M’Cheyne Bible Reading Plan

7 ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, учинио сам те богом фараону, а твој брат Аарон биће твој пророк. ² Говорићеш све што ти заповедим, а твој брат Аарон нека каже фараону да пусти Израелце из своје земље. ³ Али ја ћу фараону отврднути срце, па, иако ћу умножити своја знамења и чуда по Египту, ⁴ фараон вас неће послушати. Онда ћу своју руку ставити на Египат и из њега, строго кажњавајући, извести своје чете, свој народ, Израелце. ⁵ Када пружим своју руку над Египтом и изведем Израелце, тада ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«

⁶ Мојсије и Аарон учинише баш као што им је ГОСПОД заповедио. ⁷ Када су разговарали са фараоном, Мојсије је имао осамдесет, а Аарон осамдесет три године.

Ааронов штап се претвара у змију

⁸ ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ⁹ »Када вам фараон буде рекао: ‚Учините неко чудо‘, ти реци Аарону: ‚Узми свој штап и баци га пред фараона‘, и штап ће се претворити у змију.«

¹⁰ Мојсије и Аарон одоше фараону и учинише као што им је ГОСПОД заповедио. Аарон баци штап пред фараона и његове службенике, и штап се претвори у змију. ¹¹ Тада фараон позва мудраце и врачаре, па египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто: ¹² сваки од њих баци свој штап, и он се претвори у змију. Али Ааронов штап прогута њихове штапове. ¹³ Фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао.

Прва пошаст: вода се претвара у крв

¹⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Фараоново срце је окорело, па одбија да пусти народ. ¹⁵ Иди фараону ујутро. Када буде ишао на воду, изађи му у сусрет на обали Нила. Узми у руку штап који се претворио у змију, ¹⁶ па му реци: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, послао ме је да ти кажем: »Пусти мој народ да иде да ми служи у пустињи.« Али ти до сада ниси послушао. ¹⁷ Овако каже ГОСПОД: По овоме ћеш знати да сам ја ГОСПОД: ударићу по води Нила штапом који ми је у руци, и она ће се претворити у крв. ¹⁸ Рибе у Нилу ће угинути и река ће се усмрдети, па ће се Египћанима гадити да пију воду из ње.‘«

¹⁹ ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Узми свој штап и пружи руку над водама Египта – над њиховим рекама и прокопима, над језерцима и свим местима где се скупља вода – да се претворе у крв. Крви ће бити свуда у Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.‘«

²⁰ Мојсије и Аарон учинише како им је ГОСПОД заповедио. Аарон подиже штап и удари по води Нила наочиглед фараону и његовим службеницима, и сва вода се претвори у крв. ²¹ Рибе у Нилу угинуше и река се толико усмрде да Египћани нису могли да пију воду из ње. Крви је било свуда у Египту.

²² Али египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто, па фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао. ²³ Фараон се окрену и уђе у своју палату, ни то не примивши к срцу.

²⁴ А сви Египћани почеше да копају око Нила тражећи воду за пиће, јер воду из Нила нису могли да пију.

Друга пошаст: жабе

²⁵ Седам дана прође након што је ГОСПОД ударио по Нилу.

Послање Седамдесет двојице

10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу^[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.

² Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. ³ Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. ⁴ Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.

⁵ »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ ⁶ И ако тамо буде мирољубив човек^[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. ⁷ Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.

⁸ »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. ⁹ Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ ¹⁰ Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: ¹¹ ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ ¹² Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«

Прекори непокајаним градовима

(Мт 11,20-24)

¹³ »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. ¹⁴ Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. ¹⁵ А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље^[c] ћеш се суновратити!

¹⁶ »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«

Повратак Седамдесет двојице

¹⁷ Седамдесет двојица^[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«

¹⁸ А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. ¹⁹ Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. ²⁰ Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«

Исус се радује

(Мт 11,25-27; 13,16-17)

²¹ Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.

²² »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«

²³ Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. ²⁴ Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«

Прича о добром Самарићанину

²⁵ Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«

²⁶ »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«

²⁷ Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘^(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘^(B)«

²⁸ »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

²⁹ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«

³⁰ Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. ³¹ А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. ³² Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. ³³ Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, ³⁴ па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. ³⁵ Сутрадан извади два динара^[e] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘

³⁶ »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«

³⁷ »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.

А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«

Исус код Марте и Марије

³⁸ Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. ³⁹ Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.

⁴⁰ Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«

⁴¹ »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, ⁴² а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«

11 Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа.

Покривање главе

² Хвалим вас што ме се у свему сећате и што се држите учењâ^[a] онако како сам вам их предао.

³ Али, хоћу да знате да је Христос глава сваком човеку, да је човек глава жени и да је Бог глава Христу. ⁴ Сваки човек који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ И свака жена која се моли или пророкује гологлава, срамоти своју главу, јер је то исто као да јој је глава обријана. ⁶ Јер, ако жена не покрива главу, нека се ошиша. А ако је ружно да се жена шиша или брије, нека покрива главу. ⁷ Човек не мора да покрива главу пошто је он Божија слика и слава, а жена је човекова слава. ⁸ Јер, није човек постао од жене, него жена од човека. ⁹ И није човек створен ради жене, него жена ради човека. ¹⁰ Зато жена мора да има знак власти на глави, ради анђелâ.

¹¹ Али, у Господу, нити је жена без човека, нити човек без жене. ¹² Јер, као што је жена постала од човека, тако и човек постаје кроз жену, а све је од Бога. ¹³ Сами просудите: да ли приличи жени да се гологлава моли Богу? ¹⁴ Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота да има дугу косу, ¹⁵ а ако жена има дугу косу, да је то њена слава? Јер, коса јој је дата место вела.

¹⁶ Ако је коме до препирања, ми немамо такав обичај, а ни Божије цркве.

Господња вечера

¹⁷ Дајући вам ова упутства, не могу да вас хвалим, јер се не састајете набоље, него нагоре. ¹⁸ Пре свега, чујем, а донекле и верујем, да, када се састанете у цркви, међу вама има раздорâ. ¹⁹ Додуше, и треба да постоје разлике, да се покаже који су међу вама прекаљени. ²⁰ Када се, дакле, састанете, ви не једете Господњу вечеру, ²¹ пошто свако, док једете, прво узима за себе своју вечеру, па један остане гладан, а други се опије. ²² Зар немате куће, да тамо једете и пијете? Или презирете Божију цркву и постиђујете оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овоме вас не хвалим.

²³ Јер, ја сам од Господа примио оно што сам и вама предао: Господ Исус је оне ноћи када је издан узео хлеб ²⁴ и, захваливши Богу, изломио га и рекао: »Ово је моје тело за вас. Чините ово мени у спомен.« ²⁵ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу^[b]. Кад год из ње пијете, чините то мени у спомен.« ²⁶ Јер, кад год једете овај хлеб и пијете из ове чаше, Господњу смрт објављујете док он не дође.

²⁷ Зато, ко недостојно једе Господњи хлеб или пије из Господње чаше, огрешиће се о Господње тело и крв. ²⁸ Нека свако испита самога себе пре него што једе хлеб и пије из чаше. ²⁹ Јер, ко једе и пије, а не разликује Господње тело од другог јела, на своју осуду једе и пије. ³⁰ Због тога су многи међу вама слаби и болесни, а доста их је и умрло^[c]. ³¹ Али, када бисмо сами себи судили, не би нам се судило. ³² А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом.

³³ Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, причекајте један другог. ³⁴ Ако је неко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду.

За остало ћу вам дати упутства када дођем.