Old/New Testament

Jakov vara oca

27 Izak je ostario i oči su mu toliko oslabile da više nije mogao vidjeti. Pozvao je svoga prvorođenog sina Ezava: »Sine moj!«

A on odgovori: »Evo me, slušam.«

² Izak je rekao: »Kao što vidiš, ostario sam i mogao bih uskoro umrijeti. ³ Zato uzmi svoje oružje—svoj lûk i tobolac sa strijelama—pa idi u lov i donesi mi neku divljač. ⁴ Pripremi mi ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te mogu blagosloviti prije nego što umrem.«

⁵ Rebeka je slušala dok je Izak govorio sinu Ezavu. Kad je Ezav otišao u lov po divljač, ⁶ Rebeka je rekla svome sinu Jakovu: »Upravo sam čula kako je tvoj otac rekao tvome bratu Ezavu: ⁷ ‘Donesi mi divljač i pripremi mi ukusno jelo, da ga pojedem i da te blagoslovim pred BOGOM prije nego što umrem.’ ⁸ Zato me sad poslušaj, sine, i učini što ti kažem. ⁹ Idi do stada i donesi mi dva lijepa kozlića, da za tvog oca spremim ukusno jelo, kakvo voli. ¹⁰ Zatim ćeš ga ti odnijeti ocu da jede, da tebe blagoslovi prije nego što umre.«

¹¹ Jakov je rekao svojoj majci Rebeki: »Ali moj je brat Ezav dlakav, a moja je koža glatka. ¹² Što ako me otac dotakne? Ispast ću varalica u njegovim očima pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.«

¹³ »Sine«, reče mu majka, »neka tvoje prokletstvo padne na mene. Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi kozliće.« ¹⁴ I on ode, uhvati kozliće i donese ih majci, a ona spremi ukusno jelo, kako je njegov otac volio. ¹⁵ Rebeka je zatim uzela najljepšu odjeću svog starijeg sina Ezava, koju je imala u kući, pa obukla svoga mlađeg sina Jakova, ¹⁶ a oko ruku i vrata mu omotala kožu od kozlića. ¹⁷ Zatim je svome sinu Jakovu dala ono ukusno jelo i kruh koje je spremila.

¹⁸ Jakov je otišao svome ocu i rekao: »Oče moj!«

»Evo me!« rekao je Izak. »Koji si mi ti sin?«

¹⁹ A Jakov je rekao ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin. Učinio sam kako si mi rekao. Molim te pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

²⁰ »Kako si je tako brzo našao, sine?« upita Izak svog sina, a on odgovori: »Zato što mi je pomogao tvoj BOG.«

²¹ Tada je Izak rekao Jakovu: »Priđi bliže, sine, da opipam jesi li ti zaista moj sin Ezav.«

²² Jakov se približio ocu Izaku, a on ga je opipao pa rekao: »Glas je Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«

²³ Tako ga Izak nije prepoznao jer su mu ruke bile dlakave kao ruke njegovog brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti, ²⁴ upita ga još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Ezav?«

Jakov odgovori: »Jesam.«

Jakov prima blagoslov

²⁵ Tada je Izak rekao: »Donesi mi da pojedem nešto tvoje divljači, da te mogu blagosloviti.« Jakov mu je donio jelo pa je Izak jeo. Donio je i vina, a Izak je pio.

²⁶ Potom Izak reče svome sinu Jakovu: »Sad priđi i poljubi me, sine.« ²⁷ I Jakov mu je prišao i poljubio ga. Izak je osjetio miris Ezavljeve odjeće pa ga je blagoslovio ovim riječima:

Ezav gubi blagoslov

³⁰ Tako je Izak blagoslovio Jakova. Tek što je otišao, njegov je brat Ezav stigao iz lova. ³¹ I on je spremio ukusno jelo, donio ga ocu i rekao: »Oče, pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

³² A Izak ga upita: »Koji si mi ti sin?«

»Ja sam Ezav« odgovori on, »tvoj prvorođeni sin.«

³³ Nato je Izak protrnuo od užasa i rekao: »Pa tko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i donio mi je? Jeo sam prije nego što si došao i blagoslovio sam ga. I zato će taj blagoslov ostati na njemu.«

