M’Cheyne Bible Reading Plan
Јосиф се открива браћи
45 Јосиф није више могао да се савлађује пред својим слугама, па повика: »Нека сви изађу!« Тако никог није било с Јосифом када је открио својој браћи ко је. 2 Али толико гласно је плакао да су га и Египћани чули, па се за то сазнало и на фараоновом двору.
3 Јосиф рече својој браћи: »Ја сам Јосиф! Је ли ми отац још жив?«
Али они се толико запрепастише да нису могли да му одговоре.
4 Тада им Јосиф рече: »Приђите.«
Када су пришли, рече: »Ја сам ваш брат Јосиф, онај кога сте продали у Египат! 5 Али не узрујавајте се и не љутите се на себе што сте ме овамо продали, јер Бог ме је пред вама послао да се сачувају животи. 6 Већ две године влада глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. 7 Бог ме је послао пред вама, да би вам великим избављењем спасао живот и омогућио вам да преживите[a]. 8 Тако ме нисте овамо послали ви, него Бог. Он ме поставио за највишег фараоновог службеника[b], за господара над свим фараоновим домом и за владара над целим Египтом.
9 »А сада пожурите назад моме оцу и реците му: ‚Твој син Јосиф каже овако: Бог ме поставио за господара над целим Египтом. Дођи к мени без оклевања. 10 Живећеш у гошенском крају и бићеш ми близу – ти, твоја деца и унуци, твоја ситна и крупна стока, и све што имаш. 11 Ја ћу се тамо старати о теби, јер долази још пет година глади. Тако нећете оскудевати ни ти, ни твоји укућани, нити ико твој.‘
12 »Сами можете својим очима да се уверите, као и ваш брат Венијамин, да то заиста ја с вама разговарам. 13 Испричајте мом оцу о свој части која ми је указана у Египту и о свему што сте видели. И брзо ми доведите оца овамо!«
14 Онда загрли свога брата Венијамина и заплака, а и Венијамин је плакао у његовом загрљају. 15 Потом плачући изгрли и изљуби сву своју браћу. После тога се његова браћа испричаше с њим.
16 Када је до фараоновог двора дошла вест да су стигла Јосифова браћа, фараон и његови службеници се обрадоваше.
17 Фараон рече Јосифу: »Кажи својој браћи: ‚Урадите овако: Натоварите своје животиње храном, па се вратите у Ханаан. 18 Онда доведите свог оца и своје породице мени, а ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се науживати обиља ове земље.‘
19 »А наређује ти се и да им кажеш: ‚Урадите овако: Узмите себи неколико кола из Египта за своју нејач и жене, па поведите свог оца и дођите. 20 Не жалите за својим стварима, јер ће најбоље у целом Египту бити ваше.‘«
21 И Израелови синови учинише тако. Јосиф им даде кола, као што је фараон заповедио, и хране за пут. 22 Свакоме од њих даде ново одело, а Венијамину даде три стотине сребрњака и пет одела. 23 А ово посла свом оцу: десет магараца натоварених оним најбољим што има у Египту, десет магараца натоварених житом, хлебом и намирницама за његов пут.
24 Онда отпреми своју браћу и на одласку им рече: »Не свађајте се на путу!«
25 Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан.
26 Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им. 27 Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом.
28 Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«
Исус пред Пилатом
(Мт 27,1-2, 11-14; Лк 23,1-5; Јн 18,28-38)
15 Одмах ујутро, првосвештеници, заједно са старешинама, учитељима закона и целим Синедрионом, донеше одлуку, па Исуса везаше, одведоше и предадоше Пилату.
2 »Јеси ли ти цар Јудеја?« упита га Пилат.
»Тако је као што кажеш«, одговори му Исус, 3 а првосвештеници почеше за много тога да га оптужују.
4 Онда га Пилат опет упита: »Зар нећеш да одговориш? Видиш ли за шта те све оптужују?«
5 Али Исус више ништа не одговори, па се Пилат веома зачуди.
