Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Божије обећање Давиду
(1. Лет 17,1-15)
7 Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали, 2 он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.«
3 А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.«
4 Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану: 5 »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити? 6 Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште. 7 Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘
8 »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. 9 Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи. 10 А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку 11 и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. 12 Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство. 13 Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства. 14 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи.
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[a].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
Једно у Христу
11 Зато имајте на уму да сте некада ви, незнабошци по рођењу[a], које су звали »необрезање« они који себе зову »обрезање« – извршено руком на телу – 12 били без Христа, отуђени од израелске заједнице и странци у односу на савезе обећања, без наде и без Бога у свету. 13 А сада сте се, у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, приближили Христовом крвљу.
14 Јер, он је наш мир. Он је од двога начинио једно и у свом телу разорио непријатељство, тај преградни зид раздвајања, 15 обеснаживши закон заповести са његовим одредбама, да у себи, од двојице, створи једног новог човека – тако успоставивши мир – 16 и да у једном телу, посредством крста, којим је усмртио непријатељство, обојицу потпуно помири с Богом. 17 Он је дошао и проповедао мир вама далеко и мир онима близу. 18 Кроз њега и једни и други, у једном Духу, имамо приступ Оцу.
19 Стога, дакле, више нисте странци и дошљаци, него суграђани светих и укућани Божији, 20 назидани на темељу апостолâ и пророкâ, а главни угаони камен је сâм Христос Исус. 21 У њему је цела грађевина састављена и расте у свети храм у Господу. 22 У њему се и ви заједно узиђујете, да постанете Божије пребивалиште у Духу.
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)
30 Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.
31 »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.
32 Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. 33 Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.
34 Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.
Излечење болесних у Генисарету
(Мт 14,34-36)
53 Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше. 54 Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса, 55 па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус. 56 И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International