M’Cheyne Bible Reading Plan
Посвећење Арона и његових синова за свештеничку службу
8 Господ рече Мојсију: 2 „Узми Арона и његове синове; одећу, уље посвећења, јунца жртве за грех, два овна, кошару бесквасних хлебова, 3 и сабери целу заједницу код улаза Шатора од састанка.“ 4 Мојсије учини како му је Господ заповедио. Када се заједница сабрала код улаза од Шатора од састанка, 5 Мојсије рече заједници: „Ово је Господ заповедио да се уради!“
6 Мојсије је довео Арона и његове синове, па их је опрао у води. 7 Обукао га је у одежду и опасао га опасачем. Затим га је обукао у кошуљу, и ставио на њега оплећак. Онда га је опасао извезеним појасом и њиме га причврстио уз оплећак. 8 Ставио је на њега напрсник, а у напрсник је ставио Урим и Тумим. 9 На главу му је ставио турбан, а на чело турбана метнуо је златну плочицу, посветни натпис, као што је Господ заповедио Мојсију.
10 Мојсије узе уље за помазање и помаза Пребивалиште и све ствари у њему, и тако га посвети. 11 Од тог уља је пошкропио жртвеник седам пута. Затим је помазао жртвеник, све његово посуђе, и умиваоник са постољем, да их посвети. 12 Нешто од тог уља је излио на Аронову главу и помазао га, да га посвети. 13 Мојсије је приступио Ароновим синовима и обукао их у кошуље, опасао их појасевима, и обмотао им турбан око главе, како је Господ заповедио Мојсију.
14 Потом је привео јунца, жртву за грех. Арон и његови синови су положили руке на главу јунца, жртве за грех, 15 а Мојсије га је заклао. Онда је узео нешто крви и својим прстом је намазао на рогове жртвеника и тако га очистио. Осталу крв је излио подно жртвеника. Тако га је посветио да се врши обред откупљења на њему. 16 Мојсије је, затим, узео све сало што је око црева, мрежицу на јетри, оба бубрега с лојем, и спалио их на жртвенику. 17 А јунца с његовом кожом, месом и балегом, спалио је изван табора, онако како је Господ заповедио Мојсију.
18 Потом је Мојсије довео овна за жртву свеспалницу, а Арон и његови синови су положили руке овну на главу. 19 Тада га је Мојсије заклао и крвљу запљуснуо жртвеник са свих страна. 20 Након тога је исекао овна на комаде, па је спалио главу, делове и сало. 21 Утробу и ноге је опрао у води, па је целог овна спалио на жртвенику. То је била жртва свеспалница на угодни мирис, паљена жртва која се приноси Господу – онако како је Господ заповедио Мојсију.
22 Затим је довео другог овна, овна за посвећење. Арон и његови синови положе руке на његову главу, 23 а Мојсије га закоље. Затим је Мојсије узео нешто овнове крви, па је њоме намазао ресу Ароновог десног уха, палац његове десне руке, и палац његове десне ноге. 24 Онда је Мојсије довео Аронове синове. Мојсије им је намазао нешто од крви на ресу десног уха, на палац десне руке и на палац десне ноге. Осталом крвљу Мојсије је запљуснуо жртвеник са свих страна. 25 Након тога је узео сало, реп, све сало око изнутрица, мрежицу с јетре, оба бубрега с њиховим салом, и десну плећку. 26 Из кошаре с хлебовима, које су стајале пред Господом, узео је једну бесквасну лепињу, један хлеб с уљем, и један колач, и ставио их на сало и на десну плећку. 27 Мојсије је све то ставио на руке Арону и на руке његових синова, и подигао их као жртву дизаницу пред Господом. 28 Мојсије је, затим, узео то из њихових руку и спалио на жртвенику са жртвом свеспалницом. То је била жртва за посвећење на угодни мирис, паљена жртва Господу. 29 Потом је Мојсије узео груди и подигао их као жртву дизаницу пред Господом. То је био Мојсијев део од овна, жртве за посвећење – како је Господ заповедио Мојсију.
30 Онда је Мојсије узео од уља помазања и од крви, који су били на жртвенику, па је пошкропио Арона и његову одежду, и његове синове и њихове одежде, па је посветио Арона и његову одежду, и његове синове и њихове одежде.
31 Тада Мојсије рече Арону и његовим синовима: „Скувајте то месо на улазу у Шатор од састанка и тамо га једите с хлебом из кошаре с посветним хлебом, као што сам заповедио: ’Нека га једу Арон и његови синови.’ 32 Што остане од меса и хлеба, нека се спали. 33 Не напуштајте улаз Шатора од састанка седам дана, док се не наврше дани вашег посвећења. Наиме, седам дана ће трајати ваше посвећење. 34 Како се данас чинило, тако је Господ заповедио да се и надаље врши обред откупљења за вас. 35 На улазу Шатора од састанка останите седам дана, дању и ноћу, држећи што је Господ заповедио, да не изгинете. Тако ми је било заповеђено.“
36 Арон и његови синови су извршили све речи које им је Господ заповедио преко Мојсија.
За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов.
9 Славићу Господа свим срцем својим,
причаћу о свим твојим чудесима.
