Old/New Testament

Самуилова смрт

25 Самуило умре, и сав Израел се окупи и ожали га. Сахранише га у његовој кући у Рами. А Давид оде доле у пустињу Паран.

Давид и Авигајил

² У Маону је живео један човек који је имао имање у Кармелу. Био је веома богат: имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Управо је стригао своје овце у Кармелу. ³ Звао се Навал, а његова жена Авигајил. Она је била лепа и паметна жена, а њен муж, који је био из Калевовог братства, био је суров и зао човек.

⁴ Када је Давид чуо у пустињи да Навал стриже овце, ⁵ посла десеторицу слугу, рекавши им: »Идите Навалу горе у Кармел и поздравите га у моје име. ⁶ Реците му: ‚Живео дуго и у миру! Мир теби и твојим укућанима и свему што је твоје! ⁷ Чујем да сада стрижеш овце. Када су твоји пастири били с нама, нисмо им учинили ништа нажао нити им је нешто нестало све време док су боравили у Кармелу. ⁸ Питај своје слуге, и они ће ти то потврдити. Зато буди благонаклон према мојим слугама, јер долазимо у време весеља. Молим те, дај њима, својим слугама, и мени, свом сину Давиду, што год можеш.‘«

⁹ Када су Давидове слуге стигле, пренеше Навалу ову Давидову поруку, па причекаше.

¹⁰ »Ко је тај Давид?« рече Навал Давидовим слугама. »Ко је тај син Јесејев? Ових дана многе слуге беже од својих господара. ¹¹ Зашто бих ја свој хлеб и воду и месо стоке коју сам заклао за своје стригаче дао људима који долазе ко зна одакле?«

¹² На то се Давидове слуге окренуше и вратише. Када су стигли, пренеше Давиду сваку реч.

¹³ Тада Давид рече својим људима: »Нека свако припаше свој мач!«

И свако припаса свој мач, а и Давид припаса свој. Око четири стотине људи пође горе с Давидом, док их две стотине остаде код залиха.

¹⁴ Један од слугу рече Наваловој жени Авигајил: »Давид је послао гласнике из пустиње да нашем господару пренесу његове поздраве, а он се извикао на њих. ¹⁵ Ти људи су били веома добри према нама. Нису нам учинили ништа нажао нити нам је нешто нестало све време док смо били у пољу крај њих. ¹⁶ И дан и ноћ су нам били као бедем све док смо крај њих напасали стада. ¹⁷ Сада размисли и види шта можеш да учиниш, јер несрећа се спрема нашем господару и свим његовим укућанима, а наш господар је поган човек коме нико не може ништа да каже.«

¹⁸ Авигајил брзо узе две стотине хлебова, две мешине вина, пет спремљених оваца, пет сеи^[a] прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и две стотине колутова стишњених смокава, па све то натовари на магарце.

¹⁹ Онда рече својим слугама: »Ви пођите напред, а ја ћу за вама.«

Али свом мужу Навалу не рече ништа.

²⁰ Док се јашући на магарцу спуштала у једну клисуру у планини, Давид и његови људи спуштали су се према њој, и она се сусрете с њима.

²¹ Давид је управо мислио: »Дакле, узалуд сам у пустињи пазио на све што тај човек има, да му ништа не нестане. А он ми враћа зло за добро. ²² Нека ме Бог најстроже казни ако до зоре оставим у животу иједнога од његове мушке чељади!«

²³ Када је Авигајил угледала Давида, брзо сјаха с магарца и ничице му се поклони.

²⁴ Пошто му је тако пала пред ноге, рече: »Господару, нека сва кривица падне само на мене. Молим те, дозволи да ја, твоја слушкиња, разговарам с тобом и саслушај ме. ²⁵ Молим те, не обраћај пажњу на оног поганог Навала. Он је, баш као што му име и каже, безумник^[b] и безумље га прати. Ја, твоја слушкиња, нисам видела слуге које си ти, господару, послао. ²⁶ Пошто те је ГОСПОД сада одвратио од тога да пролијеш крв и да се светиш својом руком, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, нека сви твоји непријатељи и сви они који хоће да ти нанесу зло буду као Навал. ²⁷ И нека се овај поклон који сам ти донела, господару, дâ слугама које те прате. ²⁸ Молим те, опрости мој преступ, господару, јер ГОСПОД ће сигурно учврстити твоју породицу зато што бијеш ГОСПОДЊЕ битке и у свом животу ниси учинио никакво зло. ²⁹ Ако те неко буде гонио да ти одузме живот, ГОСПОД, твој Бог, чврсто ће уплести твој живот у клупко живих, а живот твојих непријатеља избациће као из праћке. ³⁰ Господару, када ГОСПОД учини за тебе све оно добро које ти је обећао и када те постави за владара над Израелом, ³¹ нећеш имати на савести тешки терет беспотребног крвопролића и освете коју си извршио својом руком. А када ти ГОСПОД подари успех, сети се мене, своје слушкиње.«

