Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов. Када је отишао од Авимелеха, пред којим се претварао да је луд, па га је овај отерао.
1 Благосиљаћу ГОСПОДА у свако доба,
стално га хвалити својим устима.
2 Душа ће ми се хвалити ГОСПОДОМ –
чуће то кротки и обрадовати се.
3 Величајте са мном ГОСПОДА,
заједно узвисујмо Име његово.
4 Тражио сам ГОСПОДА,
и он ме услишио
– избавио ме од свих мојих страхова.
5 Који у њега гледају, озарени су,
лице им никад не облива стид.
6 Ево, сиромах завапи,
и ГОСПОД га услиши
и спасе из свих невоља.
7 Анђео ГОСПОДЊИ диже табор
око оних који се ГОСПОДА боје
и избавља их.
8 Окусите и видите да је ГОСПОД добар;
благо човеку који се у њега узда.
9 Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови,
јер који га се боје ничим не оскудевају.
10 И лавови могу немати хране и огладнети,
али они који траже ГОСПОДА
ничег доброг нису лишени.
11 Дођите, децо, саслушајте ме,
учићу вас страху од ГОСПОДА.
12 Ако уживаш у животу
и желиш да видиш многе дане среће,
13 чувај свој језик од зла
и своје усне од лажљивих речи.
14 Клони се зла и чини добро,
тражи мир и за њим иди.
15 Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима,
његове уши чују њихове вапаје.
16 Лице је ГОСПОДЊЕ против оних
који чине зло,
да спомен на њих уклони са земље.
17 Праведни завапе, и ГОСПОД их чује,
избавља их из свих невоља.
18 ГОСПОД је близу онима
који су сломљеног срца
и спасава оне чији је дух скршен.
19 Праведника могу снаћи многе невоље,
али га ГОСПОД из свих њих избавља;
20 све кости му чува,
ниједна од њих неће се сломити.
21 Зло ће погубити опакога
и кажњени ће бити који мрзе праведника.
22 ГОСПОД откупљује своје слуге,
нема казне за онога ко се у њега узда.
10 Ја припадам драгоме свом
и он за мном жуди.
11 Дођи, драги мој.
Хајдемо у поља,
проведимо ноћ у селима.
12 Подранимо у винограде,
да видимо да ли је лоза пропупела,
да ли су јој се цветови отворили
и да ли је нар у цвету –
тамо ћу ти дати своју љубав.
13 Мандрагоре шире свој мирис,
а над нашим вратима
има свих посластица,
и нових и старих,
које сам за тебе чувала, драги.
8 Е да си ми као брат,
који је на грудима моје мајке сисао!
Да те на улици сретнем,
пољубила бих те,
и нико ме због тога не би презирао.
2 Повела бих те
и довела кући своје мајке,
оне која ме учила.
Дала бих ти да пијеш вина зачињеног,
слатког сока мојих нарова.
3 О, да ми је његова лева рука под главом,
а десном да ме грли!
4 Заклињем вас, кћери јерусалимске:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
25 А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«
26 »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. 27 Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио[a] Бог Отац.«
28 Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«
29 А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«
30 Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? 31 Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘(A)«
32 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. 33 Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«
34 »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«
35 А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International