Revised Common Lectionary (Complementary)
Песма о винограду
5 Певаћу сада драгоме своме,
песму драгога свога
о винограду његовом:
Мој драги је имао виноград
на падини родног брега.
2 Окопао га је и искрчио камење,
па најбољу лозу посадио.
Саградио је кулу-стражару усред њега
и ископао муљачу.
Надао се да ће родити грожђе,
а он роди вињагу.
3 »Сада, житељи Јерусалима
и ви, Јудеји,
пресудите између мене
и мога винограда.
4 Шта се још могло учинити за мој виноград
а да ја нисам учинио?
Кад сам се надао да ће родити грожђе,
зашто је родио вињагу?
5 Рећи ћу вам сада
шта ћу урадити са својим виноградом:
Уклонићу му живицу,
и биће опустошен.
Развалићу зид око њега,
и биће изгажен.
6 У пустолину ћу га претворити,
необрезаног и неокопаног;
у њему ће расти драч и трње.
И заповедићу облацима
да га кишом не заливају.«
7 Јер, виноград ГОСПОДА над војскама
јесте народ Израелов,
а Јудеји
врт милине његове.
Надао се правди,
а кад тамо – крвопролиће;
праведности се надао,
а кад тамо – вапај.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
4 – иако бих ја и у тело могао да се поуздам.
Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: 5 обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, 6 по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.
7 Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. 8 Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа 9 и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. 10 Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, 11 не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.
Хитање ка циљу
12 Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене. 13 Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном, 14 хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.
Прича о виноградарима
(Мк 12,1-12; Лк 20,9-19)
33 »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 34 Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. 35 Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.
36 »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.
37 »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘
38 »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ 39 И ухватише га, избацише из винограда и убише.
40 »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«
41 »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«
42 Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?(A)
43 »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. 44 И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.[a]«
45 Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, 46 па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International