Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Давид покорава околне народе
(1. Лет 18,1-13)
8 После тога Давид порази и покори Филистејце и преоте им Метег-Аму.
2 Давид порази и Моавце. Натера их да легну на земљу, па их измери ужетом. Сваке две дужине Моаваца погуби, а трећу остави у животу. Тако Моавци постадоше Давидови поданици, па су му плаћали данак.
3 Када је ишао да себи постави споменик на реци Еуфрат, Давид порази и Хададезера сина Рехововог, цара Цове. 4 При том зароби хиљаду његових борних кола, седам хиљада коњаника[a] и двадесет хиљада пешака. Онда осакати све коње осим стотину који су вукли борна кола. 5 Давид уби и двадесет две хиљаде Арамејаца који су дошли из Дамаска да помогну Хададезеру, цару Цове. 6 Онда размести војне посаде на подручју дамашћанских Арамејаца, који му постадоше поданици, па су му плаћали данак. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу. 7 Давид узе златне штитове Хададезерових заповедника и донесе их у Јерусалим, 8 а из Хададезерових градова Бетаха и Беротаја узе силно много бронзе.
9 Када је Тои, цар Хамата, чуо да је Давид поразио целу Хададезерову војску, 10 посла свог сина Јорама цару Давиду да га поздрави и честита му на победи у бици против Хададезера, који је био у рату са Тоијем. Јорам са собом донесе и предмете од сребра, злата и бронзе, 11 које цар Давид одвоји за ГОСПОДА, као што је учинио са сребром и златом свих народа које је покорио: 12 Едомаца[b], Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амалечана. За ГОСПОДА је одвојио и плен који је одузео од Хададезера сина Рехововог, цара Цове. 13 Давид се прославио и када је на повратку убио осамнаест хиљада Едомаца у Долини соли. 14 Он размести војне посаде широм Едома и сви Едомци постадоше његови поданици.
ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.
Главни службеници Давидовог царства
(1. Лет 18,14-17)
15 Давид је владао над целим Израелом и поступао право и праведно са свим својим народом.
16 Јоав син Церујин био је главни заповедник војске, Јосафат син Ахилудов бележник, 17 Садок син Ахитувов и Ахимелех син Авиатаров свештеници, Сераја писар, 18 Бенаја син Јехојадин заповедник над Керећанима и Пелетовцима, а Давидови синови били су цареви саветници[c].
17 Из Милита посла у Ефес по старешине цркве, 18 а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију. 19 Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера. 20 Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама. 21 Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.
22 »Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам. 23 Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље. 24 Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.
25 »Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио[a] проповедајући Царство, неће видети лице. 26 Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт[b], 27 јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу. 28 Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике[c]. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу. 29 Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо. 30 Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике. 31 Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.
32 »Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани. 33 Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом. 34 И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном. 35 Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«
36 И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли. 37 Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га. 38 Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International