Old/New Testament

Саул покушава да убије Давида

19 Саул наложи свом сину Јонатану и свим својим службеницима да убију Давида.

Али Јонатану је Давид веома омилио, ² па га упозори: »Мој отац Саул вреба прилику да те убије. Буди на опрезу сутра ујутро. Нађи неко скровиште и сакриј се. ³ Ја ћу изаћи и стајати поред свога оца у пољу где ти будеш. Разговараћу с њим о теби, па ћу ти рећи шта сам сазнао.«

⁴ Јонатан похвали Давида свом оцу Саулу и рече му: »Нека цар не учини свом слузи Давиду ништа нажао. Он теби није учинио ништа нажао, а оно што је учинио било ти је од велике користи. ⁵ Ставио је живот на коцку када је убио оног Филистејца. ГОСПОД је однео велику победу за сав Израел, и ти си то видео и било ти је мило. Зашто да починиш грех проливајући недужну крв тако што ћеш убити Давида без икаквог разлога?«

⁶ Саул послуша Јонатана и овако се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, Давид неће бити погубљен.«

⁷ Јонатан позва Давида и све му исприча. Потом га одведе Саулу, па је Давид био код Саула као и пре.

⁸ Када је опет избио рат, Давид оде да нападне Филистејце. Удари на њих таквом силином да се разбежаше пред њим.

⁹ Зао дух послан од ГОСПОДА сиђе на Саула док је седео у својој кући с копљем у руци. Док је Давид свирао, ¹⁰ Саул покуша да га копљем прибије за зид. Али Давид се измаче, па се копље зари у зид, а Давид побеже и спасе се. Те ноћи ¹¹ Саул посла људе да мотре на Давидову кућу, па да га ујутро убију.

Давидова жена Михал рече Давиду: »Ако ноћас не побегнеш на сигурно, сутра ћеш бити мртав.«

¹² Онда Михал спусти Давида кроз прозор, па он побеже и спасе се. ¹³ Потом Михал узе једног кућног бога и положи га на постељу, на узглавље стави козје длаке и покри идола одећом.

¹⁴ Када је Саул послао људе да ухвате Давида, Михал рече: »Болестан је.«

¹⁵ Саул их врати да виде Давида и рече им: »Донесите ми га на постељи, да га ја убијем.«

¹⁶ Али када су људи ушли, а оно – на постељи лежи кућни бог, а на узглављу козја длака.

¹⁷ Саул рече Михал: »Зашто си ме тако преварила и пустила мог непријатеља да побегне и да се спасе?«

А Михал му одговори: »Рекао ми је: ‚Пусти ме да побегнем или ћу те убити.‘«

¹⁸ Када је Давид побегао и спасао се, оде Самуилу у Раму и исприча му све што му је учинио Саул. Потом он и Самуило одоше у Најот и тамо остадоше.

¹⁹ Саулу јавише: »Ено Давида у Најоту код Раме.«

²⁰ Саул посла људе да га ухвате, али када су његови људи видели дружину пророкâ како пророкује и Самуила како стоји као њен предводник, Дух Божији сиђе на њих, па и они почеше да пророкују.

²¹ То јавише Саулу, па он посла друге људе, али и они почеше да пророкују. Саул посла људе и трећи пут, али и ови почеше да пророкују.

²² На крају и сам Саул пође у Раму.

Када је стигао до велике чатрње код Сехуа, упита: »Где су Самуило и Давид?«

»У Најоту код Раме«, рекоше му.

²³ Тако Саул крену у Најот код Раме. Дух Божији сиђе и на њега, па је ишао пророкујући све док није стигао у Најот. ²⁴ Тамо скиде са себе и одећу, па је пророковао и пред Самуилом. Тако је гô лежао цео тај дан и ноћ. Зато се говори: »Зар је и Саул један од пророка?«

Јонатан штити Давида

20 Давид потом побеже из Најота код Раме и оде Јонатану, па га упита: »Шта сам учинио? Шта сам згрешио? Шта сам то учинио нажао твом оцу кад хоће да ми одузме живот?«

² »Далеко било! Нећеш ти погинути!« одврати Јонатан. »Јер, види: мој отац не предузима ништа, ни велико ни мало, а да се не повери мени. Зашто би онда то крио од мене? То не може бити.«

³ Али Давид се закле и рече: »Твој отац добро зна да сам нашао милост у твојим очима, па је помислио: ‚Јонатан не сме да сазна за ово, да се не ражалости.‘ Али, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, само је корак између мене и смрти.«

⁴ Јонатан му рече: »Кажи ми шта хоћеш да учиним за тебе.«

⁵ А Давид одврати: »Ето, сутра је Празник младог месеца и требало би да обедујем с царем. Али ти ме пусти да одем и сакријем се у пољу до прекосутра увече. ⁶ Ако твој отац уопште примети да ме нема, ти реци: ‚Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде до свог родног града Витлејема, јер се тамо приноси годишња жртва за цело његово братство.‘ ⁷ Ако он каже: ‚Добро,‘ ја, твој слуга, бићу миран. Али ако се разгневи, буди сигуран да је одлучио да ми нанесе зло. ⁸ А ти милостиво поступи према мени, свом слузи, јер си са мном склопио савез пред ГОСПОДОМ. Ако сам крив, онда ме сам убиј! Зашто да ме предаш свом оцу?«

