Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Борба за престо

1 Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. ² Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

³ Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. ⁴ Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

⁵ А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. ⁶ Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

⁷ Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. ⁸ Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

⁹ Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. ¹⁰ Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

¹¹ Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? ¹² А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. ¹³ Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ ¹⁴ Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

¹⁵ Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. ¹⁶ Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

¹⁷ Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ ¹⁸ А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. ¹⁹ Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. ²⁰ О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. ²¹ А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

²² Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. ²³ Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

²⁴ Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? ²⁵ Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ ²⁶ Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. ²⁷ Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

²⁸ Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

²⁹ Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, ³⁰ данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

Стефан пред Већем

⁸ А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. ⁹ Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.

¹⁰ Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.

¹¹ Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“

¹² Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. ¹³ Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. ¹⁴ Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“

¹⁵ Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.