Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Песма поклоничка.

²⁵ А у целом Израиљу није било човека кога су више хвалили због његове лепоте од Авесалома. На њему није било мане од темена до пете. ²⁶ Он је шишао своју косу на крају године, јер му је била тешка. Коса му је била тешка две стотине шекела^[a] царске мере.

²⁷ А Авесалом је имао три сина и једну ћерку, по имену Тамара, која је била веома лепа жена. ²⁸ Авесалом је живео у Јерусалиму две године а да се није појавио пред царем.

²⁹ Тада је Авесалом послао по Јоава, да би га послао цару, али он није хтео да дође к њему. Послао је по њега и други пут, али овај опет није хтео да дође. ³⁰ Авесалом рече својим слугама: „Јоавово поље је поред мога, а јечам је још на њему. Идите и запалите га!“ Тако Авесаломове слуге запале поље.

³¹ Тада се Јоав диже и дође Авесалому у кућу, па му рече: „Зашто су твоје слуге запалиле моје поље?“

³² Авесалом одговори Јоаву: „Ето, ја сам ти послао поруку: дођи овамо да те пошаљем к цару да кажеш: ’Зашто сам се вратио из Гесура? Било би ми боље да сам остао тамо!’ Зато ми допусти да видим цара, па ако сам крив за нешто, нека ме погуби!“

³³ Јоав оде цару и јави му, те цар позва Авесалома. Кад је дошао цару, поклонио се лицем до земље пред њим, а цар је пољубио Авесалома.

6 Браћо, ако се неко затекне у каквом преступу, ви духовни исправите таквог у духу кроткости, пазећи да и сами не подлегнете искушењу. ² Носите бремена један другога, па ћете тако испунити Христов закон. ³ Јер ако неко мисли да је нешто, а није ништа, самога себе вара. ⁴ Свако нека преиспита своје понашање, не поредећи се са другима. Тада нека се хвали пред собом. ⁵ Јер свако треба да носи терет одговорности за себе.

⁶ Ко прима поуку из Божије речи, нека сва добра дели са својим учитељем. ⁷ Не варајте се; Бог се не да исмејавати. Јер шта ко сеје, то ће и жети. ⁸ Наиме, ко сеје у своју грешну природу, од грешне природе ће пожњети пропаст. А ко сеје у Дух, од Духа ће пожњети вечни живот. ⁹ Нека вам не дојади да чините добро, јер ћемо у своје време пожњети жетву, ако не малакшемо. ¹⁰ Стога, дакле, док још имамо времена, чинимо добро свим људима, а поготову своме роду по вери.