Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
19 Тада се анђео Божији који је ишао испред израелске војске окрену и зађе им иза леђа. А и стуб од облака се помери испред њих и стаде им иза леђа, 20 поставивши се између египатске војске и израелске војске, па је првој био таман облак, а другој је осветљавао ноћ. Тако војске целе ноћи нису прилазиле једна другој.
21 Мојсије пружи руку над море, и ГОСПОД је целе ноћи јаким источним ветром терао море и исушио га. Када су се воде раздвојиле, 22 Израелци уђоше у море по сувом, а воде су стајале као бедем с њихове десне и леве стране. 23 Египћани кренуше у потеру за Израелцима, и сви фараонови коњи, кола и коњаници уђоше у море за њима.
24 У време јутарње страже, ГОСПОД погледа на египатску војску из стуба од огња и облака и створи у њој пометњу. 25 Заглави точкове њихових кола, тако да су тешко управљали њима.
Тада Египћани рекоше: »Бежимо од Израелаца! ГОСПОД се за њих бори против Египта!«
26 ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над море, да воде потеку назад на Египћане, на њихова кола и коњанике.«
27 Мојсије пружи руку над море, и море се у свитање врати на своје место. Док су Египћани бежали пред морем, ГОСПОД их стрмоглави у њега. 28 Воде потекоше назад и прекрише кола, коњанике и сву фараонову војску која је кренула за Израелцима у море, и ниједан од њих не остаде жив.
29 А Израелци наставише по сувом посред мора – воде су им као бедем стајале са десне и са леве стране. 30 Тога дана ГОСПОД избави Израел из египатских руку и Израел виде Египћане мртве на морском жалу. 31 Када је Израел видео силну моћ коју је ГОСПОД показао на Египћанима, народ се побоја ГОСПОДА и поверова ГОСПОДУ и његовом слузи Мојсију.
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
Мојсијева песма
15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму:
»Певаћу ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
У море је бацио коња и јахача.
2 ГОСПОД је моја снага и песма;
он је мој спаситељ.
Он је мој Бог, ја ћу га славити,
Бог мога оца, ја ћу га величати.
3 Господ је ратник;
ГОСПОД му је име.
4 Фараону је кола и војску бацио у море;
у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници,
5 прекрише их воде дубоке,
у дубину потонуше као камен.
6 »Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом;
твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби.
7 Својим силним величанством противнике си срушио.
Пустио си свој гнев пламтећи,
и он их сажеже као стрњику.
8 Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде,
као бедем стадоше набујале воде,
у срцу мора дубине се стврднуше.
9 »Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи,
и плен поделити,
до миле воље на њима се искалити.
Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘
10 А ти својим дахом дуну, и море их прекри,
као олово потонуше у моћне воде.
11 »Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ?
Ко је као ти величанствен у светости,
страшан у хвалама и чини чуда?
20 Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. 21 Мирјам им запева:
»Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
У море је бацио коња и јахача.«
Слаби и јаки
14 Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. 2 Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. 3 Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. 4 Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.
5 Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. 6 Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. 7 Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. 8 Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.
9 Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. 10 Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. 11 Записано је:
»Тако ми живота, каже Господ,
свако колено ће се савити преда мном
и сваки језик признати[a] Бога.«(A)
12 Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.
Прича о окрутном слузи
21 Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«
22 »Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.
23 »Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама. 24 Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата[a]. 25 Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.
26 »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘ 27 И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.
28 »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара[b], па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘
29 »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘ 30 Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.
31 »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
32 »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио! 33 Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘ 34 И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.
35 »Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International