Old/New Testament

Слика Јерусалимовог неверства

16 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, обзнани Јерусалиму његове гнусобе. ³ Реци му: ‚Овако Господ ГОСПОД каже Јерусалиму: Пореклом и по рођењу си из земље Ханаан: отац ти је био Аморејац, а мајка Хетиткиња. ⁴ Онога дана када си се родила, нису ти пресекли пупчану врпцу ни окупали те водом да се очистиш, нити су те истрљали сољу ни повили те. ⁵ Нико се није сажалио на тебе ни имао самилости да ти ишта од тога учини, него су те на дан твога рођења избацили напоље, презрену.

⁶ »‚Онда сам ја прошао онуда и видео те како се копрцаш у крви и, док си лежала у својој крви, рекох ти: »Живи!« ⁷ Учинио сам да се разрастеш као изданак у пољу. И ти си одрасла и развила се и постала најлепши драгуљ. Дојке су ти се заоблиле и длачице израсле, али још си била гола и боса.

⁸ »‚Касније сам опет прошао онуда и погледао те, а оно – ти већ дорасла за љубав. Пребацих скут свога огртача преко тебе и покрих твоју голотињу. Свечано ти се заклех и склопих с тобом савез, говори Господ ГОСПОД, и ти постаде моја.

⁹ »‚Окупах те водом и спрах крв с тебе, па те помазах уљем. ¹⁰ Обукох те у везену хаљину и назух ти кожне сандале. Опасах те танким ланом и покрих скупоценим огртачима. ¹¹ Украсих те накитом: на руке ти ставих наруквице, а око врата огрлицу, ¹² у нос ти ставих алку, у уши минђуше, а на главу красну круну. ¹³ Сва си била окићена златом и сребром. Одећа ти је била од танког лана, скупих тканина и веза. Хранила си се белим брашном, медом и уљем. Била си прелепа и постала си царица. ¹⁴ Глас о теби проширио се међу народима због твоје лепоте, савршене због сјаја којим сам те заоденуо, говори Господ ГОСПОД.

¹⁵ »‚Али ти си се уздала у своју лепоту и постала блудница због своје гласовитости. Штедро си се нудила сваком пролазнику, његова постајала. ¹⁶ Узимала си од своје одеће да украсиш узвишице на којима си се одавала блуду. ¹⁷ Узимала си и прекрасан накит од злата и сребра који сам ти дао, па си себи правила мушке ликове и блудничила с њима. ¹⁸ Узимала си своју везену одећу да их обучеш у њу и приносила им моје уље и мој кâд. ¹⁹ Па и храну коју сам ти давао – бело брашно, уље и мед којима сам те хранио – приносила си им као пријатан мирис. Да, тако је било, говори Господ ГОСПОД. ²⁰ Узимала си синове и кћери које си ми родила и приносила их као клане жртве за храну идолима. Зар ти је мало било твоје блудничење, ²¹ него си и моју децу клала и жртвовала идолима? ²² У свим својим гнусобама и блудничењу ниси се сећала своје младости, када си била гола и боса и копрцала се у крви.

²³ »‚Тешко теби! Тешко теби! говори Господ ГОСПОД. Поврх све своје опакости, ²⁴ подигла си себи хум и начинила узвишице по свим трговима ²⁵ и на почетку сваког пута. Нагрђивала си своју лепоту, са све већом развратношћу ширећи ноге пред сваким пролазником. ²⁶ Блудничила си с Египћанима, твојим суседима великог полног уда, и изазивала ме на гнев својом све већом развратношћу. ²⁷ Зато пружих руку против тебе и смањих твоје подручје. Предадох те у руке Филистејкама, које су те мрзеле и згражавале се над твојим развратним понашањем. ²⁸ Блудничила си и са Асирцима, јер си била незасита, али се ниси наситила. ²⁹ Потом си своју развратност увећала с Халдејом, земљом трговаца, али ни тада се ниси заситила.

³⁰ »‚О какав си слабић, говори Господ ГОСПОД, када све то чиниш, као најбестиднија блудница! ³¹ Када си дизала своје хумове на свим раскрсницама и градила узвишице на сваком тргу, ниси била као друге блуднице јер си презирала плату, ³² него си била прељубница, жена која више воли странце него свога мужа. ³³ Свака блудница се плаћа, а ти свим својим љубавницима дајеш дарове и подмићујеш их да ти дођу са свих страна ради блудничења. ³⁴ Тако си ти у свом блудничењу различита од других блудница: нико не трчи за тобом да чини блуд, и ти плаћаш, а не плаћају теби. Заиста си различита.

