Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Израел одлази са Синајске горе
11 Двадесетог дана другог месеца друге године, облак се подиже са Боравишта сведочанства. 12 Тада Израелци кренуше из Синајске пустиње, па су путовали од места до места све док се облак није зауставио у пустињи Паран. 13 Тако су први пут кренули на заповест коју је ГОСПОД дао преко Мојсија. 14 Прве су, под својом заставом, кренуле Јудине чете. Њиховом војском заповедао је Наасон син Аминадавов. 15 Натанаил син Цуаров заповедао је војском Исахаровог племена, 16 а Елиав син Хелонов војском Завулоновог племена.
17 Потом је растављено Боравиште, па су кренули и Гершоновци и Мераријевци, који су га носили.
18 Потом су, под својом заставом, кренуле чете Рувимовог табора. Њиховом војском заповедао је Елицур син Шедеуров. 19 Шелумиел син Цуришадајев заповедао је војском Симеоновог племена, 20 а Елјасаф син Деуелов војском Гадовог племена.
21 Тек тада су кренули Кехатовци, носећи свете предмете, како би Боравиште могло да буде подигнуто пре њиховог доласка.
22 Потом су, под својом заставом, кренуле чете Ефремовог табора. Њиховом војском заповедао је Елишама син Амихудов. 23 Гамалиил син Педахцуров заповедао је војском Манасијиног племена, 24 а Авидан син Гидонијев војском Венијаминовог племена.
25 На крају су, под својом заставом, кренуле чете Дановог табора, као заштитница свим јединицама. Њиховом војском заповедао је Ахиезер син Амишадајев. 26 Пагиел син Охранов заповедао је војском Асировог племена, 27 а Ахира син Енанов војском Нефталимовог племена.
28 То је био редослед кретања израелских чета када су Израелци кретали на пут.
29 Мојсије рече Ховаву, сину свога таста Реуела Мидјанца: »Полазимо на место за које нам је ГОСПОД рекао: ‚Даћу вам га.‘ Пођи с нама, а ми ћемо бити добри према теби, јер је ГОСПОД Израелу обећао добро.«
30 »Нећу с вама«, одговори овај, »него ћу се вратити у своју земљу, својој родбини.«
31 Али Мојсије рече: »Молим те, не одлази од нас. Ти знаш где је у пустињи добро да се утаборимо, па можеш да нам будеш водич. 32 Ако пођеш с нама, делићемо с тобом све оно добро што нам ГОСПОД даје.«
33 Тако су кренули са ГОСПОДЊЕ горе и путовали три дана. Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је та три дана ишао пред њима да им нађе место за одмор. 34 Преко дана је ГОСПОДЊИ облак био над њима када су из табора кретали на пут.
35 Кад год је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:
»Устани, ГОСПОДЕ!
Нека се распрше твоји непријатељи.
Нека се пред тобом разбеже они што те мрзе.«
36 А када се Ковчег заустављао, говорио је:
»Врати се, ГОСПОДЕ,
безбројним хиљадама Израеловим.«
Рођење Јована Крститеља
57 Када је дошло време да се Јелисавета породи, она роди сина. 58 А њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ указао велику милост, па су се радовали с њом. 59 Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија.
60 Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.«
61 »Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој, 62 а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове.
63 Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.«
И сви се зачудише.
64 Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога, 65 а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе 66 и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим.
Захаријин хвалоспев
67 Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:
68 »Нека је благословен Господ, Бог Израелов,
што је дошао да избави[a] свој народ
69 и што нам је подигао моћног Спаситеља[b]
у кући свога слуге Давида,
70 као што је давно рекао
кроз уста својих светих пророка
71 да ће нас спасти од наших непријатеља
и од руке свих који нас мрзе,
72 да ће се смиловати нашим праоцима
и сетити се свога светог савеза,
73 заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму –
74 да ће нас избавити из руку непријатељâ
и дати нам да му служимо без страха,
75 у светости и праведности пред њим
свих дана нашега живота.
76 А ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњега,
јер ћеш ићи пред Господом да му припремиш пут,
77 да обзнаниш његовом народу
да је спасење у опроштењу њихових греха
78 због велике самилости нашега Бога
којим ће нам доћи светлост са неба[c]
79 да засветли онима који живе у тами и у сенци смрти
и усмери наше ноге на пут мира.«
80 Дечак је растао и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана када је јавно иступио пред Израел.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International