Revised Common Lectionary (Complementary)
Свако одговара за свој грех
18 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »На шта то мислите када наводите ову пословицу о земљи Израел: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби‘? 3 Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећете више наводити ову пословицу у Израелу. 4 Јер, свака жива душа припада мени – како отац тако и син. Она душа која згреши, та ће умрети.
25 »А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘
»Чуј, израелски народе: Зар то што чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините? 26 Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини грех, умреће због тога – умреће због греха који је починио. 27 А ако се опак човек одврати од опаких дела која је чинио и чини што је право и праведно, спашће свој живот. 28 Када увиди да греши и одврати се од свих преступа које је починио, живеће, неће умрети. 29 А израелски народ каже: ‚То што Господ чини није правично.‘ Израелски народе, зар то што ја чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините?
30 »Зато ћу вам судити, израелски народе, сваком од вас према оном што чини, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и ваш грех вам неће бити на пропаст. 31 Одбаците све преступе које сте починили и стекните ново срце и нов дух. Зашто да умрете, израелски народе? 32 Јер, мени није мила ничија смрт, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и живите!«
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
Понизност хришћана и Христова понизност
2 Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост, 2 онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно. 3 Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе. 4 Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.
5 Размишљајте исто као и Христос Исус:
6 Он, који је у Божијем обличју,
није сматрао пленом своју једнакост с Богом,
7 него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
И када је по спољашности постао сличан човеку,
8 понизио је самога себе поставши послушан до смрти,
и то смрти на крсту.
9 Зато га је Бог и узвисио на највише место
и дао му име изнад сваког имена,
10 да се на Исусово име савије свако колено
на небу и на земљи и под земљом,
11 и да сваки језик призна[a] да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Хришћани светле као звезде у свемиру
12 Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. 13 Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.
Одакле Исусу власт?
(Мк 11,27-33; Лк 20,1-8)
23 Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«
24 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. 25 Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«
А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ 26 А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«
27 Зато му одговорише: »Не знамо.«
Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
Прича о два сина
28 »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ 29 а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.
30 »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.
31 »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«
А они рекоше: »Онај први.«
»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. 32 Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International