M’Cheyne Bible Reading Plan
Назирејски завет
6 Господ рече Мојсију: 2 „Говори Израиљцима. Реци им: ’Ако неки мушкарац или жена хоће да учини посебан завет, завет којим се посвећује Господу за назиреја, 3 нека се уздржава и од вина и од жестоког пића, и нека не пије винско сирће ни сирће од жестоког пића. Нека не пије сок од грожђа, и нека не једе грожђе, било да је свеже или суво. 4 Док год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуску.
5 Док год траје његово назирејство, нека бритва не прелази преко његове главе, док се не наврше дани које је заветовао Господу као назиреј; нека буде свет и нека пусти да му коса на глави расте.
6 Док год је посвећен Господу као назиреј, нека не прилази близу мртваца. 7 Нека се не скрнави ни кад му умру отац или мајка, брат или сестра, јер знак назирејства носи на својој глави. 8 Док год траје његово назирејство посвећен је Господу.
9 Ако неко изненада умре у његовој близини, те тако онечисти косу коју је посветио, нека обрије своју главу на дан свога очишћења; нека је обрије седмога дана. 10 Осмога дана нека на улаз у Шатор од састанка донесе свештенику две грлице или два голубића. 11 Нека свештеник принесе једно као жртву за грех, а друго као жртву свеспалницу, да изврши откупљење за њега јер се оскрнавио преко мртваца. Истога дана нека посвети своју главу 12 па нека се поново посвети Господу за време свог назирејског завета, и нека донесе јагње од годину дана као жртву за преступ. Претходно време се неће рачунати, јер је оскрнавио свој назирејски завет.
13 Ово је закон за назиреје у дан кад се наврши време његовог назирејског завета: нека га доведу на улаз од Шатора од састанка, 14 и нека донесу принос Господу: једно мушко јагње без мане од годину дана за жртву свеспалницу; једно женско јагње без мане од годину дана као жртву за грех; једног овна без мане за жртву мира; 15 кошару бесквасног хлеба од брашна – колаче умешене с уљем; бесквасне погаче намазане уљем; њихове житне жртве и жртве изливнице.
16 Нека их свештеник донесе пред Господа и принесе жртву за његов грех и његову жртву свеспалницу. 17 Овна нека принесе Господу као жртву мира заједно с кошаром бесквасног хлеба. Свештеник нека принесе житну жртву и жртву изливницу.
18 Затим нека назиреј обрије своју посвећену главу на улазу у Шатор од састанка. Косу са своје посвећене главе нека стави у ватру испод жртве мира.
19 Потом нека свештеник узме плећку од скуваног овна, један бесквасни колач из кошаре, и једну бесквасну погачу, па нека то стави на руке назиреја, након што овај обрије своју посвећену косу. 20 Нека их свештеник подигне као жртву дизаницу пред Господом; они су свети део за свештеника заједно са грудима и бутом жртве дизанице. После тога назиреј може да пије вино.
21 Ово је закон за назиреја који заветује дар Господу поврх онога што може да приушти. Нека завет којим се обавезао буде у складу са његовим назирејством.’“
Свештенички благослов
22 Господ рече Мојсију: 23 „Реци Арону и његовим синовима: ’Овако благосиљајте Израиљце. Реците им:
24 „Нека те Господ благослови и чува;
25 нека те Господ обасја својим лицем
и буде ти милостив;
26 нека Господ окрене своје лице к теби
и да̂ ти мир.“’
27 Овако нека призивају моје име на потомке Израиљеве и ја ћу их благословити.“
За хоровођу. Псалам Давидов.
40 Стрпљиво сам чекао на Господа,
и он се пригнуо и чуо ми вапај.
2 Подигао ме је из јаме очаја,
из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
и учврстио кораке моје.
3 У уста ми је ставио нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
и поуздати се у Господа.
4 Благо човеку који се узда у Господа,
а не окреће се охолима,
или онима што иду за преваром.
5 Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
којима нема броја.
6 Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7 Тада рекох: „Ево, долазим,
јер је тако написано за мене у свитку.
