M’Cheyne Bible Reading Plan

Препелице и мана

16 Сва израелска заједница крену из Елима и петнаестог дана другог месеца по изласку из Египта стиже до пустиње Син, која лежи између Елима и Синаја. ² У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.

³ Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«

⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће. ⁵ А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.«

⁶ Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта, ⁷ а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?«

⁸ Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.«

⁹ Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«

¹⁰ Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.

¹¹ ГОСПОД рече Мојсију: ¹² »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«

¹³ Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, ¹⁴ а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. ¹⁵ Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је.

Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете. ¹⁶ Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер^[a] по човеку, према броју чељади у шатору.‘«

¹⁷ Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало. ¹⁸ Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело.

¹⁹ Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!«

²⁰ Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих.

²¹ Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се. ²² Шестога дана сакупише двоструко више – два омера^[b] по човеку.

Када су сви поглавари заједнице дошли да о томе известе Мојсија, ²³ он им рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сутра је дан одмора, ГОСПОДЊА света субота. Зато испеците оно што мислите да испечете и скувајте оно што мислите да скувате, а све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутро.‘«

²⁴ Тако они сачуваше за ујутро оно што је преостало, као што је Мојсије заповедио, и није се усмрдело нити су се у њему појавили црви.

²⁵ »Једите то данас«, рече Мојсије, »јер данас је субота, дан ГОСПОДЊИ. Данас то нећете наћи на тлу. ²⁶ Шест дана га сакупљајте, а седмога дана, у суботу, неће га бити.«

²⁷ Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа.

²⁸ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона? ²⁹ Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је – нека нико не излази.«

³⁰ Тако се седмога дана народ одмарао.

³¹ Израелски народ ову храну назва мана^[c]. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом.

³² Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘«

³³ А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.«

³⁴ И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува. ³⁵ Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље – јели су ману док нису стигли до границе Ханаана.

³⁶ Један омер износи једну десетину ефе^[d].

Цариник Закеј

19 Онда Исус уђе у Јерихон. Док је пролазио кроз град, ² главни цариник по имену Закеј, богат човек, ³ покушавао је да види ко је то Исус, али није могао од народа, јер је био ниског раста. ⁴ Он зато отрча напред и попе се на једну дивљу смокву, да види Исуса, јер је требало да он онуда прође.

⁵ Када је стигао до тог места, Исус подиже поглед и рече му: »Закеје, сместа сиђи, јер данас треба да одседнем у твојој кући.«

⁶ И овај сместа сиђе и с радошћу прими Исуса.

⁷ Сви су то видели, па почеше да гунђају, говорећи: »Код грешника је ушао да се одмори!«

⁸ Закеј стаде и рече Господу: »Ево, Господе, пола своје имовине разделићу сиромасима. А ако сам од некога нешто изнудио, вратићу четвороструко.«

⁹ Тада му Исус рече: »Данас је у ову кућу дошло спасење, пошто је и овај човек Авраамов син. ¹⁰ Јер, Син човечији је дошао да потражи и спасе изгубљено.«

Прича о десет мина

(Мт 25,14-30)

¹¹ Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.

¹² Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати. ¹³ Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина^[a], па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘

¹⁴ »А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘

¹⁵ »Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.

¹⁶ »Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘

¹⁷ »А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘

¹⁸ »Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘

¹⁹ »А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘

²⁰ »Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу. ²¹ Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘

²² »‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао. ²³ Зашто онда ниси уложио мој новац код мењача? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘

²⁴ »А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘

²⁵ »‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘

²⁶ »‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ²⁷ А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Јн 12,12-19)

²⁸ Пошто је ово изговорио, настави пут идући ка Јерусалиму.

²⁹ Када се приближио Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла двојицу својих ученика, рекавши им: ³⁰ »Идите у ово село пред вама. Када уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још ниједан човек није јахао. Одвежите га и доведите овамо. ³¹ А ако вас неко упита: ‚Зашто га одвезујете‘, реците му: ‚Потребно је Господу.‘«

³² И они који су били послани, одоше и нађоше све како им је рекао.

³³ А док су одвезивали магаре, упиташе их његови власници: »Зашто одвезујете магаре?«

³⁴ »Потребно је Господу«, одговорише им они, ³⁵ и одведоше га Исусу. Онда преко магарета пребацише своје огртаче, па на њега посадише Исуса. ³⁶ И док је он путовао даље, народ је простирао своје огртаче по путу.

³⁷ Када се приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче радосно и из свега гласа да хвали Бога за сва чуда која су видели, ³⁸ говорећи:

³⁹ »Учитељу«, рекоше му неки фарисеји из народа, »изгрди своје ученике!«

⁴⁰ »Кажем вам«, одговори он, »ако они буду ћутали, камење ће викати.«

Јадиковка над Јерусалимом

⁴¹ Када се приближио граду и угледао га, заплака над њим, ⁴² говорећи: »Када би и ти овога дана знао шта ти доноси мир! Али то је сада сакривено од твојих очију. ⁴³ Снаћи ће те дани када ће те твоји непријатељи окружити опкопом и опколити те и притеснити са свих страна. ⁴⁴ И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби и неће у теби оставити ни камен на камену, јер ниси препознао време када те је походио Бог.«

Исус у Храму

(Мт 21,12-17; Мк 11,15-19; Јн 2,13-22)

⁴⁵ Онда Исус уђе у Храм и поче да избацује продавце из њега, ⁴⁶ говорећи им: »Записано је: ‚Мој дом ће бити дом молитве‘^(B), а ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘!^(C)«

⁴⁷ Потом је сваког дана учио народ у Храму. А првосвештеници, учитељи закона и поглавари народа желели су да га убију, ⁴⁸ али нису могли да нађу начин како да то учине, јер га је народ веома пажљиво слушао.

34 Потом Елиху рече:

Благо у глиненим посудама

4 Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо. ² Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом. ³ Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају. ⁴ Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика. ⁵ Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса. ⁶ Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«^[a], засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.

⁷ А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас. ⁸ У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући, ⁹ прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени, ¹⁰ ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу. ¹¹ Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу. ¹² Тако у нама делује смрт, а у вама живот.

¹³ А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«,^(A) и ми верујемо, па зато и говоримо, ¹⁴ знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. ¹⁵ Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.

¹⁶ Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. ¹⁷ Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. ¹⁸ Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.