³⁵ »‚Зато, блуднице, чуј реч ГОСПОДЊУ! ³⁶ Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што си просипала своје богатство и у свом блудничењу показивала своју голотињу пред својим љубавницима и свим својим гнусним идолима, и зато што си им давала крв своје деце, ³⁷ окупићу све твоје љубавнике, с којима си се предавала наслади, и оне које си волела и оне које си мрзела. Окупићу их против тебе са свих страна, па ћу те скинути голу пред њима, и они ће видети сву твоју голотињу. ³⁸ Судићу ти као што се суди женама које почине прељубу и онима које пролију крв. Предаћу те крвној освети моје срџбе и љубоморног гнева. ³⁹ Предаћу те у руке твојим љубавницима, и они ће порушити твоје хумове и разорити твоје узвишице. Стргнуће одећу с тебе и отети твој дивни накит, па те оставити голу и босу. ⁴⁰ Онда ће против тебе довести руљу да те каменује и исече мачевима. ⁴¹ Спалиће ти куће и извршити казну над тобом наочиглед многим женама. Окончаћу твоје блудничење, па више нећеш плаћати својим љубавницима. ⁴² Тада ће се стишати моја срџба на тебе и одвратити се од тебе мој љубоморни гнев. Смирићу се и више нећу бити гневан. ⁴³ Зато што се ниси сећала своје младости, него си ме раздраживала свим овим, ево сручићу ти на главу оно што си чинила, говори Господ ГОСПОД. Нећеш више свим својим гнусобама додавати и разврат.

⁴⁴ »‚Ко год наводи пословице, навешће и ову о теби: »Каква мајка, таква кћи«. ⁴⁵ Ти си права кћи своје мајке, која је с презиром одбацила свога мужа и децу, и права си сестра својих сестара, које су с презиром одбациле своје мужеве и децу. Мајка ти је била Хетиткиња, а отац Аморејац. ⁴⁶ Твоја старија сестра била је Самарија, која је са својим кћерима живела северно од тебе, а твоја млађа сестра, која је са својим кћерима живела на југу, била је Содома. ⁴⁷ Ти не само да си пошла њиховим путем и повела се за њиховим гнусобама већ си у свим својим поступцима убрзо постала још покваренија од њих. ⁴⁸ Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, твоја сестра Содома и њене кћери никад нису чиниле оно што сте чиниле ти и твоје кћери.

⁴⁹ »‚А ево шта је био грех твоје сестре Содоме: она и њене кћери биле су бахате, пресите и безбрижне и нису помагале сиромасима и убогима. ⁵⁰ Биле су охоле и чиниле су гнусобе преда мном. Зато сам их затро када сам то видео. ⁵¹ А Самарија није починила ни пола твојих греха. Ти си починила више гнусоба него обе твоје сестре заједно, па њих две још испадоше праведне према гнусобама које си ти чинила. ⁵² Носи своју срамоту, јер си оправдала своје сестре. Пошто су твоји греси гнуснији од њихових, оне су праведније од тебе. Стога се стиди и носи своју срамоту што су, у поређењу с тобом, твоје сестре испале праведне.

⁵³ »‚Али вратићу благостање Содоми и њеним кћерима, Самарији и њеним кћерима и твоје благостање заједно с њиховим, ⁵⁴ па ћеш моћи да носиш своју срамоту и да се стидиш свега што си чинила и тако им била на утеху. ⁵⁵ А твоје сестре, Содома са својим кћерима и Самарија са својим, вратиће се на оно што су биле пре, а и ти и твоје кћери вратићете се на оно што сте биле пре. ⁵⁶ Зар ниси поспрдно помињала своју сестру Содому у време своје охолости, ⁵⁷ пре него што је твоја опакост изашла на видело? Нека сада тебе с погрдом помињу Едомке и све њихове сусетке и Филистејке – сви око тебе који те презиру. ⁵⁸ Сносићеш последице свога разврата и својих гнусоба, говори ГОСПОД.

