Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Давидов Псалам.

Соломонова мудра одлука

¹⁶ Потом су к цару дошле две жене, блуднице, и стале пред њега. ¹⁷ Једна од жена рече: „Молим те, мој господару. Ја и ова жена смо живеле у истој кући. Ја сам родила дете док је она била у кући. ¹⁸ Три дана након мог порода, родила је и ова жена. Биле смо саме; с нама није било никога у кући, само смо нас две жене биле у кући.

¹⁹ Али током ноћи умре син ове жене, јер је легла на њега. ²⁰ Устане она усред ноћи и узме мог сина који је био уз мене; а твоја је слушкиња спавала. Она га је узела у своје наручје, а свог мртвог сина је положила у моје наручје. ²¹ Пробудим се ујутро да подојим свог сина, а он мртав. Пошто је било јутро, ја га пажљиво погледам; видим, није то мој син кога сам родила.“

²² Али друга жена рече: „Не, мој син је жив, а твој син је мртав.“

На то прва рече: „Не, него је твој син мртав, а мој син је жив.“ Тако су говориле пред царом.

²³ Тада цар рече: „Једна каже: ’Мој син је онај живи, а твој син је мртав’, а друга каже: ’Не, него је твој син мртав, а мој је онај живи.’“

²⁴ Цар нареди: „Донесите ми мач.“ Они донесоше мач пред цара. ²⁵ Цар рече: „Пресеците живо дете на два дела, па дајте једну половину једној, а другу половину другој.“

²⁶ Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“

А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“

²⁷ Тада цар рече: „Дајте живо дете првој жени; не убијајте га. Она је његова мајка.“

²⁸ Кад је сав Израиљ чуо за пресуду коју је изрекао цар, имали су страхопоштовање за њега, јер су видели да је у њему Божија мудрост да дели правду.

Избор седморице ђакона

6 Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. ² Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. ³ Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, ⁴ а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“

⁵ Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. ⁶ Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.

⁷ Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.