Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
9 »Видео си патњу наших праотаца у Египту. Чуо си њихов вапај крај Црвеног мора. 10 Послао си знамења и чуда против фараона, против свих његових службеника и свег народа у његовој земљи, јер си знао како су Египћани бахато поступали с њима. Стекао си себи име које траје до дана данашњег. 11 Пред њима си раздвојио море, да кроз њега прођу по сувом, а њихове прогонитеље си бацио у дубине, као камен у моћне воде. 12 Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од огња, да им осветлиш пут којим ће да иду. 13 Сишао си на гору Синај и говорио им са неба. Дао си им правичне законе и истинит Закон и добре уредбе и заповести. 14 Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко свог слуге Мојсија. 15 Када су били гладни, дао си им хлеб са неба, а када су били жедни, извео си им воду из стене. Рекао си им да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.
13 Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан. 14 Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи. Него, ако неко сматра да је нешто нечисто, њему је нечисто. 15 Ако је због јела твој брат жалостан, већ не поступаш по љубави. Немој својим јелом да упропастиш онога за кога је Христос умро. 16 Немојте, дакле, да се оцрњује ваше добро. 17 Јер, Божије царство није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Светоме Духу. 18 Ко тако служи Христу, драг је Богу, а и људи га цене.
19 Стога, тежимо ка оном што води миру и узајамном изграђивању. 20 Не уништавај Божије дело због јела. Све је чисто, али је зло ако човек једе нешто због чега се други саблажњава. 21 Добро је не јести месо и не пити вино и не чинити оно због чега се твој брат саблажњава.
22 Уверење које имаш[a], имај за себе пред Богом. Благо оном ко самога себе не осуђује за оно што сматра да је добро. 23 Ко једе двоумећи се, навлачи на себе осуду, јер то не чини из уверења[b]. А све што се не чини из уверења, грех је.
15 Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо. 2 Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International