Revised Common Lectionary (Complementary)
Прописи о светости и правди
19 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Кажи целој израелској заједници: ‚Будите свети, јер сам ја, ГОСПОД, ваш Бог, свет.
15 »‚Не чини неправду када судиш. Не буди пристрастан према сиромаху и не повлађуј великом. Суди своме ближњему правично.
16 »‚Не иди унаоколо ширећи клевете међу својим народом. Не угрожавај живот свога ближњега. Ја сам ГОСПОД.
17 »‚Не мрзи свога брата у свом срцу. Прекори свога ближњега, да и сам не згрешиш због њега.
18 »‚Не свети се и не буди киван на своје сународнике, него воли свога ближњега као самога себе. Ја сам ГОСПОД.
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
Павлово служење у Солуну
2 И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2 Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу[a], објавимо Божије еванђеље. 3 Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. 4 Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.
5 Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. 6 И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.
7 Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. 8 Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.
Највећа заповест
(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)
34 Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: 36 »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«
37 А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘(A) 38 То је прва и највећа заповест. 39 А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘(B) 40 Цео Закон и Пророци засновани су на[a] овим двема заповестима.«
Чији је Христос син?
(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)
41 Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: 42 »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«
43 »Давидов«, рекоше они.
А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:
44 ‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
док твоје непријатеље
не положим под твоје ноге‘?(C)
45 Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«
46 Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International