Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
2 У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.
3 Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«
4 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће. 5 А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.«
6 Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта, 7 а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?«
8 Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.«
9 Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«
10 Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.
11 ГОСПОД рече Мојсију: 12 »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«
13 Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, 14 а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. 15 Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је.
Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете.
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
21 Јер, за мене је живот Христос, а смрт добитак. 22 Ако будем живео у телу, то ће за мене значити плодан рад. А шта ћу одабрати, не знам. 23 Притешњен сам између овога двога: желим да одем и да будем са Христом, што је много боље, 24 али ради вас је потребније да останем у телу. 25 Уверен у то, знам да ћу остати и бити са свима вама ради вашег напретка и радости у вери, 26 да се још више поносите због мене у Христу зато што сам поново с вама.
27 Само, понашајте се достојно Христовог еванђеља. Тако ћу – било да дођем и видим вас, било да сам одсутан и чујем о вама – знати да чврсто стојите у једном духу и једнодушно се борите за веру еванђеља, 28 ни у чему се не плашећи противникâ. Њима је то знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога. 29 Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате, 30 водећи борбу какву сте видели да ја водим, а и сада чујете да је водим.
Прича о радницима у винограду
20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. 2 Погоди се с радницима да им плати динар[a] дневно, па их посла у виноград.
3 »Око девет сати[b] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, 4 па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ 5 И они одоше.
»А он опет изађе око дванаест[c], па око три сата[d], и учини исто. 6 Око пет сати[e] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘
7 »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘
»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘
8 »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘
9 »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. 10 Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. 11 Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина 12 говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘
13 »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? 14 Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. 15 Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан[f] што сам ја добар?‘
16 »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International