⁵⁹ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Поступићу с тобом онако како си ти поступила када си презрела моју заклетву раскинувши савез. ⁶⁰ Али ја ћу се ипак сетити савеза који сам склопио с тобом у твојој младости и успоставити с тобом вечан савез. ⁶¹ Тада ћеш се сетити својих поступака и стидети се када примиш своје сестре, и старију и млађу, које ћу ти дати за кћери, али не по мом савезу с тобом. ⁶² Успоставићу свој савез с тобом, и знаћеш да сам ја ГОСПОД. ⁶³ Тада, када извршим помирење за све што си учинила, сетићеш се и постидети, и никад више од срамоте нећеш отворити уста, говори Господ ГОСПОД.‘«

Два орла и лоза

17 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, постави загонетку израелском народу и испричај им причу. ³ Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

»‚Велик орао великих крила, дугог, густог и шареног перја долете на Либан и зграби врх једног кедра, ⁴ откиде највиши изданак и однесе га у земљу трговаца^[a], где га засади у граду продаваца. ⁵ Онда узе један изданак из ваше земље и посади га на плодној њиви. Засади га као врбу крај обилних вода, ⁶ и он исклија и постаде ниска, бујна лоза. Гране јој потераше према орлу, а корење остаде под њом. Тако изданак постаде лоза, разграна се и потера младице.

⁷ »‚А ту је био још један велик орао великих крила и густог перја, па она лоза поче да савија корење и пружа гране према њему, надајући се да ће од њега добити више воде него на месту где је засађена. ⁸ А већ је била засађена у доброј земљи крај обилних вода, да би пустила гране, донела род и постала прекрасна лоза.‘

⁹ »Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Хоће ли напредовати? Зар је први орао неће ишчупати и откинути јој плодове, да увене? Свенуће јој све пролистале младице. А неће требати јака рука ни много људи да се ишчупа из корена. ¹⁰ Па и ако се пресади, хоће ли напредовати? Зар неће сасвим свенути чим је дотакне источни ветар? Да, свенуће на месту где је израсла.‘«

¹¹ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹² »Кажи овом бунтовном народу: ‚Зар не знате шта ово значи?‘ Кажи им: ‚Вавилонски цар је дошао у Јерусалим, заробио му цара и поглаваре и одвео их са собом у Вавилон. ¹³ Онда је узео једнога из царске породице и с њим склопио савез, обавезавши га заклетвом. А одвео је са собом и најмоћније људе земље, ¹⁴ да би царство остало мало и немоћно да се поново уздигне и да може да опстане једино држећи се савеза с њим. ¹⁵ Али цар се побуни против њега и посла гласнике у Египат, тражећи коње и много војске. Хоће ли успети? Може ли проћи некажњено онај ко тако ради? Хоће ли раскинути савез, а проћи некажњено? ¹⁶ Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, умреће у Вавилону, у земљи цара који га је довео на престо, чију је заклетву презрео и с којим је раскинуо савез. ¹⁷ Фараон са својом моћном војском и силном руљом неће му бити од помоћи у рату када Вавилонци дигну насипе и саграде опсадне куле да убију много људи. ¹⁸ Презрео је заклетву раскинувши савез. Иако је својом руком потврдио заклетву, ипак је све ово учинио, и неће проћи некажњено.

¹⁹ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, сручићу му на главу моју заклетву коју је презрео и мој савез који је раскинуо. ²⁰ Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон и тамо га казнити, јер ми је био неверан. ²¹ Сви његови војници бежећи ће пасти од мача, а који преживе, распршиће се на све стране. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио.

²² »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја узећу изданак са врха кедра и засадити га. Одломићу нежну младицу с највиших изданака и засадити је на високој и узноситој гори. ²³ Засадићу је на горским висовима Израела, и она ће потерати гране и донети род и постати прекрасан кедар. Птице свих врста гнездиће се на њему и налазити заклон у сенци његових грана. ²⁴ Све дрвеће у пољу знаће да ја, ГОСПОД, обарам високо дрво и чиним да ниско дрво израсте високо. Ја чиним да се зелено дрво осуши и да суво дрво пропупи.

»‚Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.‘«

Језик

3 Немојте, браћо моја, да многи од вас буду учитељи, јер знамо да ће се нама учитељима строже судити. ² Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.

³ Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом. ⁴ Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће. ⁵ Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму. ⁶ А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота. ⁷ Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења. ⁸ Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти. ⁹ Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици. ¹⁰ Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја. ¹¹ Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода? ¹² Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду.

Две врсте мудрости

¹³ Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости. ¹⁴ Али, ако су вам у срцу горка завист и свађа, не хвалите се тиме и не лажите против истине. ¹⁵ То није мудрост која долази са неба^[a], него земаљска, недуховна, демонска. ¹⁶ Јер, где су завист и свађа, тамо је неред и свако зло дело.

¹⁷ Али мудрост која долази са неба пре свега је чиста, затим мирољубива, блага, попустљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрасна и нелицемерна. ¹⁸ Миротворци, који сеју у миру, беру плод праведности.