Old/New Testament

Давид налази Мефивошета

9 Давид упита: »Да ли је остао ико од Саулове породице с ким бих могао да поступим милостиво због Јонатана?«

² Међу Сауловим укућанима био је један слуга по имену Цива, кога позваше да дође пред Давида.

Цар га упита: »Јеси ли ти Цива?«

»Јесам«, одговори овај.

³ »Зар нема никог од Саулове породице с ким бих могао да поступим милостиво попут Бога?« упита цар.

Цива одговори: »Остао је још Јонатанов син, који је хром у обе ноге.«

⁴ »А где је он?« упита цар.

»У кући Махира сина Амиеловог у Ло-Девару«, одговори Цива.

⁵ Тада цар Давид посла људе да Јонатановог сина доведу из Ло-Девара, из куће Махира сина Амиеловог.

⁶ Када је Мефивошет син Јонатана сина Сауловог дошао пред Давида, ничице му се поклони.

Давид му рече: »Мефивошете!«

»Твој сам слуга«, одговори он.

⁷ »Не бој се«, рече му Давид, »јер ћу с тобом поступити милостиво због твог оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу која је припадала твом деди Саулу и ти ћеш увек јести за мојом трпезом.«

⁸ На то се Мефивошет поклони и рече: »Шта сам ја, твој слуга, када примећујеш цркнутог пса као што сам ја?«

⁹ Тада цар позва Сауловог слугу Циву и рече му: »Дао сам унуку твога господара све што је припадало Саулу и његовој породици. ¹⁰ Ти и твоји синови и твоје слуге обрађиваћете његову земљу и скупљати род, да би породица твога господара имала шта да једе. А Мефивошет, унук твога господара, увек ће јести за мојом трпезом.«

Цива је имао петнаест синова и двадесеторо слугу.

¹¹ На то Цива рече цару: »Учинићу све што ми заповедиш, мој господару царе.«

Тако је Мефивошет јео за Давидовом трпезом као да је један од царевих синова. ¹² Мефивошет је имао синчића који се звао Миха. Сви Цивини укућани били су Мефивошетове слуге.

¹³ Мефивошет је живео у Јерусалиму, јер је увек јео за царевом трпезом. Био је хром у обе ноге.

Давид наноси пораз Амонцима и Арамејцима

(1. Лет 19,1-19)

10 После неког времена умре цар Амонаца, а на месту цара наследи га његов син Ханун.

² Давид помисли: »Показаћу љубав према Хануну сину Нахашевом као што је и његов отац показао љубав према мени.«

Тако Давид посла своје слуге да изразе саучешће Хануну због смрти његовог оца.

Када су Давидове слуге стигле у земљу Амонаца, ³ амонски поглавари рекоше свом господару Хануну: »Мислиш ли да Давид одаје почаст твом оцу тиме што је послао ове да ти изразе саучешће? Он ти их је послао само зато да истраже град и уходе га да би га освојили.«

⁴ Тада Ханун ухвати Давидове слуге, обрија сваком пола браде, скрати им одећу одсекавши је при бедрима, па их пусти.

⁵ Када су то јавили Давиду, он им посла гласнике у сусрет, јер су били ужасно понижени, и поручи им: »Останите у Јерихону док вам не израсте брада, па се онда вратите.«

⁶ Амонци увидеше да су увредили Давида, па унајмише двадесет хиљада арамејских пешака из Бет-Рехова и Цове, као и цара Мааху са хиљаду војника и дванаест хиљада војника из Това. ⁷ Када је Давид то чуо, посла Јоава са свом војском. ⁸ Амонци изађоше и сврсташе се у бојне редове на улазу капије свога града, док су Арамејци из Цове и Рехова, Товљани и Маахини војници били засебно на пољу. ⁹ Јоав виде да се пред њим и иза њега пружају бојни редови, па изабра неке од најбољих војника у Израелу и сврста их у бојне редове према Арамејцима. ¹⁰ Остале војнике стави под заповедништво свог брата Авишаја и сврста их у бојне редове према Амонцима.

¹¹ Јоав рече: »Ако Арамејци буду прејаки за мене, ви ћете ми притећи у помоћ. А ако Амонци буду прејаки за вас, ја ћу притећи у помоћ вама. ¹² Будите јаки и хајде да се храбро боримо за свој народ и за градове нашега Бога. ГОСПОД ће учинити како мисли да је најбоље.«

¹³ Тако Јоав и његова војска кренуше напред да нападну Арамејце, али они побегоше пред њим. ¹⁴ Амонци видеше да Арамејци беже, па и они побегоше пред Авишајем и уђоше у град. Тада се Јоав врати из боја с Амонцима и дође у Јерусалим.

¹⁵ Када су Арамејци видели да их је Израел поразио, поново се окупише. ¹⁶ Хададезер посла по Арамејце с оне стране Еуфрата^[a], па ови дођоше у Хелам предвођени Шовахом, заповедником Хададезерове војске.

