Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 119:97-120

מ Мем

97 Како волим Закон твој!
    Од јутра до сутра размишљам о њему.
98 Заповест ме твоја мудријим чини од душмана мојих,
    јер довека припада ми.
99 Боље расуђујем од свих својих учитеља,
    јер размишљам о прописима твојим.
100 Од стараца умнији сам,
    јер разматрам одредбе твоје.
101 Од сваке зле стазе чувам стопе своје
    да бих реч твоју могао да држим.
102 Од правила твојих ја се не окрећем
    јер си ти са̂м мене поучио.
103 Како је слатка реч твоја непцу моме,
    од меда је слађа устима мојим!
104 Разборит сам од одредаба твојих
    и зато мрзим сваку лажну стазу.

נ Нун

105 Мојој нози твоја реч је лампа
    и светло за моју стазу.
106 Заклео сам се, обавезујем се:
    држаћу се твојих праведних судова.
107 Много сам страдао, Господе,
    по својој ме речи ти оживи.
108 Добровољну жртву уста мојих прими, молим те, Господе;
    поучи ме твојим правилима.
109 Глава моја стално је у торби
    али Закон твој не заборављам.
110 Злотвори ми клопку постављају
    али ја не скрећем с твојих одредаба.
111 Довека сам наследио прописе твоје,
    јер су они радост моме срцу.
112 Предао сам срце своје да уредбе твоје извршава,
    за векове и до краја.

ס Самех

113 Мрзим људе срца подељеног,
    а твој Закон волим.
114 Уточиште, штит мој ти си,
    ја се твојој речи надам.
115 Одлазите од мене, злочинци,
    да бих свога Бога заповести испуњавао!
116 Подржи ме као што си обећао, па да живим;
    срамоти ме не препусти због надања мога.
117 Окрепи ме, па да спасен будем
    и да трајно тежим уредбама твојим.
118 Ти се гнушаш свих што застране од уредаба твојих,
    јер је узалудна њихова обмана.
119 Као згуру скинуо си све злобнике земаљске
    и зато волим прописе твоје.
120 Тело ми се јежи јер од тебе стрепим,
    судови ме твоји плаше.

Псалми 81-82

Хоровођи. Радосница. Асафова.

81 Радујте се Богу, снази нашој!
    Кличите Богу Јаковљевом!
Песму запевајте, даире дајте,
    лиру и харфу умилну.

О младини у рог задувајте,
    у дан празника нашег када је пун месец.
Јер такав је пропис Израиљу
    и заповест Јаковљевог Бога.
Он је Јосифу дао то сведочанство
    када је кренуо против египатске земље.

Слушао сам језик незнан што казује:

„С плећа сам му уклонио терет
    и из руку узео кошару.
Вапио си у невољи и ја сам те избавио,
    одазвао сам ти се из грома и мрака;
    искушао на водама Мериве. Села
Послушај ме, мој народе, ја те опомињем!
    О, Израиљу, када би ме послушао;
међу вама не би било другог бога
    и не би се ти клањао богу туђинскоме.
10 Ја сам Господ, Бог твој,
    који сам те извео из земље египатске.
Отвори широм уста своја
    и ја ћу да их напуним!

11 Али мој народ није послушао глас мој,
    Израиљ ми се покорио није.
12 И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
    живели су како су желели.

13 О, кад би ме послушао народ мој
    и путеве моје Израиљ следио!
14 Ја бих брзо савладао њихове душмане,
    на њихове злотворе бих руку своју подигао.
15 Пузали би пред њим они што Господа мрзе
    и такво би стање за њих трајало довека.
16 А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
    из камена ситићу их медом.“

Псалам Асафов.

82 Бог је стао у Божијем збору,
    па сад суди међу боговима:

„Докле ћете судити нечасно
    и држати страну злотворима? Села
Заступајте право убогога и сиротога,
    оправдајте сиромаха и невољника.
Спасавајте слабог и тлаченог,
    избавите их из руке зликоваца.

Али нису знали, нису разумели;
    у тами су посртали
    и темеље земљи задрмали.

Ја рекох: ’Богови сте,
    сви сте деца Свевишњега!’
Ипак ћете помрети ко људи,
    пропашћете ко и главар сваки.“

Устани, Боже, и суди земљи,
    јер сви су народи наследство твоје!

1 Књига Самуилова 2:12-26

12 А Илијеви синови били су опаки људи и нису познавали Господа. 13 Ти свештеници су овако обичавали да поступају с народом: кад је неко приносио жртву долазио би свештеников слуга с тророгом виљушком у руци, и док се месо још кувало, 14 забадао њом у котао, лонац, тигањ, или шерпу, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао себи. Овако су поступали са свим Израиљцима који су долазили тамо, у Силом. 15 Осим тога, пре него што се палило сало, дошао би свештеников слуга и рекао човеку који је жртвовао: „Дај месо да се испече за свештеника, јер он од тебе неће примити кувано месо, него сирово.“

16 Ако би му човек одговорио: „Нека прво спале сало, па онда узми шта ти душа жели“, слуга би му рекао: „Не, него ми дај сад, а ако нећеш, узећу силом!“

17 Грех младића је био врло велик пред Господом, јер су људи презриво поступали с приносом Господњим.

18 А Самуило је служио пред Господом, тек дечак припасан ланеним оплећком. 19 Његова мајка би му начинила малу одору и доносила му сваке године кад би долазила са својим мужем да принесу годишњу жртву. 20 Тада би Илије благословио Елкану и рекао: „Нека ти Господ да деце од ове жене уместо онога које је измолила од Господа.“ Потом би се вратили кући.

21 Господ је походио Ану те је затруднела и родила три сина и две ћерке. А дечак Самуило је растао пред Господом.

Илије опомиње своје синове

22 Илије је био веома стар. Тек, чуо је све што су његови синови чинили свему Израиљу, и то да спавају са женама које служе код улаза Шатора од састанка. 23 Рекао им је: „Зашто радите такве ствари? Јер слушам о вашим опаким делима од свег овог народа. 24 Немојте, синови моји! Није добра вест коју чујем да народ Господњи шири. 25 Ако човек згреши против човека, Бог ће посредовати за њега, али ако човек згреши против Господа, ко ће посредовати за њега?“ Али они нису послушали глас свога оца јер је Господ решио да их погуби.

26 А дечак Самуило је стасавао и стицао наклоност Господа и људи.

Дела апостолска 2:1-21

Долазак Светог Духа

На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.

Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.

Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима 11 – заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ 12 Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:

„Шта све ово значи?“

13 Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:

„Ма, напили су се они слаткога вина!“

Петров говор

14 Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. 15 Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро[a]. 16 Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:

17 ’У последње време – каже Бог –
    излићу на све људе свога Духа,
па ће ваши синови и ћерке пророковати,
    млади људи имати виђења,
    а старци сањати снове.
18 Такође ћу у оне дане излити свога Духа
    на моје слуге и слушкиње,
    те ће пророковати.
19 Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу
    и знаци доле на земљи
    – крв, ватра и облаци дима.
20 Сунце ће потамнети,
    а месец поцрвенети као крв
    пре него што дође велики и славни дан Господњи.
21 Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’

Лука 20:27-40

О ускрсењу мртвих

27 Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема ускрсења, и упитају га: 28 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29 Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30 Тако и други. 31 И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32 На крају умре и жена. 33 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“

34 Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35 Али они које Бог удостоји ускрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36 Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37 Па и Мојсије је показао да мртви ускрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Авра̂мовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38 Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“

39 Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40 Нико се више није усуђивао да га о чему запита.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.