Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма. Псалам потомака Корејевих.
1 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан
у граду нашега Бога.
Његова света гора,
2 на лепој висини, радост је све земље.
Гора Сион је као висови Цафона[a],
она је град Цара великога.
3 Бог се у њеним кулама
показа као њено утврђење високо.
4 Јер, кад су се цареви удружили,
кад су заједно кренули на њу,
5 видеше је и запрепастише се,
па побегоше у силном страху.
6 Тамо их обузе дрхтавица,
грчеви као у жене у трудовима,
7 као кад источни ветар
лађе таршишке разбија.
8 Што смо чули, то смо и видели
у граду ГОСПОДА над војскама,
у граду нашега Бога:
Бог га чини чврстим довека. Села
9 Усред твога Храма, ГОСПОДЕ,
о твојој љубави размишљамо.
10 Као и глас о теби, Боже,
тако се и хвале теби
шире до крајева земље.
Твоја десница правду подржава.
11 Радоваће се гора Сион,
клицати Јудини градови
због твојих пресуда.
12 Прођите око Сиона, идите око њега,
његове куле пребројте;
13 добро погледајте његове бедеме,
осмотрите му тврђаве,
да о њима причате нараштају следећем.
14 Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека,
он ће нас вечно[b] водити.
3 Рат између Саулове и Давидове владарске куће трајао је дуго. Давид је све више јачао, а Саулова кућа слабила.
2 У Хеврону су се Давиду родили ови синови:
његов проворођени, Амнон, син Ахиноам из Јизреела,
3 други Килеав, син Авигајил, удовице Навала из Кармела,
трећи Авесалом, син Маахе кћери Талмаја, цара Гешура,
4 четврти Адонија, син Хагитин,
пети Шефатја, син Авиталин,
5 и шести Јитреам, син Давидове жене Егле.
Сви они су се Давиду родили у Хеврону.
Авнер прелази на Давидову страну
6 Током рата измећу Саулове и Давидове владарске куће, Авнер је јачао свој положај у Сауловој кући.
7 А Саул је имао наложницу која се звала Рицпа кћи Ајина.
Иш-Бошет упита Авнера: »Зашто си спавао с наложницом мога оца?«
8 Авнер се силно наљути што му је Иш-Бошет то рекао, па одговори: »Зар сам ја псето које служи Јуди? И дан-данас показујем љубав према кући твог оца Саула и његовој породици и пријатељима. Нисам те предао у Давидове руке, а ти ме сада оптужујеш да сам згрешио с том женом! 9 Нека ме Бог најстроже казни ако не учиним за Давида оно што му је ГОСПОД уз заклетву обећао: 10 да ће одузети царство Сауловој кући и успоставити Давидов престо над Израелом и Јудом од Дана до Беер-Шеве!«
11 Иш-Бошет се више не усуди да иједном речју одговори Авнеру, јер га се уплашио.
12 Тада Авнер посла гласнике да у његово име кажу Давиду: »Чија је земља? Склопи савез са мном, и ја ћу ти помоћи да цео Израел пређе у твоје руке.«
7 Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми. 8 Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео. 9 Само, да се не учини да вас плашим посланицама. 10 Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.« 11 Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International