⁹ »Далеко било!« рече Јонатан. »Када бих било шта знао о томе да је мој отац одлучио да ти нанесе зло, зар ти не бих рекао?«

¹⁰ Давид упита: »Ко ће ми јавити ако ти твој отац оштро одговори?«

¹¹ »Хајде«, одврати Јонатан, »изађимо у поље.«

Када су обојица изашли у поље, ¹² Јонатан рече Давиду: »Тако ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, до прекосутра у ово доба испитаћу свог оца. Ако буде добронамеран према теби, послаћу некога к теби и јавити ти. ¹³ Али ако мој отац намерава да ти нанесе зло, нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ти то не јавим и не пустим те да одеш у миру. Нека ГОСПОД буде уз тебе као што је био уз мог оца. ¹⁴ А ти према мени поступај милостиво попут ГОСПОДА док год будем жив, да не погинем. ¹⁵ И немој никада да ускратиш своју љубав мојој породици, чак ни када ГОСПОД уклони све твоје непријатеље са лица земље.«

¹⁶ Тада Јонатан склопи савез с кућом Давидовом, говорећи: »Нека ГОСПОД затражи од Давидових непријатеља да му положе рачун.«

¹⁷ И Јонатан затражи од Давида да потврди своју заклетву, јер га је волео као самога себе.

¹⁸ Јонатан рече: »Сутра је Празник младог месеца. Приметиће да те нема, јер ће твоје место бити празно. ¹⁹ Прекосутра предвече иди онамо где си се био сакрио кад су ове невоље почеле и чекај код камена Езела. ²⁰ Ја ћу одапети три стреле према њему, као да гађам мету, ²¹ па ћу послати слугу и рећи му: ‚Иди да нађеш стреле.‘ Ако му кажем: ‚Ево стреле су ти с ове стране. Донеси их‘, ти онда дођи, јер, тако ми ГОСПОДА живога, безбедан си, нема опасности. ²² Али, ако му кажем: ‚Ено ти стрелâ с оне стране,‘ онда мораш да одеш, јер те је ГОСПОД послао одавде. ²³ А што се тиче онога о чему смо разговарали – упамти: ГОСПОД је сведок између тебе и мене довека.«

²⁴ Тако се Давид сакри у пољу.

Када је дошао Празник младог месеца, цар седе да обедује. ²⁵ Седео је на свом уобичајеном месту поред зида, преко пута Јонатана. Авнер је седео поред Саула, а Давидово место било је празно.

²⁶ Саул тога дана не рече ништа, јер је помислио: »Давиду се сигурно нешто десило, па је постао нечист – да, сигурно је нечист.«

²⁷ Али сутрадан, другог дана у месецу, Давидово место је опет било празно, па Саул упита свога сина Јонатана: »Зашто син Јесејев ни јуче ни данас није дошао на обед?«

²⁸ А Јонатан одговори: »Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде у Витлејем. ²⁹ Рекао ми је: ‚Пусти ме, јер моја породица приноси жртву у граду и брат ми је заповедио да будем тамо. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да одем да се видим с браћом.‘ Зато није дошао за цареву трпезу.«

³⁰ Саул на то плану гневом на Јонатана и рече му: »Изроде издајнички!^[a] Мислиш да не знам да си стао на страну сина Јесејевог на своју срамоту и на срамоту мајке која те родила! ³¹ Све док син Јесејев живи на земљи, нећеш бити сигуран ни ти, ни твоје царство. А сад, пошаљи по њега и доведи ми га, јер мора да умре!«

³² »Зашто да буде погубљен? Шта је учинио?« упита Јонатан оца, ³³ а овај баци копље на њега, да га убије.

Тада Јонатан увиде да је његов отац одлучио да убије Давида. ³⁴ Он устаде од трпезе силно љут, и тог другог дана у месецу није јео, јер га је узрујало то што његов отац срамно поступа с Давидом. ³⁵ Сутрадан ујутро оде у поље да се састане с Давидом, а са собом поведе једног младог слугу.

³⁶ »Трчи«, рече слузи, »и нађи стреле које одапнем.«

Док је слуга трчао, он одапе стрелу даље од њега.

³⁷ Када је слуга дошао до места на које је пала Јонатанова стрела, Јонатан повика за њим: »Зар није стрела онамо даље од тебе?«

³⁸ А онда повика: »Пожури! Иди брзо! Не заустављај се!«

Слуга покупи стрелу и врати се господару. ³⁹ Ништа није приметио, јер су само Јонатан и Давид знали шта се дешава.

⁴⁰ Тада Јонатан даде своје оружје слузи и рече: »Иди и врати ово у град.«

⁴¹ Када је слуга отишао, Давид се диже с јужне стране камена, паде ничице на земљу и трипут се поклони. Онда се изљубише и заплакаше. А Давид је плакао јаче.

⁴² Јонатан рече Давиду: »Иди у миру, јер смо се у име ГОСПОДА један другом заклели на пријатељство, рекавши: ‚ГОСПОД је сведок између тебе и мене и између твојих и мојих потомака довека!‘«

Тада Давид оде, а Јонатан се врати у град.

Давид у Нову

21 Давид дође у Нов, свештенику Ахимелеху, који задрхта кад га је срео.

Ахимелех га упита: »Зашто си сам? Зашто нико није с тобом?«

² Давид одговори: »Цар ми је заповедио да нешто обавим и рекао ми: ‚Нико не сме ништа да зна о задатку на који сам те послао ни о наређењима која сам ти издао.‘ А што се тиче мојих слугу, рекао сам им да се нађемо на једном месту. ³ Него, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или било шта друго што нађеш.«

⁴ Али свештеник одговори Давиду: »Немам при руци обичног хлеба, само светог – али само ако су се твоје слуге држале подаље од жена.«

⁵ А Давид одврати: »Да, жене су нам заиста биле ускраћене, као и увек када идем у поход. Тело мојих слугу је чисто чак и на обичним задацима, а данас поготово.«

⁶ Тако му свештеник даде светог хлеба, пошто тамо није било другог хлеба осим хлеба Присуства који је уклоњен испред ГОСПОДА да би се истог дана заменио врућим хлебом.

⁷ А тога дана се тамо неким послом пред ГОСПОДОМ задржао један од Саулових службеника, Доег Едомац, Саулов главни пастир.

⁸ Давид упита Ахимелеха: »Да немаш овде неко копље или мач? Нисам понео свој мач ни друго оружје, јер је царев посао био хитан.«

⁹ »Овде је мач Филистејца Голијата, кога си убио у долини Ела«, одговори свештеник. »Умотан је у платно и положен иза наплећка. Узми га ако хоћеш. Овде нема другог мача осим тог.«

А Давид рече: »Њему нема равна. Дај ми га.«

Давид код Филистејаца

¹⁰ Тога дана Давид побеже од Саула и оде Ахишу, цару Гата.

¹¹ А Ахишеви службеници рекоше: »Зар ово није Давид, цар оне земље? Зар он није онај о коме певају док играју:

¹² Давид размисли о овим речима и веома се уплаши Ахиша, цара Гата. ¹³ Стога се пред њима претварао да је умоболан. Пошто је био у њиховој власти, понашао се као лудак: урезивао је знакове у крила капије и пуштао да му пљувачка цури низ браду.

¹⁴ Ахиш рече својим службеницима: »Гледајте овог лудака! Што ми га доводите? ¹⁵ Зар немам довољно лудакâ, него морате да ми доводите још и овога, да се овако понаша преда мном? Зар он мора да ми улази у кућу?«

Јонин знак

(Мт 12,38-42; Мк 8,12)

²⁹ Док се народ окупљао, он рече: »Овај нараштај је зао нараштај. Траже знак, али никакав знак им неће бити дат, осим знака Јониног. ³⁰ Јер, као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити знак овом нараштају. ³¹ Краљица Југа ће на Суду устати са људима овог нараштаја и осудити их, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи^[a] од Соломона! ³² Нинивљани ће устати на Суду са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди, а овде је неко већи од Јоне.«

Светлост и тама тела

(Мт 5,15; 6,22-23)

³³ »Нико не пали светиљку да би је ставио на скровито место или под посуду, него на свећњак, да они који улазе виде светлост. ³⁴ Твоје око је светиљка тела. Ако ти је око добро, и цело тело ти је пуно светлости. Али, ако је рђаво, и тело ти је пуно таме. ³⁵ Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама. ³⁶ Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.«

Шест прекора учитељима закона и фарисејима

(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 20,45-47)

³⁷ Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча^[b], па Исус уђе и леже за трпезу. ³⁸ А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка^[c].

³⁹ »Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла. ⁴⁰ Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра? ⁴¹ Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто.

⁴² »Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете.

⁴³ »Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима. ⁴⁴ Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.«

⁴⁵ »Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.«

⁴⁶ А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена.

⁴⁷ »Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци. ⁴⁸ Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице. ⁴⁹ Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘ ⁵⁰ Зато ће овај нараштај платити за крв свих пророка проливену од постанка света, ⁵¹ од Авељеве крви до крви Захарије, који је убијен између жртвеника и Храма. Да, кажем вам: овај нараштај ће за то платити.

⁵² »Тешко вама, учитељи закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су улазили.«

⁵³ А док је одлазио оданде, учитељи закона и фарисеји почеше жестоко да наваљују на њега и да га засипају питањима о много чему, ⁵⁴ вребајући да га ухвате у речи.