Old/New Testament

Sara i Abimelek

20 Abraham je otišao odande prema južnom dijelu Kanaana i nastanio se između Kadeša i Šura. Dok je kao stranac boravio u gradu Geraru, ² mještanima je govorio za Saru da mu je sestra. Stoga je Abimelek, kralj Gerara, poslao po Saru i uzeo je k sebi. ³ No Bog je došao Abimeleku noću u snu i rekao mu: »Umrijet ćeš zbog one žene, koju si uzeo, jer je udana.« ⁴ Abimelek još nije spavao sa Sarom pa je rekao: »Gospodaru, zar ćeš ubiti nedužnog čovjeka? ⁵ Abraham mi je sam rekao: ‘Ona mi je sestra’, a Sara mi je sama rekla: ‘On mi je brat’. Učinio sam to čistog srca. Nedužan sam.«

⁶ Bog mu potom reče u snu: »Da, znam da si to učinio čistog srca. Zato sam te zadržavao da ne sagriješiš protiv mene i nisam ti dao da je dotakneš. ⁷ Sad vrati čovjeku njegovu ženu. On je prorok, molit će za tebe i ostat ćeš živ. No, ako je ne vratiš, umrijet ćeš i ti i svi tvoji.«

⁸ Abimelek je ustao rano ujutro pa pozvao sve svoje službenike. Kad im je ispričao san, jako su se uplašili. ⁹ Zatim je Abimelek pozvao Abrahama i upitao ga: »Što si nam učinio? Što sam ti skrivio da si toliki grijeh navalio na mene i moje kraljevstvo? Učinio si mi baš ono što se ne bi smjelo činiti.« ¹⁰ Abimelek ga još upita: »Pa što si mislio kad si to činio?«

¹¹ Abraham odgovori: »Mislio sam da u ovome mjestu sigurno ne poštuju Boga i da će me ubiti zbog moje žene. ¹² Osim toga, zaista mi je polusestra—kći moga oca, ali ne i moje majke. I postala mi je žena. ¹³ Kad me je Bog uputio da odem iz očevog doma, rekao sam joj: ‘Učini mi ovu uslugu: u koje god mjesto dođemo, reci za mene da sam ti brat’.«

¹⁴ Tada je Abimelek Abrahamu dao ovce, goveda, robove i ropkinje, a vratio mu je i ženu Saru. ¹⁵ »Evo, moja ti je zemlja na raspolaganju«, rekao je Abimelek, »nastani se gdje god želiš.« ¹⁶ A Sari je rekao: »Dao sam tvome bratu Abrahamu tisuću srebrnjaka. Time želim svima koji su s tobom pokazati da si nedužna. Slobodna si od bilo kakve optužbe.«

¹⁷ Potom se Abraham pomolio Bogu i Bog je ozdravio Abimeleka. Ozdravio je i njegovu ženu i ropkinje pa su ponovo mogle imati djecu. ¹⁸ Jer, BOG je sve žene u Abimelekovom domu učinio neplodnima kad je on uzeo Abrahamovu ženu Saru za svoju vlastitu.

Izakovo rođenje

21 BOG je blagoslovio Saru, kao što je rekao, i učinio za nju ono što je obećao. ² Sara je zatrudnjela i rodila Abrahamu sina u njegovoj starosti, točno u vrijeme koje je nagovijestio Bog. ³ Sinu, kojeg mu je Sara rodila, Abraham je dao ime Izak^[a]. ⁴ Kad je Izak imao osam dana, Abraham ga je obrezao kao što mu je Bog bio zapovjedio.

⁵ Abraham je imao sto godina kad mu se rodio njegov sin Izak. ⁶ Sara je rekla: »Bog mi je dao da se nasmijem, i svi koji za ovo čuju, smijat će se sa mnom. ⁷ Tko je mogao reći Abrahamu da ću ja dojiti djecu? A ipak sam mu rodila sina u njegovoj starosti.« ⁸ Dijete je raslo i prestalo dojiti. Onoga dana kad je Izak prestao dojiti, Abraham je priredio veliku gozbu.

Hagara i Išmael otjerani

⁹ Sara je vidjela kako se podsmjehuje sin kojeg je Abrahamu rodila Egipćanka Hagara. ¹⁰ Stoga je rekla Abrahamu: »Otjeraj ovu ropkinju i njezinog sina jer sin ropkinje neće biti nasljednik s mojim sinom Izakom.«

¹¹ Abraham se jako uznemirio jer se radilo o njegovom sinu Išmaelu. ¹² No Bog mu je rekao: »Nemoj se uznemiravati zbog dječaka i svoje ropkinje. Poslušaj sve što ti Sara kaže jer će se tvoje potomstvo računati po Izaku. ¹³ I od sina ropkinje načinit ću narod jer je i on tvoj potomak.«

¹⁴ Abraham je ustao rano ujutro, dao Hagari kruh i spremnik^[b] s vodom te joj sve natovario na leđa. Zatim ju je otpremio zajedno s dječakom. Otišla je pa je lutala po pustinji Beer Šebi. ¹⁵ Kad je u spremniku nestalo vode, stavila je dijete pod jedan grm, ¹⁶ a ona je otišla i sjela podalje, otprilike koliko lûk može dobaciti strijelu, jer je mislila: »Ne mogu gledati kako dijete umire.« I dok je tako sjedila, glasno je zaplakala.