8 Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
Закон је твој у мом срцу.“
9 Објављујем праведност у великом збору,
устима својим то не браним, Господе,
и ти то знаш.
10 Праведност твоју не кријем у срцу,
већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.
11 Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
нека ме милост и верност твоја штите довека.
12 Јер окружише ме невоље небројене,
безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
па ме срце моје издаје.
13 Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
У помоћ ми пожури, Господе!
14 Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
ти што им је мила невоља моја.
15 Нека се запање над срамотом својом,
ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
16 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Господ!“
17 А ја сам сиромах и убог,
нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
О, мој Боже, не оклевај!
За хоровођу. Псалам Давидов.
41 Благо оном који мисли на сиромаха,
Господ га избавља у дан невоље.
2 Господ га чува и држи у животу,
он ће га благословити у земљи,
неће га изручити жељи душмана његових.
3 Господ ће га крепити на постељи боли;
ти ћеш га од болести опоравити на лежају.
4 Рекох: „Господе, смилуј ми се,
исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“
5 Непријатељи злурадо говоре о мени:
„Када ће умрети? Када ће му се име затрти?“
6 Кад ми ко у посету дође, говори којешта,
а у срцу скупља пакост;
кад изађе онда јавно каже.
7 Заједно против мене шапућу сви што ме мрзе,
несрећу ми предвиђају:
8 „Кобна га је болест ударила;
легао је и дићи се више неће.“
9 Па и ближњи мој коме сам веровао,
онај који са мном једе, окрену се против мене.
10 А ти, Господе, смилуј ми се,
подигни ме, да им вратим мило за драго.
11 По овоме знам да сам ти угодан,
јер мој непријатељ не ликује нада мном.
12 У моме ме поштењу подржи,
пред своје ме лице постави довека.
13 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века и до века. Амин. Амин.
Он
4 Лепа си, вољена моја, лепа си!
Очи су твоје голубице иза вела твога,
коса ти је попут стада коза
што се спушта низ гору Галад.
2 Зуби су ти као стадо остриганих оваца што долази са купања.
Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.
3 Усне су ти попут нити скерлета,
а уста су ти љупка.
Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
4 Твој је врат као кула Давидова,
начињена од поређаног камења.
Хиљаду штитова висе на њој,
све штитови од ратника.
5 Груди су твоје као ланад,
близанци срнини
који пасу међу љиљанима.
6 Док дан не мине
и сенке не ишчиле
отићи ћу на брдо смирнино
и на гору од тамјана.
7 Сва си лепа, вољена моја,
и на теби мане нема.
8 Хајде са мном са Ливана, невесто,
хајде са мном са Ливана!
Сиђи са врха Амана,
са врха Сенира и Ермона;
из брлога лавова
и с гора рисових.
9 Срце си ми украла, сестро моја, невесто!
Срце си ми украла
једним погледом очију својих,
једном украсом огрлице своје.
10 Како је лепа љубав твоја,
сестро моја, невесто!
Љубав је твоја од вина боља
и мирис уља твојих од свих зачина.
11 Са усана твојих мед капље, о, невесто!
Мед и млеко под твојим су језиком,
а мирис хаљина твојих
је мирис Ливана.
12 Врт закључан ти си, сестро моја, невесто;
врело затворено, запечаћен извор.
13 Твоји су изданци царски врт нарова
с најбољим плодовима,
са каном и нардом;
14 са нардом и шафраном,
са мирисном трском и циметом,
са свим стаблима тамјана,
смирне и алоје,
са свим пробраним зачинима.
15 Ти си врело вртовима,
извор воде што жубори
и с Ливана тече.
Она
16 Пробуди се, северни ветре!
Дођи, јужни ветре!
Дуни, вртом мојим,
нек полете његови зачини.
Нека дође мој вољени у свој врт,
нека једе од пробраног воћа.
4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2 Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3 У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:
„У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4 Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5 А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“
6 А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7 Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите.“
8 Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9 Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10 Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. 11 Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.
12 Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца. 13 Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.
Христос – наш Првосвештеник
14 Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. 15 Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. 16 Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.