су, наиме, били непријатељи.
Исус осуђен на смрт
(Мт 27,15-26; Мк 15,6-15; Јн 18,39-19,16)
13 Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ, 14 па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете. 15 А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Зато ћу га казнити, па ослободити.« 17 [a]
18 Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!«
19 Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства.
20 Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса.
21 Али они су викали: »Распни га! Распни га!«
22 Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.«
23 Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше, 24 па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост.
Распеће
(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Јн 19,17-27)
26 Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. 27 А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.
28 Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, 29 јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ 30 Тада ће
‚говорити горама: »Падните на нас!«
и брдима: »Покријте нас!«‘(A)
31 Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«
32 А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. 33 Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране.
34 Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«[b]
А они разделише његову одећу бацањем коцке.
35 Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«
36 А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, 37 и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«
38 Изнад њега је био натпис[c]: Ово је цар Јудеја.
39 А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«
40 Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, 41 али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«
42 Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«
43 А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«
Исусова смрт
(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Јн 19,28-30)
44 Било је већ око поднева[d] и тама настаде по целој земљи све до три сата[e], 45 јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.
46 Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!(B)«
И када је то рекао, издахну.
47 Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«
48 Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. 49 А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Јн 19,38-42)
50 Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа[f], 51 који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. 52 Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, 53 па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.
54 Био је Дан припреме[g] и субота се примицала. 55 За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. 56 Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.
ГОСПОД одговара Јову
38 Тада ГОСПОД одговори Јову из олује:
2 »Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?
3 Утегни се као човек;
питаћу те, а ти ми одговори.
4 »Где си био кад сам постављао темеље земље?
Кажи, кад си тако паметан.
5 Ко јој је одредио мере? То ваљда знаш!
Ко је мерничко уже растегао преко ње?
6 На чему јој је смештено подножје
или ко јој је угаони камен поставио
7 док су јутарње звезде углас певале
и сви синови Божији клицали од радости?
8 »Ко је море затворио вратима
кад је наврло из утробе земљине,
9 кад сам га у облаке обукао
и у дубоку таму га повио,
10 кад сам му одредио међе
и наместио му гвоздене преворнице и врата,
11 кад сам рекао: ‚Довде можеш да дођеш, не даље;
овде је међа твојих таласа поносних‘?
12 »За свог живота, да ли си икад заповедао јутру
или зори показао где јој је место,
13 ухвативши земљу за ивице
и из ње истресавши све опаке?
14 Земља прима облик као глина под печатом,
а брда и долине стоје јој као набори на одећи.
15 Злима је ускраћена светлост
и сломљена им уздигнута рука.
16 »Да ли си ишао до изворâ мора
или ходао по закуцима океана[a]?
17 Да ли су ти показане двери смрти?
Да ли си двери сенке смрти видео?
18 Да ли си сагледао пространства земље?
Кажи, ако све то знаш.
19 »Који је пут до боравишта светлости?
Где станује тама?
20 Можеш ли до њиховог места да их одведеш?
Знаш ли стазе до њихових станишта?
21 Ма, знаш ти то, јер још тада си се родио!
Велик је број твојих дана!
22 »Да ли си ушао у спремишта снега
или видео спремишта грȁда
23 која држим за времена невоље,
за дане рата и боја?
24 Који је пут до места где се муња раздељује?
Где се ветар источни расипа по земљи?
25 Ко просеца јарак бујици
и стазу грмљавини,
26 да би киша пала на земљу ненастањену,
на пустињу где нема човека,
27 да напоји голу пустош,
да би у њој изникнула трава?
28 Има ли киша оца?
Ко је родитељ капи росе?
29 Из чије утробе излази лед?
Ко је родитељка мразу са небеса,
30 кад се воде стврдну као камен
и лед се хвата на површини океана[b]?
31 »Можеш ли свезати раскошне Влашиће
или развезати конопце Орионове?
32 Можеш ли у право време извести сазвежђа
или водити Медведа с његовим младима?
33 Да ли знаш небеске законе?
Зар можеш да им доделиш власт на земљи?
34 »Зар можеш да довикнеш до облака
и силном водом се покријеш?
35 Зар ти муње шаљеш, и оне иду,
и зар теби говоре: ‚Ево нас‘?
36 Ко је мудрошћу обдарио срце
и умности подарио уму?
37 Ко мудрошћу пребројава облаке?
Ко излива небеске мешине,
38 да се прашина згрудва
и грудве земље слепе?
Павле подстиче дарежљивост
8 Обзнањујемо вам, браћо, Божију милост која је дата македонским црквама. 2 Упркос најжешћим искушењима, њихова изобилна радост и њихово крајње сиромаштво прелили су се у богатство дарежљивости. 3 Сведочим да су нам, према својим могућностима – а и преко својих могућности – драговољно давали 4 и усрдно нас молили да им учинимо милост да учествују у овом служењу светима. 5 А давали су, не како смо очекивали, него су и саме себе дали, прво Господу, па нама, по Божијој вољи. 6 Зато смо замолили Тита да, као што је већ раније почео, тако и доврши међу вама ово дело милости. 7 Стога, као што се у свему истичете – у вери, у говору, у знању, у свакој брижљивости и у својој љубави за нас – истакните се и у овој милости давања.
8 Не заповедам, него брижљивошћу других проверавам искреност ваше љубави. 9 Јер, ви знате милост нашега Господа Исуса Христа – да је, иако богат, ради вас постао сиромашан, да се ви обогатите његовим сиромаштвом.
10 Ово је моје мишљење о томе: на вашу је корист то што сте прошле године ви први с тим почели, и то не само делом него и жељом да га учините. 11 А сада то дело и довршите: као што сте спремно желели да га учините, тако га и довршите, према својим могућностима. 12 Јер, ако постоји спремност, добродошла је ако је заснована на оном што се има, а не на оном што се нема, 13 да олакшање другима вама не донесе невољу, него једнакост. 14 Нека сада ваш вишак буде за њихову оскудицу, да би једном и њихов вишак покрио вашу оскудицу – да буде једнакост, 15 као што је записано:
»Ко је сакупио много, није имао сувише,
а ко је сакупио мало, није имао премало.«(A)
Тит послат у Коринт
16 Хвала Богу што је исту такву бригу за вас ставио у Титово срце. 17 Он је не само прихватио нашу молбу него веома радо, од своје воље, иде к вама. 18 С њим шаљемо и једног брата кога све цркве хвале због његовог служења еванђељу. 19 Штавише, цркве су га изабрале за нашег сапутника у овој служби милости којом славимо самог Господа и којом показујемо своју спремност да помогнемо. 20 Тако избегавамо да нам неко пребацује због овог изобилног дара којим располажемо. 21 Јер, ми се веома трудимо да чинимо добро не само пред Господом него и пред људима.
22 С њима шаљемо и нашег брата који нам је у много чему и много пута потврдио своју ревност, а сада је још много ревноснији због великог поуздања у вас. 23 Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник у служењу вама, а што се тиче наше браће, они су изасланици цркава, Христова слава. 24 Покажите им, дакле, пред црквама, доказ своје љубави и зашто се поносимо вама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International