¹⁷ Bog je čuo dječakov plač pa je Božji anđeo pozvao Hagaru s neba i rekao: »Što je, Hagaro? Ne boj se. Bog je čuo kako dječak ondje plače. ¹⁸ Ustani, podigni dječaka i utješi ga jer ću od njega načiniti velik narod.« ¹⁹ Tada joj je Bog otvorio oči i vidjela je bunar s vodom. Otišla je do bunara, napunila spremnik i dala dječaku piti.

²⁰ Bog je bio s dječakom dok je rastao u pustinji. Postao je vrstan u rukovanju lûkom i strijelom. ²¹ Živio je u pustinji Paran te mu je majka iz Egipta dovela ženu.

Abraham sklapa savez s Abimelekom

²² U to je vrijeme kralj Abimelek, u pratnji Fikola, zapovjednika svoje vojske, došao k Abrahamu. Rekao mu je: »Bog je s tobom u svemu što činiš. ²³ Zato mi se ovdje zakuni Bogom da nećeš izdati ni mene, ni moju djecu, ni moje potomke, nego da ćeš meni i ovoj zemlji, u kojoj boraviš kao stranac, biti odan kao što sam ja odan tebi.« ²⁴ »Zaklinjem se«, rekao je Abraham.

²⁵ Zatim se Abraham požalio Abimeleku zbog bunara s vodom koji su silom prisvojili njegovi sluge. ²⁶ Abimelek je rekao: »Ne znam tko je to učinio. Nisi mi o tome govorio pa tek danas čujem za to.«

²⁷ Abraham je uzeo sitnu i krupnu stoku te je dao Abimeleku, a njih su dvojica sklopila savez. ²⁸ Zatim je Abraham odvojio sedmero ženske janjadi iz stada, ²⁹ a Abimelek ga upita: »Što znači ovo sedmero ženske janjadi koje si odvojio na stranu?« ³⁰ On mu odgovori: »Primi od mene ovo sedmero ženske janjadi kao svjedočanstvo da sam ja iskopao ovaj bunar.«

³¹ Tako je ono mjesto dobilo ime Beer Šeba^[c] jer su ondje njih dvojica položila zakletvu jedan drugome. ³² Tako su sklopili savez kod Beer Šebe. Potom su se Abimelek i Fikol, zapovjednik njegove vojske, vratili u zemlju Filistejaca. ³³ Abraham je posadio stablo tamariska^[d] u Beer Šebi i ondje je štovao^[e] Vječnog BOGA.

³⁴ Abraham je još dugo boravio u zemlji Filistejaca.

Bog kuša Abrahamovu vjeru

22 Nakon nekog je vremena Bog iskušao Abrahama. Pozvao ga je: »Abrahame!«

A on odgovori: »Evo me, slušam.«

² Bog je rekao: »Uzmi svog sina, jedinca Izaka, sina kojeg voliš. Idi u zemlju Moriju, na planinu koju ću ti pokazati, i ondje ga prinesi kao žrtvu paljenicu^[f].«

³ Abraham je ustao rano ujutro, nasjekao drva za žrtvu paljenicu i osedlao magarca. Poveo je sa sobom dvojicu sluga i sina Izaka te krenuo prema mjestu o kojem mu je Bog bio govorio. ⁴ Trećeg je dana putovanja Abraham podigao pogled i u daljini ugledao to mjesto. ⁵ Tada je rekao slugama: »Ostanite ovdje pored magarca, a ja i dječak idemo onamo štovati Boga pa ćemo se vratiti.« ⁶ Abraham je uzeo drva za žrtvu paljenicu i natovario ih na Izaka, a on sam ponio je vatru i nož. Tako su njih dvojica otišla zajedno dalje.

⁷ Izak je rekao Abrahamu: »Oče?«

»Slušam, sine«, odgovorio je Abraham.

»Vatra i drva su ovdje«, rekao je Izak, »ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?«

⁸ Abraham odgovori: »Bog će se sam pobrinuti za janje za žrtvu paljenicu, sine moj.«

I njih su dvojica zajedno hodala dalje. ⁹ Kad su stigli do mjesta o kojem mu je Bog govorio, Abraham je napravio žrtvenik i na njega naslagao drva. Zatim je svezao svog sina Izaka i položio ga na žrtvenik, povrh drva. ¹⁰ Tada je uzeo nož i podigao ruku da ga ubije.

