Old/New Testament

Осуда идолопоклоника

14 Неки од израелских старешина дођоше к мени и седоше пред мене.

² Дође ми реч ГОСПОДЊА: ³ »Сине човечији, ови људи носе идоле у свом срцу, а пред очима им је оно о шта се спотичу на грех. Зар да им дам да од мене траже савет? ⁴ Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Када неки Израелац носи идоле у свом срцу, а пред очима му је оно о шта се спотиче на грех, па оде неком пророку, сâм ја, ГОСПОД, одговорићу му онако како доликује мноштву његових идола. ⁵ Учинићу то да поново задобијем срце израелског народа, који се сав отуђио од мене због својих идола.‘

⁶ »Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Покајте се! Окрените се од својих идола и оканите се свих својих гнусоба!

⁷ »‚Када се неки Израелац или дошљак који живи у Израелу одвоји од мене и носи идоле у свом срцу, а пред очима му је оно о шта се спотиче на грех, па оде неком пророку да ме упита за савет, сâм ја, ГОСПОД, одговорићу му. ⁸ Окренућу се против тога човека и учинити га примером другима и узречицом: уклонићу га из свога народа. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.

⁹ »‚А ако се пророк превари, па му сâм од себе одговори, ја, ГОСПОД, навео сам га на то и пружићу руку против њега и уклонити га из свога народа Израела. ¹⁰ Обојица ће бити једнако кажњени за свој грех – пророков грех једнак је греху онога који га је питао за савет. ¹¹ Тако израелски народ неће више одлутати од мене нити ће се каљати свим оним својим преступима. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, говори Господ ГОСПОД.‘«

Неминовност казне

¹² Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹³ »Сине човечији, ако нека земља згреши против мене тако што је неверна и ја пружим своју руку против ње да јој прекинем снабдевање хлебом и пошаљем на њу глад и побијем људе и стоку у њој, ¹⁴ чак да су у њој и ова тројица – Ноје, Данило и Јов – они би својом праведношћу могли да спасе само себе, говори Господ ГОСПОД.

¹⁵ »Или, ако на ту земљу пошаљем дивље животиње и оне јој побију децу и она опусти тако да нико не може да прође кроз њу од дивљих животиња, ¹⁶ тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би и та три човека била у њој, не би могли да спасе ни своје синове ни кћери, него само себе, а земља би опустела.

¹⁷ »Или, ако доведем мач на ту земљу и кажем: ‚Мачу, прођи овом земљом,‘ па побијем у њој људе и стоку, ¹⁸ тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би и та три човека била у њој, не би могли да спасе ни своје синове ни кћери, него само себе.

¹⁹ »Или, ако пошаљем помор на ту земљу и у својој срџби изазовем у њој крвопролиће и побијем у њој људе и стоку, ²⁰ тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би ту били Ноје, Данило и Јов, не би својом праведношћу могли да спасе ни сина ни кћер, него само себе.

²¹ »Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Колико ће тек горе бити када на Јерусалим пошаљем све своје четири најстрашније казне – мач, глад, дивље животиње и помор – да побијем у њему људе и стоку! ²² Ипак, преживеће Остатак, који ће извести из њега синове и кћери. Они ће доћи к вама, па када видите њихов начин живота и дела, утешићете се због несреће коју сам пустио на Јерусалим, због свих несрећа које сам пустио на њега. ²³ Да, утешићете се када видите њихов начин живота и дела, јер ћете знати да против Јерусалима нисам учинио ништа без разлога, говори Господ ГОСПОД.«

Јерусалим је бескорисна лоза

15 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, како може дрво винове лозе да буде боље од дрвета гране било ког шумског дрвета? ³ Да ли се оно узима да се направи било шта корисно? Да ли се од њега деље клин да се о њега нешто окачи? ⁴ А када се баци на ватру да гори и ватра му спали оба краја и сажеже средину, може ли се тада употребити за нешто? ⁵ Ако није било ни за шта ни када је било цело, како да се од њега направи нешто корисно када га спали и сажеже ватра?

⁶ »Зато овако каже Господ ГОСПОД: Као што сам дрво винове лозе међу шумским дрвећем бацио да изгори у ватри, тако ћу учинити и са житељима Јерусалима. ⁷ Окренућу се против њих. Само што изађу из једне ватре, друга ће их прогутати. А када се окренем против њих, знаћете да сам ја ГОСПОД. ⁸ Опустошићу земљу, јер су били неверни, говори Господ ГОСПОД.«

Против пристрасности

2 Браћо моја, верујте у нашег славног Господа Исуса Христа не гледајући ко је ко. ² Јер, ако на ваш састанак дође човек са златним прстеном и у раскошној одећи, а дође и сиромах у ритама, ³ па ви с наклоношћу погледате онога у раскошној одећи и кажете му: »Ти лепо седи овде«, а оном сиромаху кажете: »Ти стани тамо«, или »Седи ми овде до ногу«, ⁴ зар тако не правите разлике међу собом и не постајете судије са злим мислима?

⁵ Чујте, драга моја браћо: зар Бог није изабрао сиромашне у очима света да буду богати вером и да наследе Царство, које је обећао онима који га воле? ⁶ А ви презресте сиромаха! Зар нису баш богаташи ти који вас угњетавају и вуку на судове? ⁷ Зар управо они не оцрњују племенито име којим сте названи?

⁸ Ако се држите царског закона из Писма: »Воли свога ближњега као самога себе«^(A), добро чините. ⁹ Али, ако гледате ко је ко, чините грех и Закон вас осуђује као прекршиоце. ¹⁰ Јер, ко се држи целог Закона, а само у једној ствари посрне, крив је за кршење целог Закона. ¹¹ Онај, наиме, који је рекао: »Не учини прељубу«^(B), рекао је и: »Не убиј«^(C). Ако, дакле, не учиниш прељубу, а убијеш, постао си прекршилац Закона.

¹² Говорите и чините као они којима ће се судити по закону слободе. ¹³ Јер, суд ће бити немилосрдан према ономе ко сâм није био милосрдан. Милосрђе слави победу над судом.

Вера и дела

¹⁴ Каква је корист од тога, браћо моја, ако неко говори да има веру, а нема дела? Зар таква вера може да га спасе? ¹⁵ Ако неки брат или сестра немају шта да обуку или немају да једу сваког дана, ¹⁶ а неко од вас им каже: »Идите у миру, утоплите се и наједите«, а не дâ им оно што им је потребно за тело, каква је корист од тога? ¹⁷ Тако је и вера, ако нема делâ, сама по себи мртва.

¹⁸ Али неко ће рећи: »Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми своју веру без делâ, а ја ћу ти показати веру својим делима.«

¹⁹ Ти верујеш да постоји само један Бог. Добро чиниш! И ђаволи то верују и дрхте!

²⁰ Хоћеш ли да сазнаш, неразумни човече, да је вера без делâ безвредна^[a]? ²¹ Зар наш праотац Авраам није био оправдан делима када је на жртвенику принео свог сина Исаака? ²² Видиш да се вера удружила с његовим делима и да су дела допунила веру. ²³ А испунило се и Писмо које каже: »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност«^(D) и би назван Божијим пријатељем. ²⁴ Видите да се човек оправдава делима, а не само вером.

²⁵ Зар се није тако и блудница Раава оправдала делима када је примила гласнике и извела их другим путем?

²⁶ Као што је тело без духа мртво, тако је мртва и вера без делâ.