³⁴ Kad je Ezav čuo što je njegov otac rekao, vrisnuo je bolno i glasno pa rekao ocu: »I mene blagoslovi, oče!«

³⁵ No Izak je rekao: »Tvoj me brat prevario i uzeo tvoj blagoslov.«

³⁶ A Ezav je rekao: »Zar se s pravom ne zove Jakov^[a]? Već me dvaput prevario—uzeo mi je pravo prvorodstva, a sad mi je uzeo i blagoslov.«

Zatim upita: »Zar nisi za mene sačuvao neki blagoslov?«

³⁷ Izak odgovori: »Njega sam postavio za tvoga gospodara, dao mu svu njegovu braću za sluge i opskrbio ga žitom i vinom. Pa što sad da učinim za tebe, sine?«

³⁸ Nato Ezav reče ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi me, blagoslovi i mene, oče moj!« I glasno je zaplakao.

³⁹ A otac mu je rekao:

Jakov bježi od Ezava

⁴¹ Ezav je zamrzio Jakova zbog blagoslova koji mu je otac dao. Mislio je: »Moj će otac uskoro umrijeti.^[b] Tada ću ubiti svoga brata Jakova.«

⁴² Kad su Rebeki rekli što njezin stariji sin Ezav namjerava, poslala je po mlađega sina Jakova i rekla mu: »Tvoj brat Ezav tješi se mišlju da će te ubiti. ⁴³ Zato me sad poslušaj, sine: odmah pobjegni k mome bratu Labanu u Haran. ⁴⁴ Ostani kod njega neko vrijeme, dok ti brata ne prođe bijes. ⁴⁵ Kad se više ne bude ljutio na tebe i kad zaboravi što si mu učinio, poslat ću nekoga po tebe, da se vratiš. U protivnom, obojicu bih vas mogla izgubiti u isti dan.«

⁴⁶ Rebeka je rekla Izaku: »Smučio mi se život zbog Ezavljevih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom Hetitkinjom, od žena iz ove zemlje, što će mi takav život!«

28 Tada je Izak pozvao Jakova, pozdravio ga blagoslovom pa mu zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom! ² Smjesta idi u Mezopotamiju, u dom Betuela, oca tvoje majke. Tamo je njezin brat Laban pa si za ženu izaberi jednu od njegovih kćeri. ³ Neka te Bog Svemoćni blagoslovi, neka te učini plodnim i mnogobrojnim, da od tebe postane mnoštvo naroda. ⁴ Neka tebi i tvojim potomcima da Abrahamov blagoslov, da zaposjedneš zemlju u kojoj sad boraviš kao stranac—zemlju koju je Bog dao Abrahamu.«

⁵ Tako je Izak otpremio Jakova te je on otišao u Mezopotamiju k Labanu, sinu Aramejca Betuela i bratu Jakovljeve i Ezavljeve majke Rebeke.

Ezav se ponovo ženi

⁶ Ezav je saznao da je Izak blagoslovio Jakova i poslao ga u Mezopotamiju da ondje sebi nađe ženu jer mu je zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom!« ⁷ Također je saznao da je Jakov poslušao oca i majku i otišao u Mezopotamiju. ⁸ Tako je Ezav shvatio koliko su Kanaanke mrske njegovom ocu Izaku. ⁹ Stoga je otišao Išmaelu i, pored dvije žene koje je već imao, uzeo za ženu Mahalatu. Ona je bila kći Abrahamovog sina Išmaela i Nebajotova sestra.

Jakovljev san u Betelu

¹⁰ Jakov je otišao iz Beer Šebe i zaputio se u Haran. ¹¹ Stigao je do jednog mjesta i odlučio prenoćiti jer je sunce već zašlo. Uzeo je jedan od kamenova koji su bili na tome mjestu, stavio ga pod glavu i legao na spavanje. ¹² U snu je vidio stubište kako stoji na zemlji, a vrhom dopire do neba. Božji su se anđeli po stepenicama uspinjali i silazili. ¹³ Pokraj njega je stajao BOG i govorio: »Ja sam BOG tvog praoca Abrahama i tvog oca Izaka. Tebi i tvojim potomcima dat ću zemlju na kojoj ležiš. ¹⁴ Tvojih potomaka bit će kao praha na zemlji i proširit će se na zapad, istok, sjever i jug. Preko tebe i tvog potomstva bit će blagoslovljeni svi narodi na zemlji. ¹⁵ Znaj da sam s tobom i da te čuvam kamo god išao. Vratit ću te u ovu zemlju. Neću te ostaviti dok ne ispunim što sam ti obećao.«