³² Давид рече Авигајил: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који те је данас послао мени у сусрет! ³³ Благословена била због своје проницљивости и благословена била што си ме данас спречила да пролијем крв и да се осветим својом руком. ³⁴ Али, тако ми живога ГОСПОДА, Бога Израеловог, који ме је спречио да ти нанесем зло, да ми ниси похитала у сусрет, до зоре ниједно Навалово мушко чељаде не би остало у животу.«

³⁵ Онда Давид прими оно што му је она донела и рече: »Иди кући у миру. Саслушао сам те и услишио ти молбу.«

³⁶ Када се Авигајил вратила Навалу, он је у кући одржавао гозбу попут царске. Био је добро расположен и веома пијан, па му она до зоре не рече ништа. ³⁷ А ујутро, када се Навал отрезнио, његова жена му све исприча, на шта њега издаде срце и он се укочи као камен. ³⁸ Десетак дана касније, ГОСПОД га удари, и он умре.

³⁹ Чувши да је Навал умро, Давид рече: »Хвала ГОСПОДУ, који ме је подржао против Навала и осветио срамоту коју ми је он нанео. Спречио је мене, свога слугу, да учиним зло, а Навалово злодело свалио је на његову главу.«

Потом Давид посла поруку Авигајил тражећи од ње да му буде жена.

⁴⁰ Његове слуге одоше у Кармел и рекоше Авигајил: »Давид нас је послао да те одведемо к њему да му будеш жена.«

⁴¹ Она се ничице поклони и рече: »Ја, твоја слушкиња, господару, спремна сам да ти служим и да перем ноге твојим слугама.«

⁴² Потом Авигајил брзо узјаха магарца и, у пратњи пет својих слушкиња, пође за Давидовим гласницима, и постаде му жена. ⁴³ Давид је био ожењен и Ахиноам из Јизреела, па је тако имао две жене. ⁴⁴ Саул је своју кћер Михал, Давидову жену, дао Палтију сину Лаишевом, који је био из Галима.

Давид поново поштеђује Саула

26 Неки Зифљани дођоше Саулу у Гиву и рекоше: »Давид се крије на брду Хахила близу Јешимона.«

² На то Саул оде доле у пустињу Зиф са три хиљаде пробраних Израелаца, да тамо потражи Давида, ³ и утабори се поред пута на брду Хахила близу Јешимона. Давид је боравио у пустињи па, видевши да је Саул дошао за њим у пустињу, ⁴ посла извиднике и увери се да је Саул заиста стигао. ⁵ Онда крену и оде до места на ком се Саул утаборио и виде где леже Саул и Авнер син Неров, главни заповедник његове војске. Саул је лежао усред табора, а војска га је окруживала.

⁶ Давид упита Ахимелеха Хетита и Авишаја сина Церујиног, Јоавовог брата: »Ко ће са мном доле у табор к Саулу?«

»Ја ћу«, рече Авишај.

⁷ Тако Давид и Авишај одоше ноћу до војске и видеше Саула како спава усред табора, а копље му забодено крај узглавља. Око њега су лежали Авнер и војска.

⁸ Авишај рече Давиду: »Данас ти је Бог предао твог непријатеља у руке. Пусти ме да га прибодем за земљу једним јединим ударцем његовог копља – нећу морати да ударим други пут.«

⁹ Али Давид рече Авишају: »Немој да га убијеш! Ко сме да дигне руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ, а да не буде крив? ¹⁰ Тако ми ГОСПОДА живога«, рече, »сâм ГОСПОД ће га ударити, било кад му дође дан да умре природном смрћу или кад оде у бој и погине. ¹¹ Али не дао ми ГОСПОД да ја дигнем руку на његовог помазаника! Него, узми сада копље с његовог узглавља и врч с водом, па идемо.«

¹² Тако Давид узе копље и врч с водом који су стајали Саулу крај узглавља, па он и Авишај одоше. Нико их није видео ни знао шта се дешава, нити се ко пробудио. Сви су спавали, јер је ГОСПОД учинио да утону у дубок сан.

¹³ Тада Давид пређе на другу страну и стаде на врх једног брда, које је било подаље, тако да је између њега и Сауловог табора био велик простор.

