Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
    оденут си и сјајем и славом!

² Светлошћу је као плаштом заогрнут,
    као шатор простиреш небеса.
³     Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
    на крилима ветра језди.
⁴ Он своје анђеле чини ветровима,
    и своје слуге огњеним пламеновима.

⁵ Он је земљу поставио на њене темеље,
    у веке векова неће се помаћи.
⁶ Дубинама си је покрио као покривачем,
    а воде су јој биле над горама.
⁷ Повлаче се од прекора твога,
    одтекле су од тутњаве грома твога –
⁸ када су се горе дигле и долине слегле –
    тамо где си им и одредио место;
⁹ не прелазе међу што си им ставио,
    вратити се неће да земљу прекрију.

²⁴ О, Господе, како је много дела твојих!
    Свако си од њих учинио мудро
    и твојих је створења пуна земља!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Славите Господа!

⁵ Гле! Бог је силан, не презире никог.
    Он је силан, у науму велик!
⁶ Он злотвора не оставља живог,
    ојађеним удељује правду.
⁷ Са праведног свој поглед не скида,
    с царевима навек на престо их поставља
    и они се уздижу високо.
⁸ Ако су и ланцима оковани
    и свезани конопцима јада,
⁹ он им јавља шта су урадили,
    о преступима којим се бахате.
¹⁰ Он им ухо за прекор отвара,
    позива их да се греха клоне.
¹¹ Буду ли га чули и њему служили,
    у напретку дане своје проживеће
    и године своје у милини.
¹² А ако не послушају,
    мач ће их сасећи;
    ишчезнуће без икаквог знања.

¹³ Гнев навлаче људи срца безбожнога,
    чак и за помоћ не преклињу кад их он везује.
¹⁴ Док су млади душа им умире,
    скончавају међу храмским блудницима.
¹⁵ Невољника он невољом спасава
    и ухо му тлачењем отвара.

¹⁶ И тебе ће ишчупати из раља невоље на пространо место;
    на место где зебње нема,
    где је прострт сто крцат изобиљем.