M’Cheyne Bible Reading Plan

Сребрни пехар у џаку

44 Јосиф заповеди свом домоуправитељу: »Напуни џакове ових људи храном, колико год могу да понесу, и сваком одозго у џак стави његов новац. ² А мој пехар, онај сребрни, стави одозго у џак најмлађега, заједно с новцем којим је платио жито.«

И овај учини као што је Јосиф рекао.

³ Када је свануло, отпремише браћу и њихове магарце на пут.

⁴ Док још нису одмакли далеко од града, Јосиф рече свом домоуправитељу: »Сместа пођи за оним људима, па кад их стигнеш, кажи им: ‚Зашто узвраћате зло за добро? Зашто сте украли сребрни пехар мога господара?^{[a] 5} То је пехар из кога мој господар пије и који му служи за гатање. Учинили сте зло!‘«

⁶ Када их је домоуправитељ стигао, он им понови све ове речи, ⁷ а они му на то рекоше: »Зашто нам тако говориш, господару? Далеко било да ми, твоје слуге, учинимо тако нешто! ⁸ Чак смо ти из Ханаана вратили онај новац који смо нашли одозго у нашим џаковима. Зашто бисмо онда крали сребро или злато из куће твога господара? ⁹ Ако се то нађе код једнога од нас, твојих слугу, тога убијте, а ми остали ћемо постати твоји робови, господару.«

¹⁰ »Добро кажете«, рече он. »Али нека буде овако: Код кога се нађе пехар, тај ће постати мој роб, а остали ће бити слободни.«

¹¹ Тада сваки од њих брзо спусти свој џак на земљу и отвори га. ¹² Домоуправитељ претражи џакове почевши од најстаријег брата, а завршивши код најмлађег. И пехар се нађе у Венијаминовом џаку. ¹³ На то они раздреше своју одећу, па сви натоварише своје магарце и вратише се у град.

¹⁴ Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо.

Они падоше ничице пред њим, ¹⁵ а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?«

¹⁶ »Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.«

¹⁷ Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.«

¹⁸ Тада му Јуда приђе и рече: »Молим те, господару, допусти мени, своме слузи, да ти нешто кажем и не љути се на мене, свога слугу, иако си раван самом фараону. ¹⁹ Ти си, господару, питао нас, своје слуге: ‚Имате ли оца или брата?‘ ²⁰ и ми смо одговорили: ‚Имамо старог оца, а он има још једног сина, најмлађег, који му се родио у старости. Брат му је мртав и само је он остао од синова своје мајке, и отац га воли.‘ ²¹ Ти си онда рекао нама, својим слугама: ‚Доведите ми га, да га и ја видим.‘ ²² А ми смо ти, господару, рекли: ‚Дечак не може да остави оца, јер ако га остави, отац ће умрети.‘ ²³ Али ти си рекао нама, својим слугама: ‚Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи!‘ ²⁴ Кад смо се вратили твом слузи, мом оцу, рекли смо му шта си ти, господару, казао. ²⁵ Наш отац тада рече: ‚Вратите се и купите нам још мало хране‘, ²⁶ а ми рекосмо: ‚Не можемо да идемо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама, јер не смемо оном човеку на очи без свог најмлађег брата.‘ ²⁷ Твој слуга, наш отац, рече нам: ‚Знате да ми је жена родила два сина. ²⁸ Један је отишао од мене, и ја сам рекао: »Сигурно је растрган на комаде«, и нисам га више никад видео. ²⁹ Ако ми и овога одведете, па га снађе неко зло, отераћете моју седу главу јадну у Шеол.‘

³⁰ »Ако се сад ја вратим твом слузи, мом оцу, па мој отац, чији је живот уско повезан са дечаковим, ³¹ види да дечак није с нама, умреће. Тако ћемо ми, твоје слуге, отерати седу главу нашег оца тужну у Шеол. ³² Ја, твој слуга, зајемчио сам свом оцу за дечака. ‚Ако ти га не доведем назад‘, рекао сам, ‚целог живота ћу бити крив пред тобом!‘ ³³ Зато, господару, дај да ја, твој слуга, останем овде место дечака као твој роб, а ти дечака пусти да се врати са својом браћом. ³⁴ Јер, како да се вратим свом оцу ако дечак није са мном? Не бих могао да гледам јад који би га снашао.«

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)

14 Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију. ² »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Јн 12,1-8)

³ А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.

