Old/New Testament
Соломон гради Храм
(2. Лет 3,1-7)
6 Четири стотине осамдесете године после изласка Израелаца из Египта, четврте године своје владавине над Израелом, у месецу зиву, другом месецу, Соломон поче да гради Дом ГОСПОДЊИ.
2 Храм који је цар Соломон градио ГОСПОДУ био је шездесет лаката[a] дуг, двадесет лаката[b] широк и тридесет лаката[c] висок. 3 Трем испред главне одаје пружао се ширином Храма и био двадесет лаката дуг и десет лаката[d] широк. 4 На Храму је направио окна са увученим подбојима. 5 Унаоколо, уза зидове главне одаје и унутрашњег светилишта, подигао је здање са побочним одајама. 6 Доњи спрат здања био је широк пет лаката[e], средњи спрат шест лаката[f], а трећи спрат седам лаката[g]. Направио је испусте са спољне стране Храма тако да ништа не мора да се умеће у зидове Храма. 7 Храм је зидан само од камена који је већ био исклесан у каменолому, па се током градње Храма није чуо ни чекић, ни длето, ни други гвоздени алат. 8 Улаз у доњи спрат био је на јужној страни Храма. Степенице су водиле до средњег спрата, а одатле до трећег.
9 Тако је Соломон саградио Храм и довршио га, покривши га гредама и кедровим даскама. 10 Саградио је и побочне одаје дуж читавог Храма. Све су биле пет лаката високе, а за Храм су биле везане кедровим гредама.
11 Реч ГОСПОДЊА дође Соломону: 12 »Што се тиче овог храма који градиш, ако будеш живео у складу са мојим уредбама, извршавао моје законе и држао се свих мојих заповести и покоравао им се, преко тебе ћу испунити обећање које сам дао твом оцу Давиду. 13 Живећу међу Израелцима и нећу оставити свој народ Израел.«
14 Тако је Соломон градио Храм и довршио га.
Уређење унутрашњости Храма
(2. Лет 3,8-14)
15 Унутрашње зидове Храма Соломон је од пода до таванице обложио кедровим даскама, а под је покрио боровим даскама. 16 У задњем делу Храма начинио је унутрашње светилиште, Светињу над светињама, оградивши двадесет лаката кедровим даскама од пода до таванице. 17 Главна одаја испред ове одаје била је четрдесет лаката[h] дуга. 18 Унутрашњост Храма била је од кедровине, са изрезбареним украсима у облику тикве и раствореног цвета. Све је било од кедровине – нигде се није видео камен.
19 Соломон је припремио унутрашње светилиште у Храму да у њега стави Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. 20 Оно је било двадесет лаката дуго, двадесет лаката широко и двадесет лаката високо. Изнутра га је обложио чистим златом, а тако и жртвеник од кедровине. 21 Унутрашњост Храма обложио је чистим златом, а по прочељу унутрашњег светилишта, које је било обложено златом, раширио је златне ланце. 22 Сву унутрашњост Храма обложио је златом, а тако и цео жртвеник у унутрашњем светилишту.
23 У унутрашњем светилишту начинио је два херувима од маслиновог дрвета, који су били десет лаката високи. 24 Први херувим је имао крила дуга пет лаката, тако да је од врха једног крила до врха другог било десет лаката. 25 И други херувим је био од десет лаката, јер су та два херувима била исте величине и облика. 26 Сваки херувим је био десет лаката висок. 27 Херувиме је ставио у унутрашњу одају Храма. Крила су им била раширена. Крило једног херувима дотицало је један зид, а крило другог други зид. Друга два крила дотицала су једно друго у средини одаје. 28 Херувиме је обложио златом.
29 По зидовима свуда у Храму, и у унутрашњој и у спољној одаји, изрезбарио је украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета. 30 Обложио је златом и подове унутрашње и спољне одаје.
