Old/New Testament

Идолопоклонство у Храму

8 Петога дана шестог месеца шесте године, док сам седео у својој кући, а јудејске старешине преда мном, на мене дође рука Господа ГОСПОДА. ² Погледах, а оно – нека прилика налик човеку. Од паса наниже био је као огањ, а навише блештав као светлуцајући ћилибар. ³ Он испружи нешто попут руке и ухвати ме за косу. Дух ме подиже између земље и неба и у Божијим виђењима однесе у Јерусалим, до улаза северне капије унутрашњег дворишта, где је стајао идол који изазива Божију љубомору. ⁴ Погледах, а оно – Слава Бога Израеловог, као у виђењу које сам имао у оној равници.

⁵ Он ми рече: »Сине човечији, погледај ка северу.«

И ја погледах, а оно – на улазу северно од капије жртвеника, онај идол који изазива Божију љубомору.

⁶ Онај ми рече: »Сине човечији, видиш ли шта чине, те велике гнусобе које народ Израелов овде чини, које ће ме отерати далеко од мог светилишта? Али видећеш и горих гнусоба.«

⁷ Онда ме доведе до улаза у двориште. Погледах, а оно – рупа у зиду.

⁸ Он ми рече: »Сине човечији, прокопај зид.«

И ја прокопах зид, а кад тамо – улаз.

⁹ Он ми рече: »Уђи и види страшне гнусобе које они овде чине.«

¹⁰ И ја уђох и погледах, а оно – свуда по зидовима изрезбарени свакакви гмизавци и огавне животиње и сви идоли израелског народа. ¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина израелског народа, а међу њима и Јаазанја син Шафанов. Сваки је у руци имао кадионицу из које се дизао облак мирисног кâда.

¹² Онај ми рече: »Сине човечији, јеси ли видео шта чине старешине израелског народа у тами, сваки у одаји својих резбарених слика? Они говоре: ‚ГОСПОД нас не види, ГОСПОД је оставио земљу.‘«

¹³ Потом ми рече: »Видећеш их како чине још веће гнусобе.«

¹⁴ Онда ме одведе до улаза северне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – жене седе и оплакују Тамуза.

¹⁵ Он ми рече: »Видиш ли ово, сине човечији? А видећеш и веће гнусобе од ових.«

¹⁶ Потом ме одведе у унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – на улазу у Храм, између трема и жртвеника, око двадесет пет људи. Леђима окренути Храму ГОСПОДЊЕМ, а лицима према истоку, клањали су се сунцу на истоку.

¹⁷ Он ми рече: »Јеси ли видео ово, сине човечији? Зар су ситница за народ Јуде гнусобе које овде чине, па још и земљу пуне насиљем и стално ме изазивају на гнев? Гледај их како приносе грану носу^[a]! ¹⁸ Зато ћу ја с њима поступити у гневу. Нећу се сажалити на њих ни поштедети их. Из свега гласа викаће у моје уши, али ја их нећу слушати.«

Идолопоклоници кажњени

9 Тада га зачух како из свега гласа повика: »Нека приђу они који треба да казне град, сваки с оружјем у руци!«

² И видех шесторицу људи како долазе из правца горње капије, која гледа на север, сваки с убојитим оружјем у руци, а с њима и један у ланеној одећи и с прибором за писање о боку. Они уђоше и стадоше крај бронзаног жртвеника. ³ А Слава Бога Израеловог диже се изнад херувимâ, где је била, и оде до прага Храма, па позва оног човека у ланеној одећи коме је о боку био прибор за писање.

⁴ ГОСПОД му рече: »Прођи градом Јерусалимом и стави знак на чело онима који тугују и јадикују због свих гнусоба које се чине у њему.«

⁵ А другима рече на моје уши: »Идите за њим кроз град и убијајте, никога не штедећи и не жалећи. ⁶ Побијте старце, младиће и девојке, жене и нејач, али не дирајте никога на коме буде знак. Почните од мога светилишта.«

И они почеше од старешина који су били пред Храмом.

⁷ Тада им он рече: »Опоганите Храм и испуните дворишта побијенима. Идите!«

И они изађоше и почеше да убијају по граду.

⁸ Док су они убијали, а ја остао сâм, падох ничице и завапих: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Зар ћеш затрти све што је остало од Израела у овом изливу своје срџбе на Јерусалим?«

⁹ А он ми одговори: »Грех народа Израела и Јуде веома је велик: земља је препуна крвопролића, а овај град злочина. Говоре: ‚ГОСПОД је оставио земљу, ГОСПОД не види.‘ ¹⁰ Зато се ја нећу на њих сажалити ни поштедети их, већ ћу им свалити на главу све оно што су сами чинили.«

¹¹ Тада се врати онај човек у ланеној одећи и с писарским прибором о боку и рече: »Учинио сам како си заповедио.«

Слава ГОСПОДЊА одлази из Храма

10 Потом погледах, а оно – нешто налик на престо од лазулита изнад свода над главама херувимâ.

