Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
Вилдад
18 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2 „Када ћете да станете са причом?
Уразумите се, па да разговарамо.
3 Зашто би нас за стоку сматрали?
Зар смо глупи у вашим очима?
4 Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!
Хоће ли због тебе земља да опусти,
хоће ли се са свог места померити стена?
5 Баш се гаси светло зликовца,
неће сијати жар његовог плама.
6 Згаснуће светло у његовом шатору,
а над њим ће догорети светиљка.
7 Јењава жилавост његових корака
и руше га намере његове.
8 Јер су му ноге упале у мрежу,
у њене се петље запетљао.
9 Замка га је за пету зграбила,
заплела га омча.
10 За њега је клопка на тлу сакривена,
на путу је замка за њега.
11 Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,
сатиру га на кораку сваком.
12 Гладна га је невоља његова,
пропаст је спремљена да га саплете.
13 Она му растаче делове коже,
најцрња смрт му једе удове.
14 Одвлаче га из сигурности свог шатора,
и терају до цара страхоте[a].
15 Њему туђи пребиваће у његовом шатору,
сумпор ће му по имању разасути.
16 Корење његово струлиће одоздо,
а његове гране свенуће одозго.
17 Ишчезнуће са земље сећање на њега,
неће му се на улици име чути.
18 Отераће га са светла у таму,
протераће га са земље.
19 Остаће без рода,
без порода у народу своме,
без преживелога у свом завичају.
20 На његов дан згрануће се и они на западу,
а и оне на истоку подилазиће језа.
21 Заиста, такав је завичај злотвора,
такво је место онога што за Бога не зна!“
4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. 2 Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. 3 У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:
„У гневу сам се тада заклео:
’Неће они ући у мој починак.’“
Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. 4 Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ 5 А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“
6 А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, 7 Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:
„Данас, кад глас његов чујете,
тврда срца не будите.“
8 Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. 9 Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. 10 Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. 11 Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.