31 За улаз у унутрашње светилиште направио је двокрилна врата од маслиновог дрвета са петоугаоним доврацима. 32 На крилима врата од маслиновог дрвета изрезбарио је украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета и обложио их златом. Украсе у облику херувима и палме обложио је листићима злата. 33 Исто тако је направио и четвороугаоне довратке од маслиновог дрвета за улаз у главну одају. 34 Направио је и двокрилна врата од боровине, која су се отварала на обе стране. 35 Изрезбарио је на њима украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета и све резбарије равномерно обложио златом.
36 Саградио је унутрашње двориште од три реда клесаног камена и једног реда тесаних кедрових греда.
37 Темељи Дома ГОСПОДЊЕГ положени су четврте године Соломонове владавине, у месецу зиву. 38 Једанаесте године, у месецу булу, осмом месецу, Храм је довршен у свим појединостима и у складу са нацртима. Соломон га је саградио за седам година.
Соломонова палата
7 Соломону је требало тринаест година да сагради своју палату, 2 Палату либанске шуме. Она је била сто лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока[i] и имала четири реда кедрових стубова који су подупирали кедрове греде. 3 Поврх греда које су лежале на стубовима – четрдесет пет греда, по петнаест у сваком реду – била је таваница од кедровине. 4 На бочним зидовима била су по три реда прозора. 5 Сва врата и прозори били су четвороугаони, а три реда прозора на једном зиду била су тачно наспрам оних на другом.
6 Саградио је Дворану стубова, која је била педесет лаката дуга и тридесет лаката широка, а испред ње је био покривен трем на стубовима.
7 Саградио је и престону дворану, Дворану правде, где је судио, и од пода до таванице је обложио кедровином.
8 Слично је била грађена и палата у којој је живео, у дворишту позади. Соломон је сличну палату саградио и за фараонову кћер, којом се оженио.
9 Све те грађевине, и велико двориште, биле су од темеља до стреха изграђене од најбољег камена, сеченог по мери и изнутра и споља обрађеног тестером. 10 Темељи су били од најбољих громада, од којих су неке биле од десет лаката[j], а неке од осам лаката[k], 11 а надградња од најбољег камена, сеченог по мери, и од кедрових греда. 12 Велико двориште било је окружено зидом од три реда клесаног камена и једног реда тесаних кедрових греда, као и унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и његов трем.
Хурамови радови
13 Цар Соломон посла по Хурама[l] из Тира. 14 Његова мајка је била једна удовица из Нефталимовог племена, а отац му је био ковач бронзе из Тира. Хурам је био врло вешт, способан и искусан у свим врстама рада са бронзом. Он дође цару Соломону и изведе све радове који су му били поверени.
Два бронзана стуба
(2. Лет 3,15-17)
15 Излио је два бронзана стуба, од којих је сваки био осамнаест лаката[m] висок и имао обим дванаест лаката[n]. 16 Направио је и две главице од ливене бронзе да се поставе на врхове стубова. Свака главица је била пет лаката[o] висока. 17 Мрежа од седам преплетених ланаца красила је главицу сваког стуба. 18 Израдио је нарове у два реда око сваке мреже да украси главице стубова. 19 Главице стубова у трему биле су у облику љиљана и четири лакта[p] високе. 20 На главицама оба стуба, изнад заобљеног дела код мреже, било је унаоколо две стотине нарова у редовима. 21 Стубове је поставио на улазу у Храм. Јужни стуб назвао је »Јахин«, а северни »Вооз«. 22 Главице на врху биле су у облику љиљана. Тако је завршен рад на стубовима.
Бронзани умиваоник
(2. Лет 4,2-5)
23 Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката[q], пет лаката високо и тридесет лаката[r] у обиму. 24 Испод руба је било окружено украсима у облику тикве, њих десет, по један на сваки лакат[s]. Тикве су биле изливене у два реда и сливене с Морем, 25 које је стајало на дванаест ливених бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Море је лежало на њима, а они су задњим крајем били окренути према унутра. 26 Било је дебело један педаљ[t], а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била две хиљаде бата[u].