¹⁴ Он довикну војсци и Авнеру сину Неровом: »Авнере, одазови се!«

А Авнер одговори: »Ко то зове цара?«

¹⁵ Давид рече: »Зар ниси мушко? Ко ти је раван у Израелу? Зашто ниси чувао свога господара цара? Неко је дошао да га убије. ¹⁶ Не ваља ти то. Тако ми ГОСПОДА живога, ти и твоји војници заслужили сте смрт јер нисте заштитили свога господара, помазаника ГОСПОДЊЕГ. Погледај око себе. Где су царево копље и врч с водом који су му стајали крај узглавља?«

¹⁷ Саул препозна Давидов глас, па рече: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?«

А Давид одговори: »Јесте, мој господару царе.«

¹⁸ Онда рече: »Господару, зашто прогониш мене, свог слугу? Шта сам то учинио и какво сам ти зло нанео? ¹⁹ Молим те, саслушај ме сада, господару. Ако те је ГОСПОД подстакао против мене, умилостивиће га жртва. Али, ако су то учинили људи, нека су проклети пред ГОСПОДОМ! Сада су ме отерали са мог дéла у ГОСПОДЊЕМ поседу, рекавши: ‚Иди и служи другим боговима.‘ ²⁰ Не дај да моја крв падне на земљу далеко од ГОСПОДЊЕГ лица. Цар Израела пошао је да тражи буву као што се лови јаребица по планинама.«

²¹ На то Саул рече: »Згрешио сам! Врати се, Давиде, сине мој. Пошто ти је данас мој живот био драгоцен, нећу више покушавати да ти нанесем зло. Заиста сам се понео као безумник и силно погрешио.«

²² »Ево царевог копља«, рече Давид. »Нека један од твојих слугу дође овамо и узме га. ²³ ГОСПОД свакога награђује према његовој праведности и верности. Иако те је ГОСПОД данас предао у моје руке, нисам хтео да дигнем руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ. ²⁴ Као што је твој живот данас био драгоцен мени, нека тако мој живот буде драгоцен ГОСПОДУ и нека ме избави из свих невоља.«

²⁵ Тада Саул рече Давиду: »Благословен био, Давиде, сине мој. Чинићеш велика дела и сигурно ћеш успети.«

Потом Давид оде својим путем, а Саул се врати кући.

³² »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. ³³ Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. ³⁴ Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«

Будност

(Мт 24,45-51)

³⁵ »Нека вам бедра буду опасана^[a] и нека ваше светиљке горе, ³⁶ као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца. ³⁷ Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. ³⁸ Дошао он у поноћ или касније^[b], ако их нађе спремне, благо њима. ³⁹ Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена. ⁴⁰ И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«

⁴¹ »Господе«, упита Петар, »говориш ли ову причу само нама или свима?«

⁴² А Господ рече: »Ко је, дакле, верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својим слугама да им на време даје оброк? ⁴³ Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини. ⁴⁴ Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.

⁴⁵ »Али, ако тај слуга помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, па почне да туче слуге и слушкиње, и да једе и пије и опија се, ⁴⁶ његов господар ће доћи онога дана када га он не очекује и у час који не зна, па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу невернима.

⁴⁷ »Онај слуга који је знао вољу свога господара, а није био спреман, или није поступио по његовој вољи, добиће много батина. ⁴⁸ А онај који није знао, а учинио је нешто што заслужује казну, добиће само мало батина. Ко год је много добио, од њега ће се много и тражити; и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.«

Не мир, него раздор

(Мт 10,34-36)

⁴⁹ »Дошао сам да на земљу бацим огањ, и тако бих желео да је већ упаљен. ⁵⁰ Али, треба крштењем да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши. ⁵¹ Мислите ли да сам дошао да на земљу донесем мир? Не, кажем вам, него раздор. ⁵² Од сада ће петоро у истој кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје. ⁵³ Поделиће се отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.«

Тумачење знакова времена

(Мт 16,2-3)

⁵⁴ А народу рече: »Када видите да се облак помаља на западу, одмах кажете: ‚Долази киша‘, и тако и буде. ⁵⁵ А када дува јужни ветар, кажете: ‚Биће врућине‘, и тако и буде. ⁵⁶ Лицемери! Знате да тумачите изглед земље и неба, а не знате да протумачите знаке овог времена?«

Нагодба с противником

(Мт 5,25-26)

⁵⁷ »И зашто сами од себе не просуђујете шта је праведно? ⁵⁸ Када са својим противником идеш пред поглавара, потруди се да се с њим нагодиш још на путу, да те не одвуче пред судију, па те судија преда судском службенику, а службеник баци у тамницу. ⁵⁹ Кажем ти: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[c].«