⁴ А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? ⁵ Та помаст је могла да се прода за више од триста динара^[a], па да се то раздели сиромасима.«

И строго је изгрдише.

⁶ »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. ⁷ Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. ⁸ Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. ⁹ Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

Јуда се договара да изда Исуса

(Мт 26,14-16; Лк 22,3-6)

¹⁰ Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. ¹¹ А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.

Исус једе пасхалну вечеру с ученицима

(Мт 26,17-25; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)

¹² Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

¹³ Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим, ¹⁴ па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ ¹⁵ И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«

¹⁶ И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.

¹⁷ Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.

¹⁸ »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«

¹⁹ Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«

²⁰ »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу. ²¹ Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

Господња вечера

(Мт 26,26-30; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)

²² Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.«

²³ Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.

²⁴ »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе. ²⁵ Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«

²⁶ Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)

²⁷ »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је:

²⁸ Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«

²⁹ А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«

³⁰ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута^[b] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«

³¹ Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«

А тако рекоше и сви остали.

Исус се моли у Гетсиманији

(Мт 26,36-46; Лк 22,39-46)

³² Тада одоше на место које се зове Гетсиманија.

»Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима, ³³ па са собом поведе Петра, Јакова и Јована.

Обузеше га велик страх и тескоба, ³⁴ па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«

³⁵ Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.

³⁶ »Аба^[c], Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

³⁷ Потом се врати и нађе их како спавају.

»Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш? ³⁸ Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

³⁹ Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи. ⁴⁰ Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.

⁴¹ Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке. ⁴² Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)

⁴³ И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине. ⁴⁴ А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«

⁴⁵ И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.

⁴⁶ Тада људи пограбише Исуса и ухватише га. ⁴⁷ А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

⁴⁸ Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. ⁴⁹ Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«

⁵⁰ Тада га сви оставише и побегоше.

⁵¹ А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише, ⁵² али он збаци чаршав и побеже гô.

Исус пред Синедрионом

(Мт 26,57-68; Лк 22,54-56, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)

⁵³ Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона. ⁵⁴ А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.

⁵⁵ Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше. ⁵⁶ Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.

⁵⁷ Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи: ⁵⁸ »Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«

⁵⁹ Али ни у том сведочењу се не сложише.

⁶⁰ Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«

⁶¹ Али Исус је ћутао и ништа није одговарао.

Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«

⁶² »Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«

⁶³ На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци! ⁶⁴ Чули сте хулу! Шта мислите?«

И они сви пресудише да је заслужио смрт.

⁶⁵ Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!«

Потом га пограбише слуге и ишамараше га.

Петар се одриче Исуса

(Мт 26,69-75; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)

⁶⁶ Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња. ⁶⁷ Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!«

⁶⁸ Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи.

⁶⁹ Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!«

⁷⁰ А Петар то опет порече.

Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!«

⁷¹ А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!«

⁷² Истог часа петао се огласи други пут^[d] и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута^[e] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.

Слаби и јаки

14 Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. ² Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. ³ Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. ⁴ Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.

⁵ Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. ⁶ Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. ⁷ Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. ⁸ Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.

⁹ Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. ¹⁰ Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. ¹¹ Записано је:

¹² Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.

¹³ Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан. ¹⁴ Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи. Него, ако неко сматра да је нешто нечисто, њему је нечисто. ¹⁵ Ако је због јела твој брат жалостан, већ не поступаш по љубави. Немој својим јелом да упропастиш онога за кога је Христос умро. ¹⁶ Немојте, дакле, да се оцрњује ваше добро. ¹⁷ Јер, Божије царство није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Светоме Духу. ¹⁸ Ко тако служи Христу, драг је Богу, а и људи га цене.

¹⁹ Стога, тежимо ка оном што води миру и узајамном изграђивању. ²⁰ Не уништавај Божије дело због јела. Све је чисто, али је зло ако човек једе нешто због чега се други саблажњава. ²¹ Добро је не јести месо и не пити вино и не чинити оно због чега се твој брат саблажњава.

²² Уверење које имаш^[b], имај за себе пред Богом. Благо оном ко самога себе не осуђује за оно што сматра да је добро. ²³ Ко једе двоумећи се, навлачи на себе осуду, јер то не чини из уверења^[c]. А све што се не чини из уверења, грех је.