Book of Common Prayer
Соломону.
72 О, Боже, прописе своје цару подај
и праведност своју сину царевоме!
2 Нек народу твоме он праведно суди
и сиромасима према прописима.
3 Нека горе народу мир донесу
и брда праведност.
4 Он ће сиромасима да суди,
деци убогих победу даће
и скршиће тлачитеља.
5 Бојаће те се људи док је сунца и месеца,
од рода до рода.
6 Спустиће се као киша на кошену траву
и попут пљускова натапаће земљу.
7 У његовим данима процветаће праведник
и обиље мира док месеца буде било.
8 Владаће од мора до мора
и од реке до крајева где земља престаје.
9 Клекнуће пред њим пустињска племена,
противници његови лизаће прашину.
10 Принеће му принос
цареви тарсиски и острвски;
цареви Саве и Севе
данак ће да дају.
11 Поклониће му се сви цареви,
сви народи служиће му.
12 Јер он ће да избави убогог што за помоћ вапи,
и сиромаха без помоћи ниоткуда.
13 Поштедеће слабог и убогог,
животе убогих спасти.
14 Од тлачења и насиља живот њихов откупиће,
очима његовим крв њихова драгоцена ће бити.
15 Жив нек буде!
Нек му дају од злата савскога;
нека стално за њега се моле,
од јутра до сутра благосиљају га.
16 Нек пшеницом обилује земља,
нек се род његов повија на врху гора, као на Ливану;
нек процвета народ из градова
ко трава земаљска.
17 Његово име нек буде довека,
нека траје докле је и сунца.
Нек у њему сви народи благослове се
и блаженим нек га називају.
18 Благословен био Господ Бог, Бог Израиља,
он једини чудеса чини.
19 И благословено довека било његово славно име,
нек сву земљу слава му испуни.
Амин! Амин!
20 Довршише се молитве Давида, сина Јесејевог.
י Јод
73 Твоје су ме руке сачиниле, створиле ме;
разборитост дај ми да научим заповести твоје.
74 Нека ме виде богобојазни,
па нека се обрадују,
јер се твојој речи надам.
75 Господе, знам да су судови твоји праведни,
да ме кориш јер ме волиш.
76 Милост твоја нека ме утеши,
као што си обећао своме слузи.
77 Нека ми дође милосрђе твоје, да оживим,
јер је Закон твој мени уживање.
78 Осиони нека се постиде за клевету којом ме клевећу,
а ја мислим на одредбе твоје.
79 Богобојазни нека ми приступе,
они који знају за твоје прописе.
80 Нек ми срце беспрекорно буде
према твојим уредбама,
тако да се не застидим.
כ Каф
81 Душа моја копни за твојим спасењем,
јер реч твоју ишчекујем.
82 Очи моје сахну да ми се обратиш,
говорим: „Када ћеш ме утешити?“
83 Постао сам ко мешина надимљена,
уредбе твоје не дам забораву.
84 Колико је дана слузи твом остало?
Кад ћеш суду да приведеш моје тлачитеље?
85 Бахати ми ископаше јаме,
ти што нису по Закону твоме.
86 Свака ти је заповест истина,
помози ми јер ме гоне заблудама.
87 Скоро су ме са земље збрисали,
а ја твоје одредбе не одбацујем.
88 Милошћу ме својом живога сачувај
да одржим твојих уста сведочанство.
ל Ламед
89 О, Господе, вечна је реч твоја,
на небесима је учвршћена!
90 Од рода до рода је верност твоја,
ти си земљу основао и она је постојана.
91 По одлукама твојим и данас стоји,
јер теби служи све што постоји.
92 Да ми твој Закон утеха није био,
пропао бих у невољи својој.
93 Довека памтим одредбе твоје,
јер ме оне у животу држе.
94 Ја припадам теби, спаси ме,
јер одредбе твоје тражим!
95 Зликовци вребају да ме убију,
а ја прописе твоје пажљиво разматрам.
96 Свему савршеном видео сам краја,
ал’ ширини твоје заповести краја нема.
Мојсијева песма
30 Тада је Мојсије на уши целог израиљског збора до краја изговорио ову песму.
32 Чујте, небеса, говорићу,
слушај, земљо, беседу уста мојих.
2 Као киша нека дажди поука моја,
као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
као ситна киша на младо биље.
3 Јер, објавићу име Господње,
величајте Бога нашега!
4 Он је Стена, без мане је дело његово,
јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
праведан је он и правичан.
5 А они се искварише,
нису више деца његова,
јер срама немају,
нараштај су опак и изопачен.
6 Зар овако враћаш Господу,
народе безумни и немудри?
Није ли он твој отац који те је створио,
који те је начинио и ојачао?
7 Спомените се давних дана,
расудите о годинама минулих векова.
Упитај свог оца,
он ће ти објаснити,
и своје старешине,
они ће ти рећи.
8 Кад је Свевишњи делио наследство народима,
кад је делио потомке људске,
поставио је границе народима,
према броју синова Израиљевих[a].
9 Јер, наследство Господње,
народ је његов,
Јаков је део његов,
његово је он наследство.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари страшној где ничега нема.
Бранио га је, збринуо га
и заштитио ко зеницу ока свога.
11 Као што орао бди над својим гнездом,
и лебди над својим птићима,
као што шири своја крила и узима их,
те их носи на својим перима,
12 тако их је са̂м Господ водио;
другог бога не би поред њега.
13 На висине га је земаљске посадио,
те је јео урод са поља,
хранио га медом из литице,
и уљем из најтврђе стене;
14 маслом од стоке,
млеком од стада,
овновима и јарцима васанским
и пшеницом понајбољом.
Пио си вино, крв грожђа.
21 Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима!
А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја. 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам. 23 Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти. 24 Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца, 25 трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору. 26 Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће. 27 Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен. 28 А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве. 29 Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.
30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 31 А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.
32 У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили, 33 али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.
Прича о повереном благу
11 Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12 Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13 Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14 Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15 Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16 Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17 Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18 Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19 Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20 Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21 Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22 Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23 Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24 Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25 Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26 Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27 А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.