Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Вода из стене
17 Сва израелска заједница крену даље из пустиње Син, путујући од места до места као што им је ГОСПОД заповедио. Утаборише се у Рефидиму, али тамо није било воде да народ пије.
2 Зато почеше да се препиру с Мојсијем, говорећи: »Дај нам воде да пијемо!«
»Зашто се препирете са мном?« упита их Мојсије. »Зашто искушавате ГОСПОДА?«
3 Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија.
»Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?«
4 Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Шта да радим с овим народом? Само што ме не каменују.«
5 »Иди испред народа«, рече ГОСПОД Мојсију, »и поведи неколико израелских старешина. Узми у руку штап којим си ударио по Нилу и иди, 6 а ја ћу стајати пред тобом на стени на Хореву. Удари по стени, и из ње ће потећи вода, па нека народ пије.«
И Мојсије тако учини наочиглед израелским старешинама. 7 То место назва Маса[a] и Мерива[b], јер су се Израелци препирали и искушавали ГОСПОДА, говорећи: »Да ли је ГОСПОД међу нама или није?«
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
12 Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13 Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14 Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15 У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан[a].
16 Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
Понизност хришћана и Христова понизност
2 Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост, 2 онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно. 3 Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. 4 Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.
5 Размишљајте исто као и Христос Исус:
6 Он, који је у Божијем обличју,
није сматрао пленом своју једнакост с Богом,
7 него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
И када је по спољашности постао сличан човеку,
8 понизио је самога себе поставши послушан до смрти,
и то смрти на крсту.
9 Зато га је Бог и узвисио на највише место
и дао му име изнад сваког имена,
10 да се на Исусово име савије свако колено
на небу и на земљи и под земљом,
11 и да сваки језик призна[a] да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Хришћани светле као звезде у свемиру
12 Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. 13 Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.
Одакле Исусу власт?
(Мк 11,27-33; Лк 20,1-8)
23 Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«
24 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. 25 Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«
А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ 26 А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«
27 Зато му одговорише: »Не знамо.«
Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
Прича о два сина
28 »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ 29 а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.
30 »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.
31 »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«
А они рекоше: »Онај први.«
»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. 32 Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International