Book of Common Prayer
Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.
102 О, Господе, чуј молитву моју
и мој вапај нек до тебе дође!
2 Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
ухо своје пригни мени;
ти пожури,
услиши ме у дан кад те зовем.
3 Моји дани нестају у диму,
попут пећи кости ми спечене.
4 Срце је моје као трава кошена, увела,
па ни хлеб се не сетим да једем.
5 Од јецања мога силног
кожа ми се слепила за кости.
6 На пустињску буљину личим
и на ћука с рушевина пустих!
7 Будан лежим,
постао сам птица што самује на крову.
8 Поваздан ми се ругају душмани,
именом мојим проклињу они што ме руже.
9 Пепео једем као да је хлеб;
то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
ја сам као трава спарушена.
12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
јер је време да га помилујеш,
јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
њихове вапаје презрети неће.
18 Нек се то запише за нараштај нови,
за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
и царства да Господу служе.
23 Сред живота снагу ми је одузео
и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа,
изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“
Књига Пета
Псалми 107–150
107 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
они откупљени из руке душмана;
3 које је окупио из земаља истока и запада,
са севера и с мора.
4 Тек, тумарали су по пустињи,
по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
5 А били су и гладни и жедни,
душу своју да испусте.
6 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је избавио од њихових мука!
7 Равним путем их је повео
да се скрасе, да се скуће.
8 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
9 Јер он поји грло жедном,
добрим сити душу гладном.
10 Чаме у мраку, у тами;
оковани и бедом и гвожђем;
11 јер Божијим речима пркосе,
презрели су савет Свевишњега.
12 А он им је патњом срца понизио;
срљали су, а помоћи ниоткуда.
13 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
14 Извео их је из мрака, из таме,
окове им поломио.
15 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
16 Јер је он разбио бронзана врата,
изломио гвоздене вратнице.
17 Побудалише због својих преступничких путева,
мучише се због својих кривица.
18 Души им се сва храна згадила
и до самих врата смрти су пристигли.
19 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
20 Реч своју им је послао, па су оздравили;
из рака њихових их је извукао.
21 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
22 Нек жртвују жртве захвалнице;
нек му дела објављују, нека кличу!
23 Они што су морем бродовима пловили,
што су трговали на великим водама;
24 они су видели дела Господња,
његова чудеса у дубини;
25 када је заповедио, ветру наредио
да таласе мора олуја подигне.
26 И они се дижу до небеса,
ломе се до дубина,
па им се душа топи од зебње.
27 Љуљају се, тетурају ко пијани,
нестаје им сва вештина.
28 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је извео из њихових мука!
29 Олују је умирио
и таласи мора утихнуше.
30 А када се стишају, поморци се радују;
он их води до жељене луке.
31 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
32 Нека га уздижу на народном сабору
и нека га славе у старешинском збору!
Бог изабира Саула за цара
9 Био неки имућан човек, из Венијаминовог племена, који се звао Кис. Он је био син Авилов, син Сероров, син Вехоратов, син Афијин. 2 Кис је имао младог и доброг сина по имену Саул. У целом Израиљу није му било равна; за главу је био виши од свакога у народу.
3 Једном су се Кису, Сауловом оцу, изгубиле магарице. Кис рече своме сину Саулу: „Хајде узми једног момка, па иди да тражиш магарице.“ 4 Саул је прошао Јефремовом гором и земљом салиском, али их нису нашли. Прошли су и земљом салимском, али их тамо није било. Затим су прошли земљом Венијаминовом, али их нису нашли.
5 Када су дошли у земљу Суф, Саул рече своме слузи који је био са њим: „Хајде да се вратимо; иначе ће мој отац престати да брине због магарица и почети да брине због нас.“
6 Слуга му одговори: „Ево, овде у овом граду живи човек Божији, кога веома поштују; све што каже, то се оствари. Пођимо тамо; можда ће нам рећи којим путем да кренемо.“
7 Саул рече своме слузи: „Ако и пођемо, шта да понесемо човеку? Хлеба нам је нестало у врећама, а немамо ни дара да понесемо човеку Божијем. Шта имамо?“
8 Слуга опет одговори Саулу: „Ево, имам при себи четврт шекела сребра[a]. Даћу то човеку Божијем, да нам каже којим путем да кренемо.“ 9 Некада би у Израиљу овако говорио онај који би ишао да пита Бога: „Хајдемо к видеоцу!“, јер данашњи пророк се некада звао виделац.
10 Саул рече своме слузи: „Добро кажеш. Хајдемо!“ Тако су отишли у град где је живео човек Божији.
11 Док су се пењали уз брдо према граду, наишли су на неке девојке које су излазиле да извуку воду. Питали су их: „Да ли је овде виделац?“
12 „Јесте, ево ту је пред вама – одговорише им – пожурите сад, јер баш данас је дошао у град да на узвишици принесе жртву за народ. 13 Чим уђете у град наћи ћете га пре него што оде на узвишицу да једе. Народ, наиме, неће јести, док он не дође, јер он прво мора да благослови жртву. Након тога ће званице јести. Идите сад, јер ћете га још данас наћи.“
14 Тако су отишли до града. Док су улазили у град угледали су Самуила како им иде у сусрет на путу према узвишици.
17 Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Авра̂му. Народ је растао и множио се у Египту, 18 све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. 19 Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. 20 У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. 21 Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. 22 Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.
23 Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. 24 Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. 25 Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. 26 Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’
27 Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? 28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ 29 На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.
Исус прориче Петрово одрицање
31 Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32 Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33 Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34 Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35 Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36 Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37 Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38 Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.