Revised Common Lectionary (Complementary)
Давидов.
1 Благословен ГОСПОД, Стена моја,
који ми руке увежбава за борбу, а прсте за рат.
2 Он је моја љубав и тврђава,
моје утврђење високо и избавитељ,
мој штит иза ког се склањам.
Он ми народе потчињава.
3 Шта је човек, ГОСПОДЕ, да ти је до њега стало,
син човечији, да о њему мислиш?
4 Човек је као дашак,
његови дани као сенка која нестаје.
5 Своја небеса нагни, ГОСПОДЕ, и сиђи,
планине додирни, и задимиће се.
6 Севни муњом и моје непријатеље распрши,
своје стреле одапни и створи пометњу међу њима.
7 Посегни руком са висина,
истргни ме и избави из силних вода,
из руку туђинаца,
8 чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
9 Певаћу ти нову песму, Боже,
свирати ти на харфи од десет жица.
10 Ти царевима дајеш победу,
ти свог слугу Давида истржеш испод мача погубног.
11 Истргни ме и избави из руку туђинаца,
чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
12 Нека нам синови буду као биљке које у својој младости нарасту,
а наше кћери као стубови исклесани да палату украсе.
13 Нека нам амбари буду пуни сваковрсног жита,
нека нам овце испуне ливаде
хиљадама својих јагањаца,
14 нека су нам говеда угојена[a].
Нека нико не проваљује кроз зидине,
нека нико не буде засужњен,
нека не буде кукњаве на нашим улицама.
15 Благо народу коме је тако,
благо народу чији Бог је ГОСПОД.
10 »‚Мајка ти је била попут винородне лозе,
засађене крај воде.
Плодна је била и пуна грана
од обиља воде.
11 Гране су јој биле јаке,
погодне за жезло владарско.
Надвисивала је густе крошње,
поглед привлачила својом висином
и мноштвом својих розги.
12 Али, у јарости је ишчупаше
и бацише на земљу.
Источни ветар сасуши јој род
и род јој се пооткида.
Снажне јој гране свенуше
и огањ их прогута.
13 »‚Сада је посађена у пустињи,
у земљи сувој и жедној.
14 Огањ сукну из њеног чокота
и прогута јој род.
И на њој више нема јаке гране
за жезло владарско.‘
Ето, то је та тужбалица и нека служи као тужбалица.«
Живи камен и свети народ
4 Приђите њему, Живом камену, који су, додуше, људи одбацили, али је у Божијим очима изабран и драгоцен, 5 па се као живо камење уградите у духовну кућу, да будете свето свештенство, да кроз Исуса Христа приносите духовне жртве које су Богу миле. 6 Зато у Писму стоји:
»Ево, постављам на Сиону
камен изабрани,
драгоцени камен угаони,
и ко у њега верује,
неће се постидети.«(A)
7 За вас, дакле, који верујете, он је драгоцен, а за оне који се не покоравају,
»камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони«,(B)
8 и
»камен спотицања
и стена саблазни«.(C)
А спотичу се они који су непокорни Речи, за шта су и одређени.
9 А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објављујете врлине Онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост; 10 ви који некад нисте били народ, а сада сте Божији народ; ви који сте били у немилости, а сада сте у милости.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International