Old/New Testament

Соломон тражи мудрост

(2. Лет 1,1-12)

3 Соломон се ороди с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом кћери. Он је доведе у Давидов град док не заврши изградњу своје палате, Дома ГОСПОДЊЕГ и зида око Јерусалима. ² А народ је приносио жртве на узвишицама, јер још није био подигнут храм за ГОСПОДЊЕ Име. ³ Соломон је показивао своју љубав према ГОСПОДУ тако што се држао уредби свог оца Давида у свему, осим што је приносио жртве и палио кâд на узвишицама.

⁴ Цар Соломон оде у Гивон да принесе жртве, јер је тамо била најважнија узвишица, и на тамошњем жртвенику принесе хиљаду паљеница. ⁵ У Гивону се ГОСПОД показа Соломону ноћу у сну.

Бог рече: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«

⁶ А Соломон одговори: »Показао си велику љубав према свом слузи, мом оцу Давиду, јер је пред тобом живео верно, праведно и честитог срца. Ти и даље чуваш ту велику љубав према њему, јер си му дао сина да данас седи на његовом престолу. ⁷ Сада си, ГОСПОДЕ, мој Боже, поставио мене, свог слугу, за цара после мог оца Давида иако сам само дете и не знам како да вршим своје дужности. ⁸ Ја, твој слуга, овде сам међу народом који си изабрао, народом којег има толико да се не може ни пребројати ни пописати. ⁹ Стога ми дај разборитости, да могу да спроводим правду међу твојим народом и да разликујем добро и зло. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«

¹⁰ ГОСПОДУ би мило што је Соломон ово тражио, ¹¹ па му рече: »Пошто си тражио ово, а не дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непријатеља, него разборитост при спровођењу правде, ¹² даћу ти то што си тражио. Даћу ти мудрости и разборитости какве није имао нико пре тебе и какве неће имати нико после тебе. ¹³ Али, даћу ти и оно што ниси тражио – богатство и славу – па ти за живота неће бити равна међу царевима. ¹⁴ Ако будеш чинио оно што тражим и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио твој отац Давид, даћу ти и дуг живот.«

¹⁵ Тада се Соломон пробуди и виде да је то био сан. Онда се врати у Јерусалим и стаде пред Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, па принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Потом приреди гозбу за све своје службенике.

Соломон показује своју мудрост

¹⁶ Две блуднице дођоше цару и стадоше пред њега.

¹⁷ Једна од њих рече: »Господару, ова жена и ја живимо у истој кући, и ја сам се породила док је и она била у њој. ¹⁸ Трећег дана по мом порођају и ова жена је родила. Биле смо саме. У кући није било никога осим нас две. ¹⁹ У току ноћи умре син ове жене, јер је била легла на њега. ²⁰ Она устаде усред ноћи и узе мог сина од мене док сам ја, твоја слушкиња, спавала, па га стави себи у наручје, а свог мртвог сина у наручје мени. ²¹ Кад сам ујутро устала да подојим сина, а он мртав! Али, кад сам га боље погледала при јутарњој светлости, видех да то није син ког сам родила.«

²² Она друга жена рече: »Не! Онај живи је мој син, а мртви је твој.«

А друга одврати: »Не! Онај мртви је твој син, а живи је мој.«

И тако су се препирале пред царем.

²³ Цар рече: »Ова каже: ‚Мој син је жив, а твој син је мртав,‘ а она каже: ‚Не! Твој син је мртав, а мој је жив.‘«

²⁴ Онда цар рече: »Донесите ми мач.«

Када су донели мач пред цара, ²⁵ он рече: »Расеците оно живо дете надвоје, па једну половину дајте једној жени, а другу половину другој.«

²⁶ На то жену чији је син био жив заболе срце за сином, па рече цару: »Молим те, господару, дајте њој живо дете! Не убијајте га!«

Али она друга рече: »Нека не буде ни мој ни твој – расеците га надвоје!«

²⁷ Тада цар рече: »Дајте живо дете првој жени. Немојте да га убијете. Она му је мајка.«

²⁸ Када су сви Израелци чули пресуду коју је цар изрекао, испунише се поштовањем према цару, јер су видели да му је Бог дао мудрост да спроводи правду.

Главни службеници Соломоновог царства

4 Цар Соломон је владао над целим Израелом, ² а ово су били његови главни службеници:

⁷ Соломон је имао дванаест управитеља области по целом Израелу. Они су снабдевали цара и његов двор. Сваки је снабдевао цара једног месеца у години. ⁸ Ово су њихова имена:

Соломоново богатство и слава

(2. Лет 1,14-17)

²⁰ Јудеја и Израелаца било је много као песка на морској обали. Јели су, пили и радовали се. ²¹ Соломон је владао над свим царствима од реке Еуфрат^[a] до земље Филистејаца, све до границе Египта. Та царства су Соломону давала данак и била му потчињена целог његовог живота.

²² Свакодневно је Соломону за храну било потребно тридесет кора^[b] белог брашна и шездесет кора^[c] обичног брашна, ²³ десет говеда с јасала, двадесет говеда с паше и стотину грла ситне стоке, као и јелени, газеле, срне и утовљена живина.

²⁴ Соломон је владао над свим царствима западно од реке Еуфрат, од Тифсаха до Газе, и живео је у миру са свим суседима унаоколо. ²⁵ За његовог живота, Јуда и Израел, од Дана до Беер-Шеве, живели су спокојно, сваки човек под својом лозом и под својом смоквом.

²⁶ Соломон је имао четири хиљаде јасала за коње који су вукли борна кола и дванаест хиљада коња^[d].

²⁷ Управитељи области, сваки свога месеца, набављали су намирнице за цара Соломона и све који су јели за царевом трпезом и старали су се да ничега не понестане. ²⁸ А доносили су, на за то одређено место, и свој део јечма и сламе за коње који су вукли борна кола и за остале коње.

²⁹ Бог је Соломону дао мудрост, изузетну разборитост и памет неизмерну као песак на морској обали. ³⁰ Соломонова мудрост била је већа од мудрости свих Источњака и од све египатске мудрости. ³¹ Био је мудрији од свих људи, мудрији и од Етана Езраховца и од Махолових синова Хемана, Халкола и Дарде. Глас о њему проширио се по свим околним народима. ³² Саставио је три хиљаде пословица и хиљаду пет песама. ³³ Описао је биљке, од либанског кедра до исопа који расте из зидова, и животиње, птице, гмизавце и рибе. ³⁴ Људи из свих народа долазили су да чују Соломонову мудрост, а слали су их сви цареви на земљи који су чули за њу.

Соломон се спрема да сагради Храм

(2. Лет 2,1-18)

5 Када је Хирам, цар Тира, чуо да је Соломон помазан за цара место свог оца Давида, посла изасланике Соломону, јер је увек био Давидов пријатељ.

² Тада Соломон поручи Хираму: ³ »Ти знаш да мој отац Давид, због ратова које је водио са свим околним народима, није могао да сагради дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, све док му ГОСПОД није положио непријатеље под ноге. ⁴ Али сада ми је ГОСПОД, мој Бог, дао мир са свим суседима и више не прети ниједан противник ни несрећа.

⁵ »Стога намеравам да саградим дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, као што је ГОСПОД рекао мом оцу Давиду: ‚Твој син кога ћу поставити на твој престо место тебе саградиће дом за моје Име.‘^[e]

⁶ »Зато заповеди да ми се насече либанских кедрова. Моје слуге ће радити с твојим слугама, а ја ћу платити твојим слугама колику год надницу одредиш. Јер, ти знаш да код нас нема никога ко уме да обара стабла као Сидонци.«

⁷ Када је Хирам чуо Соломонову поруку, веома се обрадова и рече: »Благословен ГОСПОД данас, јер је Давиду дао мудрог сина да влада овим великим народом.«

⁸ Онда Хирам поручи Соломону: »Примио сам поруку коју си ми послао и снабдећу те са колико год желиш кедрових и борових дебала. ⁹ Моје слуге ће их довлачити с Либана до мора, а ја ћу их, увезане у сплавове, отпремати морем до места које назначиш. Тамо ћу их развезивати, па их ти одвози. Ти ћеш заузврат снабдевати храном мој двор.«

¹⁰ Тако је Хирам снабдевао Соломона кедровим и боровим деблима колико год их је овај желео, ¹¹ а Соломон је сваке године давао Хираму двадесет хиљада кора^[f] пшенице за исхрану његовог двора и уз то двадесет хиљада бата^[g] уља од изгњечених маслина.

¹² ГОСПОД је дао Соломону мудрост, као што му је и обећао. Између Хирама и Соломона владао је мир, па њих двојица склопише савез.

¹³ Цар Соломон одреди кулучаре из целог Израела, њих тридесет хиљада. ¹⁴ Сваког месеца их је слао у Либан у сменама од по десет хиљада, па су један месец проводили у Либану, а два месеца код куће. За кулучаре је био задужен Адонирам. ¹⁵ Соломон је имао седамдесет хиљада носача терета и осамдесет хиљада каменорезаца у брдима, ¹⁶ као и три хиљаде три стотине предрадника који су надгледали посао и управљали радницима. ¹⁷ По царевој заповести вадили су из каменоломâ громаде најбољег камена да од њих исклешу темеље Храма. ¹⁸ Соломонови и Хирамови градитељи и Гевалци секли су и припремали дрво и камен за изградњу Храма.

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Мк 11,27-33)

20 Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама, ² па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«

³ »И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми: ⁴ да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«

⁵ А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘ ⁶ А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«

⁷ Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«

⁸ Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о виноградарима

(Мт 21,33-46; Мк 12,1-12)

⁹ Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време. ¹⁰ У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку. ¹¹ Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку. ¹² Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.

¹³ »Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘

¹⁴ »Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ ¹⁵ И избацише га из винограда и убише.

»Шта ће им, дакле, урадити господар винограда? ¹⁶ Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.«

Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«

¹⁷ А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано:

¹⁸ И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«

¹⁹ А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.

Плаћање пореза цару

(Мт 22,15-22; Мк 12,13-17)

²⁰ Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.

²¹ Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином. ²² Да ли је право да цару дајемо порез или није?«

²³ Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече: ²⁴ »Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«

²⁵ »Царев«, рекоше они.

А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²⁶ И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.