Book of Common Prayer
Асафова поучна песма.
78 О, народе мој, послушај поуку моју
и речима мојих уста ухо приклоните!
2 Мој говор биће у причи,
објавићу загонетке од давнина.
3 Оно што смо чули, оно што смо научили
и што су нам стари наши испричали;
4 то нећемо да кријемо од њихове деце.
Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
његову силу и чудеса која је учинио.
5 Он је у Јакову учврстио сведочанство,
Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
да их предају својим потомцима,
6 да би нови нараштај знао,
деца што ће се родити,
па кад одрасту да то пренесу деци својој;
7 да се у Бога поуздају,
да дела Божија не заборављају
и заповести његове да извршавају.
8 Да не буду ко њихови стари,
нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
и духа коју није веран Богу.
9 Јефремовци су били луковима наоружани
али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
учинио да им воде као реке теку.
17 А они су му упорно грешили,
пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
„Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
па је пожар плануо на Јакова
и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
И он поби њихове најјаче
и обори младиће Израиља.
32 И поред тога опет су грешили,
нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40 А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56 Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
Ана посвећује Самуила
21 Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, 22 Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“
23 Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. 24 Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу[a] брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.
25 Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. 26 Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. 27 За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28 Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.
Анин хвалоспев
2 Ана се затим помолила овим речима:
„Весели се моје срце у Господу,
Подиже се рог[b] мој у Господу.
Уста моја ликују над душманима мојим,
јер се радујем твојему спасењу.
2 Нико није свет као што је Господ;
нема никог осим тебе,
и нема Стене као што је Бог наш.
3 Не множите речи узносите,
нек из ваших уста охолост не излази,
јер Господ је Бог Свезнајући,
он просуђује дела човекова.
4 Лук се ломи јунацима,
а посрнули се опасују снагом.
5 Некад сити за хлеб се унајмљују,
а некад гладни не гладују више.
Нероткиња рађа седморо,
а мајка многих синова сахне.
6 Господ усмрћује и оживљује,
у Свет мртвих[c] спушта и оданде подиже.
7 Господ даје сиромаштво и богатство,
понижује и узвисује.
8 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога,
да их посади с племићима,
и додели им почасна места.
Јер Господњи су ступови земље,
на њима је основао васељену.
9 Он чува стопе својих верних,
а опаки ће пропасти у тами,
јер снагом човек неће надвладати.
10 Пропашће они што се противе Господу,
Господ ће на њих загрмети с небеса.
Он ће судити крајевима земље,
своме цару он ће дати снагу,
узвисиће рог помазанику своме.“
Греси Илијевих синова
11 Елкана се вратио својој кући у Раму, а дечак је служио Господу под надзором Илија свештеника.
Избор Јудиног наследника
15 Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: 16 „Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. 17 Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“
18 (Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. 19 Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.)
20 „О овоме је записано у књизи Псалама, где пише:
’Кућа његова нека буде пуста;
не живео нико у њој.’
Исто тако, стоји написано:
’Нека се његова служба да̂ другоме.’
21 Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, 22 почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био узнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог ускрсења заједно са нама.“
23 Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. 24 Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао 25 да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ 26 Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.
19 Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.
Плаћање пореза цару
20 Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21 Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22 Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23 Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24 „Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“[a]
25 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26 Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.