Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.
39 Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2 Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
али бол мој само жешћи поста.
3 Запалило се срце у мени,
у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:
4 „Објави ми, Господе, мој свршетак
и колика је дужина мојих дана,
да бих знао како сам пролазан.
5 Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
тек је дашак. Села
6 Баш као сенка човек пролази;
узалуд се кида и скупља богатство,
а не зна ко ће га побрати.
7 Чему сада да се надам, Господе?
Моја нада је у теби.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да будем на подсмех безумнику.
9 Ја сам нем, не отварам уста,
јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
као мољац растачеш што му је најдраже;
да, сваки човек је тек дашак. Села
12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
не оглуши се о моје сузе,
јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
пре него што одем и не буде ме више.“
Елијуј
32 И тако су тројица људи престали да узвраћају Јову који је у својим очима био праведан. 2 На то је на Јова у љутњи плануо Елијуј из Вуза, син Варахилов из Рамовог рода. Разљутио се, јер се овај чинио праведнијим од Бога. 3 Разљутио се и на три пријатеља што нису имали одговор, а опет су осудили Јова. 4 Наиме, Елијуј је чекао да узврати Јову, јер су остали били старији по годинама од њега. 5 Разљутио се Елијуј када је видео да ова тројица људи немају шта да кажу и одговоре.
6 Тада је овако одговорио Елијуј из Вуза, син Варахилов:
„Млађи сам од вас по годинама.
Ви сте старији,
па сам се зато склањао у страху
да вам кажем своје мишљење.
7 Наиме, рекао сам себи:
’Старост нека говори
и године многе нек разгласе мудрост!’
8 Јер је дух у људима
и дах Свемоћнога им даје разум.
9 Године многе мудрост не дају
и стари праведност не схватају.
10 Зато кажем: ’Послушајте ме,
па да вам и ја изнесем своје мишљење.’
11 Ето, чекао сам беседе ваше,
саслушао мишљења ваша
док сте бирали речи.
12 Да, пажљиво сам вас пратио.
Али – гле – нико није оповргнуо Јова
и ниједан од вас није узвратио на речи његове!
13 И не говорите: ’Мудрост смо пронашли!
А њега нека Бог оповргне, а не човек.’
14 Али, није он против мене говорио
па ни ја нећу да узвратим њему вашим доказима.
15 А они су се смели и више не узвраћају,
сасвим су остали без речи.
16 Зашто да чекам када не говоре,
само стоје и више не узвраћају?!
17 А сада ћу ја своје да кажем,
мишљење ћу своје да изнесем.
18 Јер препун сам речи,
из утробе моје дух ме на то тера.
19 Ево, попут вина без одушка утроба је моја,
распукла би се ко мешина нова.
20 Морам да говорим, да себи одушка дам;
отворићу усне своје да бих узвратио.
21 Нећу да гледам ко је ко,
никоме да ласкам нећу.
22 Па ја и не умем да ласкам,
јер би ме одмах узео Саздатељ мој!
Прича о богаташу и сиромашном Лазару
19 Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. 20 Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, 21 жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
22 Када је сиромах умро, анђели га однеше к Авра̂му. И богаташ је умро и био сахрањен. 23 Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Авра̂ма и Лазара са њим. 24 Онда повика: ’Оче Авра̂ме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
25 Авра̂м му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. 26 Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
27 Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28 где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
29 Авра̂м рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
30 Али богаташ рече: ’Не, оче Авра̂ме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
31 Авра̂м му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.