M’Cheyne Bible Reading Plan
Почетак свештеничке службе
9 Осмога дана је Мојсије позвао Арона, његове синове, и израиљске старешине. 2 Рекао је Арону: „Узми теле из крда за жртву за грех, и овна без мане за жртву свеспалницу, па их доведи пред Господа. 3 А Израиљцима реци: ’Узмите јарца за жртву за грех, и теле и јагње, обоје од годину дана, без мане, за жртву свеспалницу, 4 и вола и овна за жртву мира да се жртвују пред Господом, и житну жртву умешену са уљем, јер ће вам се данас Господ указати.’“
5 Они донесоше што им је Мојсије заповедио испред Шатора од састанка. Тада је цела заједница приступила и стала пред Господа. 6 Мојсије рече: „Ово су речи које вам је Господ заповедио да чините, да би вам се показала слава Господња.“
7 Тада Мојсије рече Арону: „Приступи жртвенику и принеси жртву за грех за себе и жртву свеспалницу, па учини обред откупљења за себе и за народ. Онда принеси жртву народа и изврши обред откупљења за њих, као што је Господ заповедио.“
8 Арон приступи жртвенику и закла за себе теле – жртву за грех. 9 Затим су му његови синови донели крв; он је умочио прст у крв и њоме намазао рогове жртвеника. Осталу крв је излио на подножје жртвеника. 10 Сало, бубреге, и мрежицу што је на јетри од жртве за грех, спалио је на жртвенику, као што је Господ рекао Мојсију. 11 А месо и кожу спалио је изван табора.
12 Затим је заклао жртву свеспалницу. Његови синови су му додали крв, а он је њоме запљуснуо жртвеник са свих страна. 13 Онда су му додали жртву свеспалницу, део по део, и главу, а он је то спалио на жртвенику. 14 Црева и ноге је опрао, па их је спалио на жртвенику са жртвом свеспалницом.
15 Затим је довео жртву за народ: узео је јарца, жртву за грех за народ, заклао га, и принео га као жртву за грех, као и претходно.
16 После тога је довео жртву свеспалницу и принео је по пропису. 17 Потом је донео житну жртву, па је узео пуну шаку од ње и спалио то на жртвенику уз јутарњу жртву свеспалницу.
18 Потом је заклао вола и овна – жртву мира за народ. Аронови синови су му додали од те крви, којом је запљуснуо све стране жртвеника. 19 Сало од вола и овна: реп, сало што покрива црева, бубреге, мрежицу што је на јетри; 20 те делове сала су положили на груди, а Арон је спалио сало на жртвенику. 21 Груди и десну плећку Арон је подигао као жртву дизаницу пред Господом, као што је Мојсије заповедио.
22 Затим је Арон подигао руке према народу и благословио га. Пошто је принео жртву за грех, жртву свеспалницу и жртву мира, сиђе.
23 Тада Мојсије и Арон дођу у Шатор од састанка. Кад су изашли благословили су народ, а слава се Господња показала целом народу. 24 Тада сиђе огањ од Господа и прогута жртву свеспалницу и делове сала на жртвенику. Кад је сав народ то видео, повикао је и пао ничице.
10 Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2 Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3 Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4 У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5 Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6 Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7 Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8 У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9 Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12 Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16 Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Двадесета прича
24 Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2 јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3 Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4 знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5 Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6 јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7 Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8 Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9 Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10 Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11 Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12 Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13 Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14 Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15 Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16 Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17 Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18 да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19 Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20 јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21 Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22 јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23 И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24 Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25 А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26 Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27 Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28 Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29 Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30 Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31 И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32 Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33 Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
3 Пошто нисмо могли више да издржимо, сложили смо се да би било најбоље да останемо у Атини. 2 К вама смо, пак, послали Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у проповедању Радосне вести Христове, да вас учврсти и ободри у вашој вери, 3 да се нико не поколеба у овим невољама. Ви, наиме, сами добро знате да смо одређени за њих. 4 И заиста, када смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће вас снаћи невоље, и као што знате, тако је и било.
5 Зато сам, не могавши више да издржим, послао Тимотеја да ме обавести о вашој вери, да вас како Кушач није навео да подлегнете искушењу, јер би тада наш труд био узалудан.
Павлова радост због добрих вести из Солуна
6 А сада нам се Тимотеј вратио од вас и донео нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се увек радо сећате и чезнете да нас видите, као и ми вас. 7 Зато смо се, браћо, и поред све своје муке и невоље, утешили вашом вером. 8 Ми, у ствари, сада заиста живимо кад знамо да сте постојани у Господу. 9 Јер, какву захвалност можемо дати Богу за сву радост коју доживљавамо због вас пред Богом? 10 Дању и ноћу се најусрдније молимо Богу да вас поново видимо, и да усавршимо оно што недостаје вашој вери.
11 А са̂м Бог, наш Отац, и наш Господ Исус, да припреми пут за наш долазак к вама, 12 и да учини да обилујете међусобном љубављу, и љубављу према свима, као што ми вас волимо.
13 Нека он оснажи ваше унутрашње биће, да будете беспрекорни у светости пред Богом, Оцем нашим, при доласку Господа нашега Исуса, са свим светима његовим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.