Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁴ „Објави ми, Господе, мој свршетак
    и колика је дужина мојих дана,
    да бих знао како сам пролазан.
⁵ Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
    и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
    тек је дашак. Села

⁶ Баш као сенка човек пролази;
    узалуд се кида и скупља богатство,
    а не зна ко ће га побрати.

⁷ Чему сада да се надам, Господе?
    Моја нада је у теби.
⁸ Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да будем на подсмех безумнику.
⁹ Ја сам нем, не отварам уста,
    јер ти си то са̂м учинио.
¹⁰ Уклони свој бич од мене,
    изгибох од силине руке твоје!
¹¹ Кад опоменама караш човека због греха,
    као мољац растачеш што му је најдраже;
    да, сваки човек је тек дашак. Села

¹² Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
    не оглуши се о моје сузе,
    јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
¹³ Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
    пре него што одем и не буде ме више.“

⁵ Покојници испод вода дрхте,
    ал’ и они што у њима живе.
⁶ И Свет мртвих пред њим је огољен,
    и трулеж је мртвих нескривена.
⁷ Над безданом север је он простро,
    окачио земљу у празнини.
⁸ Воде је свезао над облаке своје,
    али се облаци не цепају под њима.
⁹ Престо је свој сакрио,
    свој је облак над њим разастро.
¹⁰ Поврх вода обзорје поставља,
    као међу светлости и мраку.
¹¹ Дрмају се стубови небески,
    ужаснути његовим прекором.
¹² Силом својом он море узбурка,
    чудовиште Раву мудрошћу он смрска.
¹³ Његов ветар разведрује небеса,
    рука му пробада змију вијугаву.
¹⁴ Гле, ово су обриси пута његовога,
    само шапат речи што чујемо о њему!
    Гром моћи његове ко ће да разуме?“