2 Веселићу се, теби ћу клицати,
твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3 Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
нека се саплету и пропадну пред тобом.
4 Јер ти си одбранио моје право и суд,
сео си на престо да судиш по правди.
5 Укорио си народе, уништио опаке,
затро си им име у веке векова.
6 Докрајчен је душманин,
у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
спомен на њих избрисао.
7 Али Господ столује до века,
престо је свој поставио да суди,
8 и свету ће судити по правди,
једнако ће судити народима.
9 Господ је заклон угњетеном,
заклон у време невоље.
10 Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11 Певајте Господу, који столује на Сиону!
Причајте народима о делима његовим!
12 Јер онај што се свети за проливену крв,
он памти, не заборавља вапај понизних.
13 Смилуј ми се, о, Господе,
види како ме киње мрзитељи моји
– ти што ме извлачиш из врата смрти –
14 да бих навештао сва славна дела твоја
на дверима ћерке сионске,
и тамо се радовао твојему спасењу.
15 Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16 Господ је себе учинио знаним,
он поступа по праву,
а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17 Нека се опаки врате у Свет мртвих,
сви народи који Бога заборављају,
18 јер убоги неће увек бити заборављен,
нити пропасти нада понизних.
19 Устани, Господе,
нека човек не надвлада,
нека се суди народима пред тобом.
20 Утерај им страх у кости, Господе,
нека знају пуци да су само људи. Села
Седма прича
23 Кад са владаром седаш да једеш
пажљиво размотри шта је пред тобом;
2 нож ћеш ставити под грло своје
ако си алав.
3 Не жуди за његовим ђаконијама,
јер је то варљива храна.
Осма прича
4 Не напињи се да стекнеш богатство
и своје се памети прођи.
5 Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема,
јер је себи начинило крила попут орла,
што се вине у небеса.
Девета прича
6 Не једи храну саможивца,
не пожели ђаконије његове.
7 Јер како се он у себи прерачунава,
баш је такав када ти каже –
„Једи и пиј!“ –
а срце му није с тобом.
8 Избљуваћеш залогај који си појео,
проћердаћеш све љубазне речи своје.
Десета прича
9 Не говори ушима безумног,
јер ће презрети поруку твојих речи.
Једанаеста прича
10 Не помичи древни међаш,
не залази у њиве сирочади.
11 Јер је јак њихов Откупитељ,
одбраниће њихов случај од тебе.
Дванаеста прича
12 Срце своје предај опомени,
своје уши поучним речима.
Тринаеста прича
13 Не ускраћуј казну детету,
јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14 Туци га шибом
и душу му од Света мртвих спаси.
Четрнаеста прича
15 О, мој сине, ако ти је срце мудро
и моје се срце радује;
16 радује се нутрина моја,
кад ти усне честито говоре.
Петнаеста прича
17 Нек ти срце грешницима не завиди,
у богобојазности ти поваздан буди.
18 Нема сумње, будућност постоји,
твоја нада неће пропасти.
Шеснаеста прича
19 Сине мој, послушај и мудар буди,
своје срце ти на пут усмери.
20 Не дружи се са онима што се вином опијају,
са онима који ждеру месо.
21 Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,
мамурлук ће их обући у дроњке.
Седамнаеста прича
22 Слушај оца свога што те је родио,
мајку своју не презири ни када остари.
23 Истину купуј и не продаји
мудрост, прекор и поуку.
24 Јако се радује отац праведног сина,
ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25 Нека се радују и отац твој и мајка твоја,
нека се весели она која те је родила.
Осамнаеста прича
26 Срце ми своје дај, сине мој,
и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27 Јер блудница је дубока јама,
туђинка је узано ждрело.
28 Она је ко лопов што вреба из потаје
и међу мушкарцима умножава неверне.
Деветнаеста прича
29 Ко то кука? Ко то јечи?
Ко се свађа? Ко то приговара?
Ко има ране безразложне
и коме су закрвављене очи?
30 Онима што се излежавају крај вина,
онима што иду да пробају вино измешано.
31 Не гледај вино док се румени,
док се светлуца у чаши,
док лагано клизи.
32 Као змија на крају уједа,
као отровница убада.
33 Чудне ће призоре да виде очи твоје
и срце говориће лудорије.
34 Бићеш као онај што лежи усред мора,
као онај што лежи наврх јарбола.
35 И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,
тукли су ме, осетио нисам.
Када ћу се пробудити
да поново потражим пиће?“
Павлова служба у Солуну
2 Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2 Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу. 3 Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера, 4 већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.
5 Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате. 6 Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других. 7 И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу. 8 Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели. 9 Зато се сећајте, браћо, нашег труда и напора. Проповедали смо вам Радосну вест Божију, и радили дан и ноћ да вам не бисмо били на терету.
10 Сведоци сте, као и са̂м Бог, да смо се свето, праведно и беспрекорно владали према вама који верујете. 11 Такође знате и то да смо свакога од вас, као отац своју децу, 12 храбрили, тешили и подстицали да живите достојно Бога који вас је позвао у своје Царство и славу.
13 Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима.
14 И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја. 15 Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима, 16 бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев.
Павлова жеља да види Солуњане
17 А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо. 18 Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио. 19 Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви? 20 Јер ви сте наша слава и наша радост!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.