Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
1 Соломонова песма над песмама.
Она
2 Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3 Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4 Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5 Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6 Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7 Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам[a]
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8 Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9 О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10 Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11 Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12 Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13 Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14 Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15 Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16 Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17 Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
Увод
1 Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету.
Искушења
2 Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, 3 знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. 4 Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.
5 Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. 6 Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. 7 Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, 8 јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.