¹⁷ Када су то јавили Давиду, он окупи сав Израел, пређе преко реке Јордан и дође у Хелам. Арамејци се сврсташе у бојне редове да дочекају Давида, па га нападоше, ¹⁸ али су морали да побегну пред Израелом. Давид уби седам стотина њихових коњаника и четрдесет хиљада њихових пешака. Он обори и Шоваха, заповедника њихове војске, и овај тамо умре.

¹⁹ Видевши да их је Израел поразио, сви цареви који су били Хададезерови поданици склопише мир с Израелом и постадоше његови поданици. Тако се Арамејци више нису усуђивали да помажу Амонцима.

Давид и Витсавеја

11 У пролеће, у време када цареви иду у рат, Давид посла Јоава са својим заповедницима и свом израелском војском. Они поразише Амонце и опседоше Рабу. А Давид је остао у Јерусалиму.

² Једне вечери Давид устаде из постеље, па је шетао по крову своје палате. Са крова виде једну жену како се купа. Била је веома лепа, ³ па Давид посла једнога да се распита о њој, и он му јави: »То је Витсавеја кћи Елиамова, жена Урије Хетита.«

⁴ Тада Давид посла људе да је доведу. И она дође, па је спавао с њом – управо се била очистила од своје месечне нечистоће. Потом се она врати својој кући.

⁵ Пошто је остала у другом стању, она поручи Давиду: »Трудна сам.«

⁶ На то Давид поручи Јоаву: »Пошаљи ми Урију Хетита.«

И Јоав посла Урију Давиду. ⁷ Када је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав, како су војници и како се одвија рат.

⁸ Онда му рече: »Иди кући и опери ноге.«

Када је Урија отишао из палате, за њим послаше поклон од цара. ⁹ Али Урија не оде својој кући, него остаде пред улазом у палату са свим слугама свога господара.

¹⁰ Када су Давиду јавили: »Урија није отишао кући«, он га упита: »Зар ниси управо дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?«

¹¹ А Урија му рече: »Ковчег савеза, Израел и Јуда бораве у сеницама, а мој господар Јоав и твоја војска, мој господару царе, утаборени су на отвореном. Како, онда, ја да идем кући, да једем и пијем и да легнем са својом женом? Живога ми тебе, нећу да урадим тако нешто.«

¹² Тада му Давид рече: »Остани овде још један дан, а сутра ћу те послати назад.«

Тако Урија остаде у Јерусалиму тог и следећег дана. ¹³ Давид га позва, па је јео и пио с њим. Давид га напи, али Урија увече не оде кући, него остаде да спава на својој простирци међу слугама свога господара.

¹⁴ Ујутро Давид написа писмо Јоаву и посла га по Урији. ¹⁵ У њему је написао: »Стави Урију у прве редове где је борба најжешћа, а онда се повуци од њега, да буде оборен и погине.«

¹⁶ Тако, док је Јоав држао град под опсадом, он стави Урију на место где је знао да су најјачи браниоци. ¹⁷ Када су војници из града изашли и напали Јоава, падоше неки из Давидове војске, а погину и Урија Хетит.

¹⁸ Јоав посла Давиду потпун извештај о бици, ¹⁹ заповедивши гласнику: »Када цару испричаш све што се догодило у бици, ²⁰ цар ће можда планути гневом и можда ће те упитати: ‚Зашто сте се у борби толико примакли граду? Зар нисте знали да ће они одапињати стреле са зидина? ²¹ Ко је убио Авимелеха сина Јерув-Бешетовог? Зар није једна жена бацила на њега горњи млински камен са зидина Тевеца, па је погинуо? Зашто сте се толико примакли зидинама?‘ Ако те то буде питао, ти му реци: ‚Погинуо је и твој слуга Урија Хетит.‘«

²² Гласник оде, па кад је стигао, исприча Давиду све што му је Јоав рекао да каже.

²³ Он рече: »Надјачали су нас, па су изашли да нас нападну на отвореном, али ми смо их потиснули према улазу градске капије. ²⁴ Тада су стрелци са зидина одапели стреле на нас, твоје слуге, па су неки цареви војници погинули. А погинуо је и твој слуга Урија Хетит.«

²⁵ На то Давид рече гласнику: »Овако реци Јоаву: ‚Нека те то не узнемирава, јер се никад не зна ко ће страдати од мача. Навали на град жешће и уништи га.‘ Реци то да ободриш Јоава.«

²⁶ Када је Уријина жена чула да је он погинуо, ожали га. ²⁷ А када је прошло време жалости, Давид посла да је доведу у његову палату. Она му постаде жена и роди му сина.

Али ГОСПОДУ није било мило то што је Давид учинио.

Прича о изгубљеном сину

¹¹ Онда рече: »Један човек имао два сина. ¹² Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.

¹³ »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. ¹⁴ Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. ¹⁵ Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. ¹⁶ Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.

¹⁷ »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! ¹⁸ Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. ¹⁹ Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘

²⁰ »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.

²¹ »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘

²² »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. ²³ Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. ²⁴ Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.

²⁵ »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, ²⁶ па позва једног слугу и упита га шта се дешава.

²⁷ »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘

²⁸ »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. ²⁹ Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! ³⁰ А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘

³¹ »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. ³² Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«