¹¹ No BOŽJI ga je anđeo pozvao s neba: »Abrahame! Abrahame!«

Abraham je rekao: »Evo me, slušam.«

¹² »Ne diži ruku na dječaka!« rekao je, »Nemoj mu ništa učiniti! Sad znam da poštuješ Boga jer mi nisi uskratio svoga sina jedinca.«

¹³ Tada je Abraham podigao pogled i vidio ovna koji se rogovima zapleo u grmlje. Ode, uzme ga i prinese kao žrtvu paljenicu umjesto svoga sina. ¹⁴ Abraham je ono mjesto nazvao »BOG će se pobrinuti«.^[g] Zato se još i danas kaže: »Na BOŽJOJ planini, on će se pobrinuti.«^[h]

¹⁵ BOŽJI je anđeo drugi put pozvao Abrahama s neba ¹⁶ i rekao mu: »Zaklinjem se samim sobom, kaže BOG, zato što si ovo učinio i nisi mi uskratio svog sina jedinca, ¹⁷ silno ću te blagosloviti i dati ti brojne potomke. Bit će ih koliko je zvijezda na nebu i pijeska na morskoj obali. Tvoji će potomci zaposjesti gradove^[i] svojih neprijatelja ¹⁸ i preko njih će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. Učinit ću to jer si me poslušao.«

¹⁹ Tada se Abraham vratio svojim slugama pa su svi zajedno krenuli prema Beer Šebi. Abraham je ostao živjeti u Beer Šebi.

Nahorovi potomci

²⁰ Nakon ovih događaja, Abrahamu su rekli da je i Milka rodila sinove njegovom bratu Nahoru: ²¹ prvorođenca Usa, braću mu Buza, Kemuela (koji je kasnije postao Aramov otac), ²² Keseda, Haza, Pildaša, Jidlafa i Betuela. ²³ Betuel je postao Rebekin otac. Tih je osmoricu sinova Milka rodila Abrahamovom bratu Nahoru. ²⁴ On je imao i ženu ropkinju^[j], koja se zvala Reuma, a rodila mu je još sinova: Tebaha, Gahama, Tahaša i Maaku.

Nebesko bogatstvo

(Lk 12,33-34)

¹⁹ »Ne skupljajte sebi bogatstvo na zemlji! Tu će ga moljci i hrđa uništiti, a lopovi mogu provaliti i ukrasti ga. ²⁰ Radije skupljajte sebi bogatstvo na nebu! Ondje ga moljci i hrđa ne mogu uništiti niti lopovi mogu provaliti i ukrasti ga. ²¹ Jer, srce će ti biti ondje gdje ti je bogatstvo.«

Svjetlo i tama

(Lk 11,34-36)

²² »Oko je svjetiljka tijelu. Ako gledaš dobronamjerno^[a], tada ćeš sav biti ispunjen svjetlošću. ²³ Ali ako gledaš zlonamjerno^[b], tada ćeš biti ispunjen tamom. Ako svjetlost, koja je u tebi, postane tama, koliko li će biti duboka?«

Ne možete služiti dvojici gospodara

(Lk 16,13)

²⁴ »Nitko ne može istodobno služiti dvojici gospodara. Jer, ili će jednoga mrziti, a drugoga voljeti, ili će jednomu biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.«

Prvenstvo Božjeg kraljevstva

(Lk 12,22-34)

²⁵ »Zato vam kažem: ne brinite se za svoj život—što ćete jesti ili piti ili za svoje tijelo—u što ćete se obući. Zar nije život vredniji od hrane, a tijelo od odjeće? ²⁶ Pogledajte ptice na nebu! One niti siju, niti žanju, niti prikupljaju hranu u žitnice, a vaš ih Otac nebeski hrani. Zar vi niste mnogo vredniji od ptica? ²⁷ Tko od vas može brigama produžiti život samo za jedan sat?

²⁸ Zašto se tjeskobno brinete za odjeću? Pogledajte kako rastu poljski ljiljani, a ne rade i ne predu. ²⁹ A ja vam kažem da se ni Salomon u svoj svojoj raskoši nije odijevao poput njih. ³⁰ Pa, ako Bog tako odijeva poljsku travu, koja je danas tu, a već se sutra baca u peć, zar neće još više odijevati vas, malovjerni? ³¹ Zato se nemojte brinuti i govoriti: ‘Što ćemo jesti, što ćemo piti ili u što ćemo se obući?’ ³² To sve traže oni koji ne poznaju Boga. Ali vaš Otac nebeski zna što vam je potrebno. ³³ Stoga, prvo se brinite za Božje kraljevstvo i za ono što on želi, a za sve drugo će se pobrinuti Bog. ³⁴ Ne brinite se tjeskobno za sutrašnji dan, jer će se sutrašnji dan brinuti za sebe. Svaki dan ima dosta svojih nevolja.«