M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосиф код Потифара

39 А Јосифа су одвели у Египат. Египћанин Потифар, један од фараонових високих службеника, заповедник дворске страже, купи га од Јишмаелаца који су га онамо одвели.

² ГОСПОД је био са Јосифом, па је он био успешан. Живео је у кући свог египатског господара. ³ Када је његов господар видео да је ГОСПОД с Јосифом и да му даје да буде успешан у свему што чини, ⁴ Јосиф нађе милост у очима свога господара и постаде његов лични служитељ. Потифар га постави за свог домоуправитеља и његовој бризи повери сву своју имовину. ⁵ Од часа када га је Потифар поставио да управља његовим домом и свом његовом имовином, ГОСПОД, због Јосифа, благослови Египћанинов дом. ГОСПОДЊИ благослов био је на свему што је Потифар имао у кући и на пољу. ⁶ Потифар препусти Јосифовој бризи све што је имао и више се ни за шта није бринуо, него само за храну коју је јео.

А Јосиф је био стасит и привлачан, ⁷ па после неког времена жена његовог господара баци око на њега и рече му: »Спавај са мном«.

⁸ Али он одби.

»Откад сам ја овде«, рече он жени свога господара, »мој господар се не брине ни за шта у кући – све што има поверио је мојој бризи. ⁹ У овој кући нема никога изнад мене. Мој господар ми није ускратио ништа осим тебе, јер ти си му жена. Како онда да урадим нешто тако зло и згрешим против Бога?«

¹⁰ И мада га је она из дана у дан наговарала, он је одбијао да с њом спава, па чак и да буде с њом.

¹¹ Једног дана Јосиф уђе у кућу да обавља свој посао, а у њој није било никога од послуге.

¹² Она га ухвати за огртач и рече: »Спавај са мном!«

Али он остави свој огртач у њеној руци и побеже напоље.

¹³ Када је видела да је он оставио свој огртач у њеној руци и побегао напоље, ¹⁴ она позва своје слуге, па им рече: »Гледајте! Овај Јеврејин нам је доведен да нас обешчасти! Хтео је да спава са мном, али ја сам почела да вриштим. ¹⁵ Кад је чуо да вриштим, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.«

¹⁶ Држала је Јосифов огртач крај себе све док његов господар није дошао кући, ¹⁷ а онда и њему исприча исту причу: »Онај слуга Јеврејин кога си нам довео ушао је к мени да ме обешчасти. ¹⁸ Али, чим сам завриштала, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.«

¹⁹ Када је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: »Тако је твој слуга поступио са мном«, разгневи се, ²⁰ па ухвати Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били утамничени цареви затвореници.

Док је Јосиф био у тамници, ²¹ ГОСПОД је био с њим. Показао му је своју љубав и дао му да нађе милост у очима управитеља тамнице, ²² који све затворенике у тамници повери Јосифу, па је Јосиф био одговоран за све што се тамо радило. ²³ Управитељ тамнице није се бринуо ни за шта што је било поверено Јосифу, јер је ГОСПОД био с Јосифом и дао му да буде успешан у свему што чини.

9 »Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«

Преображење

(Мт 17,1-13; Лк 9,28-36)

² Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази. ³ Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити. ⁴ Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.

⁵ Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁶ Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.

⁷ Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«

⁸ И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих. ¹⁰ Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.

¹¹ Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

¹² »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен? ¹³ А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-20; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају. ¹⁵ Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.

¹⁶ »О чему то расправљате с њима?« упита их он.

¹⁷ А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. ¹⁸ Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

¹⁹ »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«

²⁰ И они му га доведоше.

Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.

²¹ »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.

А овај рече: »Још од малих ногу. ²² И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«

²³ »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«

²⁴ А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«

²⁵ Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«

²⁶ И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. ²⁷ Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.

²⁸ Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом^[a] може да се истера.«

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Лк 9,43б-45)

³⁰ Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна ³¹ пошто је учио своје ученике.

»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«

³² Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.

Ко је највећи?

(Мт 18,1-5; Лк 9,46-48)

³³ Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«

³⁴ А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.

³⁵ Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«

³⁶ Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече: ³⁷ »Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«

Ко није против нас, тај је за нас

(Лк 9,49-50)

³⁸ »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«

³⁹ »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени. ⁴⁰ Ко није против нас, тај је за нас. ⁴¹ Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«

Саблазни

(Мт 18,6-9; Лк 17,1-2)

⁴² »Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море. ⁴³ Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ. ^{44 [b] 45} Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао. ^{46 [c] 47} Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао, ⁴⁸ где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.^{(A) 49} Јер, свако ће бити посољен огњем.

⁵⁰ »Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«

Божији избор

9 Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: ² моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. ³ Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, ⁴ Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. ⁵ Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека^[a]. Амин.

⁶ Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. ⁷ И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«^{(A) 8} То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. ⁹ А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«^(B)

¹⁰ И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. ¹¹ А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, ¹² да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«^(C), ¹³ као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«^(D)

¹⁴ Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? ¹⁵ Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«^{(E) 16} Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. ¹⁷ Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«^{(F) 18} Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.

¹⁹ Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« ²⁰ Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«^{(G) 21} Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?

²² А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст ²³ да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу ²⁴ – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? ²⁵ Као што каже у Осији:

²⁶ и:

²⁷ А Исаија виче о Израелу:

²⁹ И као што је Исаија пророковао:

Израелово неверовање

³⁰ Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. ³¹ А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. ³² Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, ³³ као што је записано: