Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.

Давид налази Мефивошета

9 Давид упита: »Да ли је остао ико од Саулове породице с ким бих могао да поступим милостиво због Јонатана?«

² Међу Сауловим укућанима био је један слуга по имену Цива, кога позваше да дође пред Давида.

Цар га упита: »Јеси ли ти Цива?«

»Јесам«, одговори овај.

³ »Зар нема никог од Саулове породице с ким бих могао да поступим милостиво попут Бога?« упита цар.

Цива одговори: »Остао је још Јонатанов син, који је хром у обе ноге.«

⁴ »А где је он?« упита цар.

»У кући Махира сина Амиеловог у Ло-Девару«, одговори Цива.

⁵ Тада цар Давид посла људе да Јонатановог сина доведу из Ло-Девара, из куће Махира сина Амиеловог.

⁶ Када је Мефивошет син Јонатана сина Сауловог дошао пред Давида, ничице му се поклони.

Давид му рече: »Мефивошете!«

»Твој сам слуга«, одговори он.

⁷ »Не бој се«, рече му Давид, »јер ћу с тобом поступити милостиво због твог оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу која је припадала твом деди Саулу и ти ћеш увек јести за мојом трпезом.«

⁸ На то се Мефивошет поклони и рече: »Шта сам ја, твој слуга, када примећујеш цркнутог пса као што сам ја?«

⁹ Тада цар позва Сауловог слугу Циву и рече му: »Дао сам унуку твога господара све што је припадало Саулу и његовој породици. ¹⁰ Ти и твоји синови и твоје слуге обрађиваћете његову земљу и скупљати род, да би породица твога господара имала шта да једе. А Мефивошет, унук твога господара, увек ће јести за мојом трпезом.«

Цива је имао петнаест синова и двадесеторо слугу.

¹¹ На то Цива рече цару: »Учинићу све што ми заповедиш, мој господару царе.«

Тако је Мефивошет јео за Давидовом трпезом као да је један од царевих синова. ¹² Мефивошет је имао синчића који се звао Миха. Сви Цивини укућани били су Мефивошетове слуге.

¹³ Мефивошет је живео у Јерусалиму, јер је увек јео за царевом трпезом. Био је хром у обе ноге.

Прича о изгубљеној овци

(Мт 18,12-14)

15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, ² па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«

³ Тада им Исус исприча ову причу: ⁴ »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? ⁵ А кад је нађе, радосно је стави на рамена, ⁶ па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ ⁷ Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«