¹⁶ Kad se Jakov probudio iz sna, rekao je: »Zaista je BOG na ovome mjestu, a ja to nisam znao!«

¹⁷ Uplašio se i rekao: »Kako je strašno ovo mjesto! Ovo je zaista Božja kuća! Ovo su vrata neba!«

¹⁸ Rano ujutro Jakov je ustao, uzeo kamen, koji je bio stavio pod glavu, pa ga uspravio kao znak i na njega izlio ulje. ¹⁹ To je mjesto nazvao Betel^[c], a prije toga se obližnji grad zvao Luz.

²⁰ Zatim se Jakov zavjetovao ovim riječima: »Ako Bog bude sa mnom, ako me bude čuvao na mome putu, ako mi bude davao kruha za jelo i odjeće za nositi ²¹ te se živ i zdrav vratim kući svoga oca, onda će BOG biti moj Bog. ²² A ovaj kamen, koji sam uspravio, bit će znak da je ovo mjesto za štovanje Boga.^[d] Od svega što mi budeš davao, Bože, tebi ću davati desetinu.«

Slijediti Isusa

(Lk 9,57-62)

¹⁸ Kad je Isus vidio veliko mnoštvo oko sebe, zapovjedio je svojim sljedbenicima da otplove na drugu stranu jezera. ¹⁹ Tada mu je pristupio neki učitelj Zakona i rekao mu: »Učitelju, ja ću te slijediti kamo god budeš išao.«

²⁰ A Isus mu je rekao: »Lisice imaju jazbine i ptice imaju svoja gnijezda, a Sin Čovječji nema kamo položiti glavu.«

²¹ Drugi mu je učenik rekao: »Gospodine, dopusti mi da najprije odem i pokopam svoga oca.«

²² A Isus mu je rekao: »Pođi za mnom, a pusti mrtve da sami pokapaju svoje mrtve.«

Isus stišava oluju

(Mk 4,35-41; Lk 8,22-25)

²³ Zatim je Isus ušao u lađu, a njegovi su učenici pošli za njim. ²⁴ Na jezeru se podigla strašna oluja, tako da su valovi gotovo prekrili lađu. A Isus je spavao. ²⁵ Tada su učenici došli k njemu i probudili ga riječima: »Gospodine, spasi nas! Poginut ćemo!«

²⁶ On im je rekao: »Zašto se toliko bojite, malovjerni?« Onda je ustao, zapovjedio vjetrovima i jezeru te je zavladala velika tišina.

²⁷ Ljudi su se čudili i pitali: »Tko je ovaj čovjek? Čak mu se i vjetrovi i voda pokoravaju!«

Isus istjeruje zle duhove

(Mk 5,1-20; Lk 8,26-39)

²⁸ Kad je Isus stigao na drugu stranu jezera, u gadarski kraj^[a], ususret su mu došla dva čovjeka opsjednuta zlim duhovima. Izišli su iz grobova i bili su tako opasni da nitko nije mogao proći tim putem. ²⁹ Povikali su: »Što hoćeš od nas, Božji Sine? Jesi li došao ovamo da nas kazniš prije zakazanog vremena?«

³⁰ Nedaleko je od njih paslo veliko krdo svinja. ³¹ Zli su duhovi molili Isusa: »Ako nas istjeraš iz ovih ljudi, pošalji nas u ono krdo svinja.«

³² Isus im je rekao: »Idite!«, a oni su izašli iz ljudi i ušli u svinje. Tada je cijelo krdo svinja jurnulo niz padinu u jezero i utopilo se u vodi. ³³ Svinjari su pobjegli u grad pa su ispričali sve što se dogodilo s opsjednutima i svinjama. ³⁴ Cijeli je grad izašao pred Isusa. Kad su ga spazili, zamolili su ga da napusti njihov kraj.