Исус осуђен на смрт
(Мт 27,15-26; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)
6 А Пилат је у време празника ослобађао затвореника којег би му затражили. 7 Тада је у оковима, заједно са побуњеницима који су починили убиство у побуни, био и човек по имену Варава. 8 Народ дође, па поче од Пилата да тражи оно што им је он о празнику обично чинио.
9 Пилат их упита: »Хоћете ли да вам ослободим цара Јудеја?«
10 Знао је, наиме, да су Исуса првосвештеници предали из зависти.
11 Али првосвештеници наговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
12 Пилат их опет упита: »А шта хоћете да урадим са оним кога зовете цар Јудеја?«
13 А они повикаше: »Распни га!«
14 »Какво је зло учинио?« упита их Пилат.
Али они још гласније повикаше: »Распни га!«
15 Желећи да угоди народу, Пилат им ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.
Војници се ругају Исусу
(Мт 27,27-31; Јн 19,2-3)
16 Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету. 17 Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, 18 па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!«
19 Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена. 20 Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну.
Распеће
(Мт 27,32-44; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)
21 А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. 22 Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – 23 па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. 24 Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. 25 Када су га распели, било је девет сати ујутро[a]. 26 А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. 27 С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. 28 [b]
29 А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, 30 спаси самога себе! Сиђи са крста!«
31 Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! 32 Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.«
А вређали су га и они који су с њим били распети.
Исусова смрт
(Мт 27,45-56; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)
33 У подне[c] завлада тама по целој земљи, све до три сата[d].
34 У три сата Исус из свега гласа повика: »Елои, елои, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«(A)
35 Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Гле, зове Илију!«[e]
36 Један отрча и натопи сунђер сирћетом, натаче га на трску, па даде Исусу, говорећи: »Пустите, да видимо да ли ће Илија доћи да га скине!«
37 А Исус повика из свега гласа и издахну.
38 Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна.
39 Када је капетан, који је стајао према њему, чуо његов узвик и[f] видео како је издахнуо, рече: »Овај човек је заиста био Син Божији!«
40 А то су издалека посматрале и неке жене. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома 41 – које су ишле за Исусом када је био у Галилеји и служиле му – и још многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)
42 Када је пало вече, пошто је био Дан припреме, то јест дан уочи суботе, 43 дође Јосиф из Ариматеје, угледан члан Већа[g], који је и сам ишчекивао Божије царство, па смело уђе к Пилату и затражи Исусово тело. 44 Пилат се зачуди да је Исус већ умро, па позва к себи капетана и упита га да ли је умро одавно. 45 Када је од капетана сазнао да јесте, поклони мртво тело Јосифу. 46 Јосиф купи платно, скину Исуса са крста, уви га у платно и положи у гроб који је био усечен у стени, па на улаз у гроб наваља камен. 47 А Марија Магдалина и Марија мајка Јосијина гледале су где је положен.
Цофар
11 Тада Цофар Наамац одврати:
2 »Зар да ово мноштво речи остане без одговора?
Зар да се овај брбљивац још и оправда?
3 Зар да твоје бесмислице ућуткају људе?
Зар да те нико не прекори кад се ругаш?
4 Говориш: ‚Моје учење је беспрекорно
и чист сам пред тобом.‘
5 О, кад би Бог проговорио,
кад би ти се својим устима обратио
6 и открио ти тајне мудрости
– јер права мудрост има две стране –
сазнао би да ти је неке грехе заборавио.
7 Можеш ли у Божије тајне да проникнеш,
да досегнеш границе Свесилнога?
8 Од небеса су више – шта ти ту можеш?
Од Шеола су дубље – шта ти о томе знаш?
9 Од земље су дуже, од мора шире.
10 Ако он наиђе и баци те у тамницу,
па сазове суд, ко ће га спречити?
11 Јер, он зна ништавне људе.
Кад види зло, зар га не памти?
12 Празноглавац ће се опаметити
кад се дивље магаре роди као човек!
13 »Али, ако своје срце усмериш к њему
и пружиш му руке,
14 ако из своје руке одбациш грех
и не даш злу да у твом шатору станује,
15 тада ћеш без стида дизати поглед,
стајати чврсто и без страха.