Бронзана постоља
27 Направио је и десет покретних бронзаних постоља. Свако је било четири лакта дуго, четири лакта широко и три лакта високо[v]. 28 Постоља су била овако урађена: Имала су постраничне плоче које су биле причвршћене за пречаге. 29 На плочама међу пречагама били су украси у облику лава, бика и херувима, а на пречагама, изнад и испод лавова и бикова, ковани венци. 30 Свако постоље имало је четири бронзана точка са бронзаним осовинама. На сваком постољу, на четири држача украшена ливеним венцима са сваке стране, стајао је умиваоник. 31 На горњој страни постоља био је округао отвор дубок један лакат[w], а са основом лакат и по[x]. Око њега су били резбарени украси. Плоче постоља биле су четвртасте, а не округле. 32 Она четири точка била су испод плоча, а осовине су им биле причвршћене за постоље. Сваки точак је имао лакат и по у пречнику. 33 Точкови су били израђени као точкови кола. Њихове осовине, наплаци, паоци и главчине били су ливени.
34 Свако постоље имало је четири држача, по један на сваком углу, која су с њим чинила једну целину. 35 На врху постоља био је кружни обруб висок пола лакта[y]. Држачи и плоче чинили су једну целину са постољем. 36 Хурам је, где год је било места на држачима и плочама, урезао украсе у облику херувима, лава и палме уоквирене венцима. 37 Тако је направио десет постоља. Сва су била изливена из истог калупа, па су била исте величине и облика.
38 Направио је и десет бронзаних умиваоника, од којих је сваки имао запремину четрдесет бата[z] и имао у пречнику четири лакта[aa], по један умиваоник за свако од десет постоља. 39 Пет постоља је поставио на јужној страни Храма, а пет на северној. Море је поставио на јужној страни, према југоистоку.
Списак опреме Храма
(2. Лет 4,11-5,1)
40 Хурам је направио и лонце, лопатице и чиније за шкропљење. Тако је завршио сав посао који је обављао за цара Соломона у Дому ГОСПОДЊЕМ:
41 два стуба;
две зделичасте главице на врховима стубова;
две мреже које су украшавале зделичасте главице на врховима стубова;
42 четири стотине нарова за мреже – два реда нарова за сваку мрежу, који су украшавали зделичасте главице на врховима стубова;
43 десет постоља са њихових десет умиваоника;
44 Море и дванаест бикова испод њега;
45 лонце, лопатице и чиније за шкропљење.
Сви ови предмети које је Хурам направио цару Соломону за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе. 46 Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана. 47 Соломон није мерио тежину ових предмета, јер их је било веома много, па нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.
48 Соломон је дао да се изради и сва опрема у Дому ГОСПОДЊЕМ:
златни жртвеник;
златни сто за хлеб Присуства;
49 свећњаци од чистог злата, пет на десној и пет на левој страни испред унутрашњег светилишта;
златни цветови, светиљке и машице;
50 зделе, маказе за фитиљ, чиније за шкропљење, кутлаче и кадионице, све од чистог злата;
и златне шарке за врата унутрашње одаје – Светиње над светињама – и за врата главне одаје Храма.
51 Када је цар Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је за ГОСПОДА одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ.
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)
27 Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 28 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. 29 Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. 30 Онда се други, 31 па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. 32 На крају је умрла и жена. 33 Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«
34 Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, 35 а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. 36 И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. 37 А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.(A) 38 Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«
39 »Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«
40 И нико се више није усуђивао да га нешто пита.
Чији је Христос син?
(Мт 22,41-46; Мк 12,35-37)
41 Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син? 42 Сам Давид каже у Књизи псалама:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
43 док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘(B)
44 Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«
Упозорење против учитеља закона
(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 11,37-54)
45 Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима: 46 »Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 47 Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International