² ГОСПОД рече човеку у ланеној одећи: »Уђи међу точкове испод херувимâ. Напуни руке ужареним угљевљем између херувимâ и распи га изнад града.«

И онај уђе мени наочиглед. ³ Херувими су стајали на јужној страни Храма када је онај човек ушао међу њих. Облак испуни унутрашње двориште, ⁴ а Слава ГОСПОДЊА се диже изнад херувимâ и оде до прага Храма. Облак испуни Храм, а двориште сјај Славе ГОСПОДЊЕ. ⁵ Звук крилâ херувимâ чуо се све до спољашњег дворишта, а звучао је попут гласа Бога Свесилнога.

⁶ Када је ГОСПОД заповедио човеку у ланеној одећи: »Узми огња између точкова, између херувимâ«, овај уђе међу њих и стаде крај једног точка. ⁷ Тада један од херувима испружи руку до огња који је био међу њима, па га узе и стави у руке човеку у ланеној одећи, и овај га прими и изађе.

⁸ А испод крилâ херувимâ појави се нешто налик на људске руке. ⁹ Погледах, а оно – покрај херувимâ четири точка, по један поред сваког херувима. Точкови су светлуцали попут топаза, ¹⁰ а изгледом су сва четири била једнака и као да сваки точак пресеца још један точак. ¹¹ Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала а да нису морали да се закрећу док су се херувими кретали. Херувими су ишли у било ком смеру у ком је глава била окренута и нису се окретали док су ишли. ¹² Цело тело херувимâ – леђа, руке и крила – било је свуда унаоколо пуно очију, а тако и њихова четири точка. ¹³ Чух да точкове зову »колоплет«. ¹⁴ Сваки од херувима имао је четири лица: једно је било лице херувима, друго човека, треће лава, а четврто орла. ¹⁵ Тада се херувими подигоше увис. Била су то она иста жива бића која сам видео на реци Кевар. ¹⁶ Када су херувими кретали, кретали су и точкови крај њих, а када су херувими ширили крила да се одигну од земље, точкови су остајали крај њих, али се нису окретали. ¹⁷ Када су херувими стајали мирно, и точкови су стајали мирно, а када су се херувими дизали, и точкови су се дизали с њима, јер је у њима био дух живих бића.

¹⁸ Тада Слава ГОСПОДЊА оде од прага Храма и заустави се изнад херувимâ. ¹⁹ Потом херувими раширише крила и мени наочиглед одигоше се од земље. А док су они ишли, и точкови су ишли с њима. Они се зауставише на улазу источне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а Слава Бога Израеловог била је над њима. ²⁰ То су била она иста жива бића која сам видео испод Бога Израеловог на реци Кевар, и ја увидех да су то били херувими. ²¹ Сваки је имао четири лица и четири крила, а испод крилâ нешто налик на људске руке. ²² Лица су им била иста као она која сам видео на реци Кевар. И сваки херувим ишао је право напред.

Завршне опомене

13 Нека братска љубав и даље влада међу вама. ² Не заборављајте гостољубивост, јер неки су, показујући је, и не знајући угостили анђеле. ³ Сећајте се сужања као да сте с њима у оковима и злостављаних као да и ви страдате.

⁴ Нека сви поштују брак и нека брачна постеља буде неокаљана, јер Бог ће судити блудницима и прељубницима. ⁵ Не будите среброљупци, него будите задовољни оним што имате. Јер, Бог је рекао:

⁶ Зато с поуздањем можемо да кажемо:

⁷ Сећајте се својих вођа, који су вам проповедали Божију реч. Посматрајте исход њиховог начина живота и угледајте се на њихову веру.

⁸ Исус Христос је исти и јуче и данас и довека.

⁹ Не дајте да вас заведу разна туђа учења. Јер, срце је добро учвршћивати милошћу, а не обредним јелима од којих нису имали користи они који су их јели.^{[a] 10} Ми имамо жртвеник са кога не смеју да једу они који служе у Шатору.

¹¹ Првосвештеник у Светињу над светињама уноси крв животиња као жртву за грех, а њихова тела се спаљују ван табора. ¹² Зато је и Исус, да би својом крвљу освештао народ, страдао ван градских капија. ¹³ Стога изађимо к њему ван табора и понесимо његову срамоту, ¹⁴ јер ми овде немамо трајан град, него тражимо онај будући. ¹⁵ Кроз њега, дакле, непрестано приносимо жртву захвалницу Богу, плод усана које исповедају његово име.

¹⁶ И не заборављајте да чините добро и да делите са другима, јер су такве жртве Богу миле. ¹⁷ Слушајте своје вође и покоравајте им се. Они бде над вашим душама као они који ће полагати рачун. Слушајте их, да би они то чинили с радошћу, а не уздишући, јер вам то не би било од користи.

¹⁸ Молите се за нас, јер смо уверени да имамо чисту савест и желимо да се у свему добро понашамо. ¹⁹ Нарочито вас молим да се молите да вам се што пре вратим.

²⁰ А Бог мира, који је нашега Господа Исуса, великог Пастира оваца, крвљу вечног савеза извео из мртвих, ²¹ нека вас опреми сваким добром за извршавање његове воље и нека у нама чини оно што је њему мило, кроз Исуса Христа, коме слава довека.

²² Молим вас, браћо, да поднесете ову реч опомене, јер сам вам укратко написао.

²³ Желим да знате да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро стигне, доћи ћу с њим да вас видим.

²⁴ Поздравите све своје вође и све свете. Поздрављају вас сви из Италије.

²⁵ Милост са свима вама.