Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
70 Боже, избави ме! У помоћ ми пожури, Господе!
2 Нека се постиде,
нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
3 Нек устукну због срамоте своје
ти што довикују: „Аха! Аха!“
4 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Бог!“
5 А ја сам сиромах и убог,
Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
О, Господе, не оклевај!
71 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2 Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3 Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4 Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5 Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6 На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7 Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8 Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9 Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14 А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22 И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
Асафова поучна песма.
74 Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2 Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3 Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4 Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5 Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6 и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7 Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8 У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9 А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10 Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11 Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12 А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13 Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14 Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15 Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16 Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17 Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18 Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19 Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20 Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21 Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22 Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23 Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
12 Треба ли се хвалити, иако од тога нема користи, доћи ћу на виђења и откривења Господња. 2 Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година био узнет на треће небо. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам. Једино Бог то зна. 3 Знам да је тај човек, са̂м Бог зна да ли је то било у телу или изван тела, 4 био узнет у рај и да је чуо тајне ствари, о којима људске усне не смеју говорити.
5 Таквим човеком ћу се хвалити, а не собом, осим својим слабостима. 6 Наиме, ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Ипак, ја се клоним тога, да неко не би мислио више о мени од онога што на мени види или од мене чује.
7 А да се не бих узохолио због изванредних откривења, дат ми је трн у тело, Сатанин посланик, да ме удара. 8 Три пута сам молио Господа да га уклони од мене, 9 али ми је Господ рекао: „Довољна ти је моја милост, јер се моја сила остварује у слабости.“ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да сила Христова живи у мени. 10 Стога, Христа ради, уживам у слабостима, увредама, невољама, прогонствима, и тешкоћама. Јер, када сам слаб, онда сам јак.
Исусова служба у Јерусалиму
Христос славно улази у Јерусалим
28 Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29 Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30 рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31 Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32 Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33 Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34 Они одговорише: „Господу треба.“
35 Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36 Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37 Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38 „Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39 А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40 Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.