16 Јер, заборавићеш своју невољу,
сећати је се колико и водâ протеклих.
17 Живот ће ти бити светлији од поднева,
тама ће ти постати као јутро.
18 Бићеш сигуран, јер има наде;
заштићен, на сигурном ћеш се одмарати.
19 Кад легнеш, нико те неће плашити.
Многи ће тражити твоју наклоност.
20 А очи опаких ишчилеће
и више неће налазити уточиште.
Једина нада биће им да издахну.«
15 Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо. 2 Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања. 3 Јер, ни Христос није себи угађао, него, као што је записано: »На мене падоше увреде оних који су те вређали.«(A) 4 А све што је у прошлости записано, записано је за нашу поуку, да својом стрпљивошћу и утехом Писама имамо наду.
5 А Бог, који даје стрпљивост и утеху, нека вам дâ да будете сложни међу собом, идући за Христом Исусом, 6 и да једнодушно и једногласно славите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.
7 Стога, прихватајте један другога као што је и Христос прихватио вас, на Божију славу. 8 Јер, кажем: Христос је постао слуга обрезанима ради Божије истине, да потврди обећања дата праоцима 9 и да незнабошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је записано:
»Зато ћу те хвалити међу незнабошцима
и певати хвалоспеве твоме имену.«(B)
10 И још каже:
»Веселите се, незнабошци, с његовим народом.«(C)
11 И још:
»Хвалите Господа, сви незнабошци;
нека га сви народи славе.«(D)
12 И још, каже Исаија:
»Појавиће се Корен Јесејев,
Онај који ће устати да влада над незнабошцима;
у њега ће се незнабошци уздати.«(E)
13 А Бог наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да силом Светога Духа имате наде у изобиљу.
Павле, служитељ незнабошцима
14 Уверен сам, браћо моја, да сте и ви сами пуни доброте, испуњени сваким знањем и способни да један другога уразумљујете. 15 Ипак, о неким стварима сам вам – да вас на њих подсетим – одлучније писао због милости коју ми је Бог дао 16 да будем служитељ Христа Исуса незнабошцима, који врши свету службу ширења Божијег еванђеља, да незнабошци буду Богу прихватљива жртва, освештана Светим Духом.
17 Стога се хвалим у Христу Исусу својим служењем Богу. 18 Јер, не усуђујем се да говорим о нечему што Христос није учинио преко мене да незнабошце доведе до послушности – речју и делом, 19 силом знамењâ и чудâ, силом Духа. Тако сам од Јерусалима, па унаоколо све до Илирика пронео Христово еванђеље. 20 Али увек сам се трудио да не објављујем еванђеље тамо где је Христос већ познат, да не бих зидао на туђем темељу, 21 него, као што је записано:
»Видеће га они којима о њему нису јавили
и разумети они који нису чули.«(F)
Павлова намера да посети Рим
22 Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама. 23 Али сада, пошто за мене више нема места у овим крајевима, а већ много година желим да дођем к вама, 24 учинићу то кад будем ишао у Шпанију. Надам се, наиме, да ћу вас на пропутовању посетити и да ћете ме онамо испратити, пошто се прво донекле науживам вашег друштва.
25 А сада идем у Јерусалим, служећи светима, 26 јер су Македонија и Ахаја одлучиле да сакупе помоћ за сиромашне међу светима у Јерусалиму. 27 Да, одлучиле су, а и дужне су им. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им служе у њиховим телесним потребама. 28 Када, дакле, ово завршим и постарам се да приме овај плод, кренућу преко вас у Шпанију. 29 А знам да ћу, када дођем к вама, доћи с пуним Христовим благословом.
30 Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа да се борите са мном молећи се за мене Богу. 31 Молите се да се избавим од непокорних у Јудеји и да моје служење у Јерусалиму буде по вољи светима, 32 па да, ако буде Божија воља, дођем к вама с радошћу и с вама се одморим.
33 Бог мира са свима вама. Амин.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International