Book of Common Prayer
Давидов Псалам.
101 О милости и о правди певам!
Ја теби, Господе, певам похвале.
2 Предаћу се путу беспрекорном!
Када ћеш ми доћи?
У честитости срца свога
живећу у свом дому.
3 Ствари гнусне
не стављам пред очи своје;
отпадничке ствари мрзим,
на њих не пристајем!
4 Ништа немам с подлацима
и за зло нећу да знам.
5 Ко свог ближњег иза леђа оцрњује,
ја тога сатирем;
ко је пркосног погледа и надменог срца,
ја тога не трпим.
6 Моје су очи на вернима у земљи
да би са мном боравили;
нек ми служи онај
који иде путем беспрекорним.
7 У мом дому места
нема за препредењака,
пред очима мојим лажов
потрајати неће.
8 Из јутра у јутро сатирем
све неверне из земље,
све злотворе истребљујем
из Господњег града.
Хоровођи. Псалам Давидов.
109 О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2 Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3 Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4 Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5 На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6 Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7 Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8 Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да̂ другоме.
9 Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16 Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17 Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
ע Ајин
121 Ја поступам право и праведно,
тлачитељима мојим не остављај мене!
122 Буди јамац за добро свом слузи,
да ме горди не би тлачили.
123 Очи су ми усахнуле за твојим спасењем
и за речју праведности твоје.
124 Твоме слузи ти учини по милости својој,
поучи ме уредбама својим.
125 Твој сам слуга, просветљење дај ми
па да твоје прописе разумем.
126 Јесте време да делује Господ,
твој су Закон прекршили!
127 Зато више волим заповести твоје
него злато, више него суво злато.
128 Зато одобравам одредбе твоје, сваку и о свему,
и презирем сваку стазу лажи.
פ Пе
129 Чудесни су твоји прописи,
зато их се душа моја придржава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
промућурност даје лаковернима.
131 Зинуо сам, дахћем,
јер сам жељан заповести твојих.
132 На мене се осврни, смилуј ми се,
ко што често чиниш оним што ти име воле.
133 Речју својом кораке ми води,
не дај било којем греху да нада мном влада.
134 Откупи ме од тлачитеља људи
да одредби твојих могу да се држим.
135 Нек слугу твога обасја лице твоје,
уредбама својим поучи ме!
136 Потоци суза из мојих очију теку
јер се Закона твога не држе људи.
צ Цаде
137 О, Господе, ти праведан јеси
и пресуде твоје исправне су!
138 Прописи твоји што си заповедио,
праведни су и сасвим су верни.
139 Ревност моја изједа ме
јер душмани су моји твоје речи заборавили.
140 Твоја реч је сасвим проверена
и воли је слуга твој!
141 Незнатан сам и омрзнут ја сам,
одредбе ти не дам забораву.
142 Правда твоја је правда довека
и истина твој је Закон.
143 Снашли су ме невоља и мука,
али уживам у заповестима твојим.
144 Прописи твоји довека су праведни,
да жив будем подари ми разум.
Обећање о повратку Израиља
14 Тада ми дође реч Господња: 15 „Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’
16 Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’
17 Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’
18 А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. 19 И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, 20 како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 21 А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“
22 Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. 23 Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. 24 А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.
Тада је виђење које сам имао отишло од мене. 25 Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.
Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду
7 Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Авра̂му који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, 2 а Авра̂м му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) 3 О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.
4 Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Авра̂м, дао десетак од најбољег плена. 5 Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Авра̂ма. 6 Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Авра̂ма и затим га благословио, њега коме су дата обећања. 7 Неоспорно је да већи благосиља мањег. 8 У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. 9 И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Авра̂ма, 10 зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
11 Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? 12 Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. 13 А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.
14 Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. 15 Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. 16 Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. 17 Јер Писмо сведочи о њему:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
17 А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18 Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. 19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. 20 Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
21 Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 22 Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23 Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. 24 Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.